Аутор: Живица Туцић, Број 1001, Рубрика Кроз хришћански свет
Новости из хришћанског света:
ЈЕРУСАЛИМСКА ПАТРИЈАРШИЈА
По четврти пут током ове године, дошло је до сукоба између грчких и јерменских монаха и верника у храму Гроба Господњег у Јерусалиму. Сукоб 9. новембра је био посебно интензиван. Како је саопштила Јерусалимска патријаршија, Јермени су прослављали празник Светога Крста. Током литије кроз храм, насилно су хтели да одстране Грке који су чували сам Гроб. Јерменима је допуштен приступ Гробу четири пута годишње, такође и на овај празник, али само под надзором. Израелска полиција је покушала да спречи инцидент, неколико њених припадника је повређено, као и Грка. О томе постоји видео-запис.
Патријаршија подсећа да она поштује договор из 1852. из османског периода, познат као „Status quo“, који је и сада на снази. Решавање спорова могуће је само „путем дијалога“. Овај сукоб наишао је на велики одјек у свету, приказиван је на телевизији у врло негативном светлу.
ПРИСАЈЕДИЊЕЊЕ ОТПАВШИХ
На празник преподобног Варлама Хутинског, 19. новембра, као и на Лазареву суботу, у храму „Всех скорбјашчих радосте“ у Москви, на нивоу града обављен је „Чин присаједињења Цркви“ оних који су некада крштени, али у међувремену припадали некој од бројних деструктивних, поготово источњачких, група. Ово се сматра „духовном рехабилитацијом жртава нетрадиционалних религија“, чиме се бави центар „Хомјаков“.
Чин обавља архијереј пре Свете Литургије, овога пута то је био архиепископ (викарни) исрински Арсеније. Прво бива одрицање од „претходних веровања“, ђакон прочита Символ вере, верник полаже заклетву на Свето Јеванђеље, потом епископ стави руке на његову главу. После исповести, епископ чита разрешујућу молитву.
За чин се овај пут припремило преко четрдесет верника. Имали су вишенедељну катихетску припрему. С овим се почело пре 13 година, некада је било само неколико кандидата и чин је обављан једном годишње.
Преподобни Варлам, новгородски чудотворац, подвизавао се у 12. веку у месту Хутин, код Новгорода. Сви су се бојали тог „хутог“ и „глухог“ простора „нечистих сила“, али светитељ је управо ту, наоружан крстом Христовим, провео све време земаљског живота, чинећи чуда.
ПОДВОРЈЕ У БАРИЈУ
У Риму је потписан уговор којим Италија предаје Русији „Подворје Руске Православне Цркве у граду Бари“. Ради се о комплексу од 8.000 квадратних метара на коме је храм Светог оца Николаја и центар са поклонике. Ово враћање договорено је између премијера Романа Продија и председника Путина марта 2007. године.
Руски комплекс у Барију настао је почетком 20. века. Градња је довршена 1918. године. Због преврата у Русији, поклоници нису долазили, тако да је остао некоришћен. Влада Мусолинија га је национализовала 1937. и предала граду. Услов да се он врати био је да се користи само за „верске потребе“.
АТИНА: ЦРКВА-ДРЖАВА
Архиепископ атински Јероним, поглавар Јелинске Цркве, изјавио је да Црква неће бити иницијатор „одвајања“ Цркве и државе. То је питање за народни референдум, Црква се таквог изјашњавања не боји. „Ко то треба да решава, ми (Синод) или народ?“ Народ је информисан о овој теми веома добро, може и да одлучи. Ако се изјасни за одвајање, „Црква тиме неће ништа да изгуби и не страхује од тога“, сматра првојерарх.
Дискусија о овом питању у грчкој јавности интензивирала се пошто се већ недељама влада, партије и парламент баве имовинским нерегуларностима у вези са светогорским манастиром Ватопед који тврди да је власник неких некретнина ван Свете Горе и мења их за друге, што Државна комисија за некретнине оспорава, тврдећи да неки садашњи и бивши политичари имају удео у овим пословима који се означавају као незаконити. Рачун манастира, на коме је свота од 49,7 милиона евра, блокиран је, а парламентарна комисија треба од 3. до 15. децембра да истражи случај. Игуман Јефрем је изјавио да манастир има месечне расходе од 300.000 евра и да их сада покрива добровољним прилозима, већином са Кипра, одакле он потиче. Игуман ће се, ако другачије не иде, обратити и Европском суду.
У исто време, почело је спровођење упутства Министарства просвете по коме ученици не морају, ако њихови родитељи то не желе, да посећују до сада обавезну веронауку. Верници у неким крајевима протестују против владине одлуке.
ГРЧКА ЦРКВА
У Атини је Св. Синод саопштио да се бивши митрополит Патре, Никодим (Валиндрас) 15. новембра упокојио у 93. години. После факултета био је архиђакон у Атини, потом игуман манастира Петраки. Богословски факултет светога Крста у Бостону бира га за декана, а 1965. постаје митрополит Патре. Након двадесет година, 2005. одлази у пензију, живећи у једном манастиру.
Био је познат химнограф, уз то бавио се агиологијом, омилитиком и историјом.
Митрополит Неа Криниа и Каламарија, Прокопије (Георгантопулос), рођен 1932, епископ теуполијски Пантелејмон повређени су у саобраћајном удесу. Када су излазили из једне зграде, на њих је наишао велики мотоцикл, над којим је возач изгубио контролу, и оборио их задавши им преломе.
ЗОГРАФСКИ МАНАСТИР
Бугарски светогорски манастир Зограф, посвећен Светом Георгију (слави Ђурђиц) темељно се обнавља, а радови ће трајати још следеће две године. У Софији је, за ову сврху, текуће године из државног буџета одвојено 4 милиона лева, а прошле два. Рестауришу се четири манастирска крила и целокупна фасада. Већ је готов нов довод воде, као и велики резервоар за њу. Инсталиран је савремен противпожарни заштитни систем, а сређени су и сви запуштени подрумски простори.
За још неке радове потребна је сагласност власти Грчке. Новац прикупљају и верници у Бугарској, они су сабрали више стотина хиљада евра, а дају и грађевинске машине и намештај. Истиче се да се не сређује „хотел“, већ манастир, не за туристе, већ за поклонике.
Градоначелник града Банско, Александар Краваров, у Бугарској води „Иницијативни комитет за обнову свете обитељи Зограф“.
Неколико зографских монаха посетило је 19. новембра бугарски парламент и, у разговору са више министара, добило обећање да ће за довршетак обнове бити довољно средстава. На славу манастира, уз допуштење светогорских монашких власти, у Зограф је дошло 350 Бугара, као никада до сада: амбасадор у Атини Караславов и конзул у Солуну Иванов, професори, спортисти, бизнисмени…
С благословом васељенског и бугарског патријарха, служио је 96-годишњи епископ доростолски Иларион. Он је провео целу ноћ на свеноћном бденију, служио Литургију и био на челу литије дуге два километара.
Ових дана је објављен материјал некадашњег Комитета за црквена питања, из кога се види колико су комунистичке бугарске власти и тајне службе биле незаинтересоване за опстанак Зографа. Није чуван „бугарски карактер манастира“, између монаха је дошло до спорења, у шта су се укључиле и грчке власти.
УКРАЈИНА
Свети Синод Украјинске православне цркве (УПЦ), која је у канонском јединству са Московском патријаршијом, осудио је деловање неколико организација блиских Цркви. Ради се о „Савезу православних братстава Украјине“, „Православном друштву Одесе“ и духовно-патриотском савезу „Новоросија“. Ове организације, осим што се баве политиком, заговарају канонизацију цара Ивана Грозног и Григорија Распућина, призивају на „чин свенародног покајања“, распростиру идеје рашчињенога епископа чукотског Диомида и његовог украјинског истомишљеника, пензионисаног епископа Иполита. Непрестано се боре против нових пасоша и идентификационог броја који по закону добија сваки грађанин Украјине. Организација из Одесе практикује „хулиганство“ против друговерних и неистомишљеника. „Диомидијевци“ и „царебожници“ (обожаваоци цара и монархије) представљају јеретике који угрожавају јединство Цркве.
Литије (крсни ход), обично улицама Кијева и других градова, не смеју се организовати са политчким мотивима и паролама, нити бити приређиване као реакција на политичке догађаје, као што је до сада често бивало. Морају се Цркви најавити месец дана унапред, навести организатор, очекивани број учесника, финансијер, циљ. Тек тада ће се размотрити давање благослова за литију.
На Криму је, одлуком Св. Синода, основана џанкојско-раздолненска епархија, чији ће епископ бити Нектарије (Флоров). Архимандрит Александар (Нестерчук) биће викарни „епископ городницки“ (за Кијев) а архимандрит Јосиф (Маслеников) викарни „епископ вилњански“ (запорошке епархије). Неколико епископа премештено је на друге епархије.
ПОКАЈАЊЕ ЕПИСКОПА
Бивши епископ хустско-виноградивски Иполит (Хилко), који је по казни пензионисан због подржавања антицрквених ставова бившег епископа чукотског Диомида (у међувремену рашчињеног), покајао се и на заседању Св. Синода изразио кајање, учинивши земни поклон пред присутним архијерејима „предајући анатеми сву своју претходну делатност у подржавању диомидијевског расколништва“. Набројао је све своје преступе, јереси и вероодступништва, клевете против свештеноначалија. Свети Синод ће накнадно заузети став о овом покајању.
Епископ је рођен 1955, дуже време је деловао у Сергијевој лаври, руској духовној мисији у Јерусалиму, био намесник московског Даниловог манастира. Викарни епископ постаје 1992, а касније је водио неколико епархија. Подржавао је идеје парацрквених екстремних организација и деловање епископа Диомида који је патријарха Алексија прошле године назвао „јеретиком“ .
РАСКОЛ У РЗЦ
Део Руске заграничне цркве (РЗЦ) који није прихватио прошлогодишње потписивање Акта о канонском јединству између Московске патријаршије и РЗЦ, одржао је скуп близу Њујорка, на коме је било 55 учесника. Овом „сабору“ присуствовали су делегати грчких и румунских старокалендараца и „Руске истинитоправославне цркве“ (РИПЦ). Изабран је поглавар, коме је дата титула митрополита. То је Агатангел (Пашковски), доскорашњи одески епископ РЗЦ, он ће носити белу панакамилавку. У заједништву са њим су епископи Софроније, Андроник и Георгије, који сада постају архиепископи. „Привремена управа“ основана је лета прошле године.
Синод РЗЦ је Агатангела ставио пре годину дана под забрану свештенослужења. Њему је приступио већи број парохија у Јужној Америци, и неколико у САД и Европи. У Мосвки се ова група означава расколничком, или „псеудо-РЗЦ“.
Михаил Пашковски, рођен 1956. монаши се 1991. и постаје Агатангел а 1994. епископ РЗЦ. После одбијања да приступи Акту уједињења, напушта Одесу, боравећи у Америци и Грчкој код старостилника, с којима склапа „споразум о принципима“. Процењује се да је под њим сто до две стотина парохија у бар девет земаља, такође Русија, Молдавија, Белорусија. Овим је настала у Православљу нова расколничка црква.
МОЛИТВЕ ЗА ЗДРАВЉЕ ПАТРИЈАРХА МЕСРОБА
На десетогодишњицу избора и устоличења цариградског јерменског патријарха Месроба Другог, у јерменској Асдвадзадзин катедрали окупило се хиљаде хришћана Турске да му честитају јубилеј. Међу њима, цариградски васељенски патријарх Вартоломеј, као и сироправославни и католички представници.
Уместо честитки, сви су се помолили за здравље тешко оболелог Месроба. Иако му је 52 година, последњих седмица болест мозга готово му је потпуно уништила памћење и оријентацију у простору и времену, а стање се рапидно погоршава. Послове поглавара однедавно обавља његов заменик.
Месроб је првојерарх седамдесетак хиљада својих сународника у Турској, потомака два милиона Јермена колико их је било 1915. када је над њима извршен један од најсуровијих геноцида новије историје
Месроб Минас-Ватан Мутафијан роден је 16. јуна 1956. године у Цариграду. Један је од најобразованијих Јермена у свету. Судирао је у Штутгарту, Мемфису, Јерусалиму и Риму. Епископ постаје 1996. у Еџмијадзину (Јерменија) а патријарх две године касније.