Приликом свог боравка у Оптини манастиру Николај Васиљевич Гогољ је испричао свом духовнику оцу Амвросију о чуду светог Спиридона које се десило пред његовим очима.
Десило се то за време његовог поклоњења моштима светог угодника Божјег Св Спиридона Тримифунтског чије се мошти налазе на Крфу.
Свети Спиридон је био пријатељ светог Николаја чудотворца Мирликијског .У своје време оба светитеља одбранила су чистоту вере Православне у борби са јереси свештеника Арија на Првом Васељенском Сабору 325.године.Мошти светог Спиридона поседују јединствена својства:не само да су нетрулежна током векова,већ су очувале гипкост и мекоћу својствену обичном,живом људском телу.
Тога дана када је Гогољ дошао на поклоњење светитељу који се слави 25.децембра по новом календару са великом торжественошћу мошти су се обносиле око града.Међу њима се налазио неки енглески путник одрастао на скепси и рационализму протестантске културе.Он је дозволио себи да примети ,да су сигурно на леђима угодника направљени прорези и тело пажљиво балсмовано.Затим се сасвим приближио моштима.Какво је било његово избезумљење које се граничи са ужасом,када су се мошти светитеља тј.светитељ пред очима свих …лагано придигао из кивота и окренуо своја леђа управо том „идејном“наследнику апостола Томе ,названог „неверујући“:ХАЈДЕ ПРИЈАТЕЉУ,ПОТРАЖИ СВОЈЕ ПРОРЕЗЕ!“
Каква је даља судбина тог поштованог Британца ,на жалост није познато.Гогоља је то чудо пак потресло до дна душе .
Кивот са моштима светитеља сав је окићен даровима оних којима је светитељ помагао.Место где се реликвија налази је закључано и чувар га отвара само за православне поклонике , док је католицима дозвољено само да целивају кивот.
Писац описује изглед светитеља-светога Спиридона –„Господе за мене је то био највећи потрес у животу.Кроз стакло сам веома добро успео да разазнам лице светитеља.Његове црте сасвим препознатљиве,одлично очувана коса и белоснежни зуби.Кожа мало наборана и потамнела ,али је сачувала форму. ТЕЛО СВЕТОГ СПИРИДОНА ИМА СТАЛНУ ТЕМПЕРАТУРУ 36,6 степени.Њему расту нокти и коса.И што је најчудније-одећа која му је обучена мења се сваких пола године,зато што се хаба као да не лежи у кивоту већ хода.Чувар кивота је причао да се дешава да кључ не може да отвори браву кивота.И тада свештеници знају-светитељ једноставно није у кивоту,он хода по острву.
Православни пут-октобар-децембар 2007.године,бр.38