Најугроженија подручја су Унско-сански и Тузлански кантон, те линија разграничења између Републике Српске и Брчког и Тузле
Деминери претражују минска поља (Фото Танјуг) Сарајево – Стратегија противминског деловања, коју је у априлу ове године донео Савет министара БиХ, предвиђа да бидо 2019. године Босна и Херцеговина требало да буде држава без мина.Према подацима Центра за уклањање мина у БиХ (БХМАК) у овом тренутку са минама живи око милион БиХ грађана, од којих је њих 150.000 високо угрожено. Испуњење стратешког циља подразумева деминирање преосталих још 1.686 километара квадратних, односно 13.000 локација на којима се, како је процењено, налази укупно око 220.000 мина и неексплодираних убојитих средстава. Најугроженија подручја су Унско-сански и Тузлански кантон, те линија разграничења између Републике Српскеи Брчког и Тузле.
Директор Центра за уклањање мина у БиХ Душан Гавран тврди да су све мине у БиХ стављене под контролу и да ће ова година, што се тиче деминирања, остати упамћена као најуспешнија. Према његовим речима у 2008. од мина је очишћено 15 километара квадратних, а у наредна два месеца, како је планирано, требало би да буде очишћено још два километра квадратна. Међутим, Гавран са жаљењем констатује и чињеницу да је „у овој години од мина страдало 39 особа, од којих је њих 19, међу којима је и шест деминера, изгубило живот, а преосталих 20 су теже, или лакше рањени”. У већини случајева „узрок несреће била је људска непажња, међу страдалим највише је оних који су у обележеним минским пољима секли шуму, иза њих су сакупљачи старог гвожђа, затим сточари, пољопривредници и риболовци”. Од 1996. године, дакле од почетка акције деминирања до данас у БиХ од мина је страдало 1.666 особа, од којих 486 смртно. Међу страдалима је и 94 деминера, од којих су њих 40 изгубили живот. Иначе, у овом тренутку деминирањем у БиХ се бави 3.100 акредитованих деминера, ангажованих у пет владиних, 16 невладиних и 14 комерцијалних организација.
Процес деминирања у БиХ су и ове године, као и свих ранијих, исфинансирали, углавном, страни донатори који су, подсећа директор Центра, „дали више него што су обећали”.Он истовремено напомиње да ће финансије имати пресудну улогу и у реализацији плана у наредној години у којој би „требало деминирати 30 километара квадратних, за шта је потребно 80 милиона конвертибилних марака”. До сада је обезбеђено 59 милиона, поново захваљујући страним донаторима.
Душан ГавранГавран у разговору за „Политику” обезбеђење новца наводи као једно од укупно три отворена питања које треба решити на нивоу државе, у смислу да „се у оквиру буџета предвиде средства и за деминирање, што тренутно није случај”. Потребно је донети и закон о противминском деловању који би „третирао обавезе и дужности свих који учествују у планираним акцијама”. Осим овог закона БиХ је, сматра наш саговорник, преко потребан и закон о амнестији грађана који добровољно предају наоружање, муницију и неексплодирана убојита средства. „Грађани БиХ још увек располажу великом количином наоружања и спремни су да га се реше, али се плаше законских санкција”, каже Гавран и процењује да би требало донети такав закон који би, „не само амнестирао све оне који би вратили наоружање, него би требао бити и стимулативан у смислу да им гарантује и извесну новчану надокнаду”.