Datum: 14.12.2008 20:00
Autor: Криситна Ћирковић
БРAТУНAЦ – Не треба заборавити злодјела, која су учињена, али то не значи светити се, него опомињати људе и говорити им да не чине зло једни другима, рекао је јуче служећи парастос за жртве у Бјеловцу владика зворничко-тузлански Василије.
Он је казао да је само 14. децембра 1992. године убијено 68 српских житеља Бјеловца, а у селу је убијено 109 Срба.
– Злочинци, који су то учинили, још увијек уздигнуте главе ходају и смију се онима који оплакују своје најмилије – казао је владика Василије.
Чланови породица, пријатељи и саборци страдалих Срба у Бјеловцу, те представници Министарства рада и борачко-инвалидске заштите РС, општинских борачких организација Бирча и регионалног Удружења логораша јуче су запалили свијеће и положили цвијеће на Војничком гробљу у Братунцу, гдје су сахрањени убијени мјештани овог села.
О овоме злочину свједоче многи, па тако јуче и Славка Матић из Бјеловца која је 14. децембра 1992. године на прагу куће пронашла унакажена тијела својих кћерки и супруга Радивоја.
– Увијек кад се враћам кући помислим да је све што се дешавало само ружан сан и да ће ми Снежана или Гордана отворити врата нашег дома – казала је Славка.
Остала је сама, као и Брано Вучетић који, ни шеснаест година послије трагедије, нема снаге да изусти страшну истину: „Остао сам. Убили су моје најмилије, брата Миленка, мајку Радојку и оца Радована“.
Мајке, очеви, сестре, дјеца и супруге убијених Срба у Бјеловцу већ шеснаест година немоћно шире руке над гробовима својих најмилијих, а за злочине над мјештанима Бјеловца нико још није одговарао.
– Нашу муку нико не чује, нашу несрећу нико не види. Мој отац остао је сироче 1942. године, а моја кћерка 14. децембра 1992. године – истакла је Радојка Филиповић подсјећајући да су тог дана на кућном прагу убијени њен муж Драган и свекар Драгољуб, те да су њена свекрва Достана и јетрва Мира са седмогодишњим сином Немањом и трогодишњом кћерком Оливером одведене у логор. Свједочења
Неколико хиљада муслиманских војника из Сребренице које је, према свједочењу преживјелих мјештана, предводио ратни командант Aрмије БиХ Насер Орић упало је у зору, 14. децембра 1992. године, у Бјеловац починивши стравичне злочине над српским живљем.
Том нападу претходило је још неколико, током којих су опљачкане и попаљене све куће и помоћни објекти у селу на обали ријеке Дрине, које је десетак километара удаљено од Братунца.