У организацији удружења студената Правног факултета „Номоканон” у уторак 16.12. 2008. године, на Правном факултету у Београду одржана је трибина на тему „Аутономија Војводине и суверенитет Србије”. Пред препуним амфитеатром „Радомир Лукић” своје мишљење о предлогу новог статута Аутономне Покрајине Војводине изнели су проф. Др Владимир Ђурић, професор Правног факултета Унион у Београду, академик проф. Др Коста Чавошки, редовни професор Правног факултета у Београду и мр Ђорђе Вукадиновић, главни уредник „Нове српске политичке мисли”.
Присутнима се први обратио проф. Др Владимир Ђурић указавши на одсуство јавне расправе о предлогу статута АП Војводине и скренувши пажњу на поједине неуставне одредбе предлога статута.
1.став предлога статута дефинише Војводину као демократску европску регију у саставу Србије, при чему се наглашава да је Војводина саставни део јединственог економског, културног и цивилизацијског простора Централне Европе.”Оваквом формулацијом творци статута сугеришу постојање чвршћих веза северне српске покрајине са Централном Европом, него са балканским делом Србије” поручио је Ђурић. Да је креатор овог правно-политичког Франкештајна наступио са јасном и пре свега, нескривеном намером да Војводини да прерогативе које поседује једна држава, а никако аутономна област говори и наставак излагања проф. Ђурића, па и каснијих говорника, који су у више наврата прекидани громогласним аплаузима присутних, обзиром да су рекли оно што се не да чути у средствима јавног информисања, а што би у свакој нормалној и уређеној држави изазвало макар дозу сумњичавости према предлогу тзв. “Статута”. Право да се закључују међународни уговори из из “своје надлежности” , оснивање представништава у регионима Европе и у Бриселу?!, оснивање Војвођанске академије наука и уметности су далеко изван покрајинских надлежности предвиђених Уставом, штавише на експлицитан начин омогућавају стварање државе у држави. У предлогу статута се, такође, наводи да покрајинске скупштинске одлуке имају „значај” закона, као и да покрајина може привремено да регулише питања која још нису регулисана републичким законом, што је пример преузимања законодавне власти од републике. Статут уводи нову категорију грађана- грађани АП Војводине, а у исто време креира Савет националних заједница, без чије сагласности Скупштина не може усвојити ниједну одлуку.
Редовни професор Правног факултета академик проф. Др Коста Чавошки је на почетку свог излагања истакао да се противи било каквој аутономији у оквиру Србије, а посебно аутономији Војводине, обзиром да је постојање војвођанске аутономије имало смисла само као аутономија српског народа у оквиру Хабзбуршке монархије. Посебну забринутост изазива начин на који су чланом 32 Нацрта Статута покрајински управни окрузи успостављени, образовани и територијално разграничени тако да Мађари добијају свој национални округ са седиштем у Суботици, у којој они, иначе, нису већина. Управо у тој намери Бачка је подељена само на два управна округа – српски са седиштем у Сомбору и мађарски са седиштем у Суботици. И као што Војводина са изразитим обележјима државности може да допринесе разградњи Србије, тако и мађарски управни округ може допринети разградњи и Војводине и Србије. “Крајњи циљ територијалног заокружења издвајања мађарског округа јесте остварење и проблематизовање положаја мађарске мањине у Србији да би се пре или после приступило сецесији Суботичког округа и његовом припајању Мађарској, што српски властодршци не виде или не желе да виде” порушио је Чавошки. Још већу забринутост изазива образовање, већ поменутог, Савета националних заједница у оквиру Скупштине АП Војводине, посебног тела Скупштине АП Војводине, које ће имати 30 чланова. Половина чланова Савета бираће се из реда српских посланика, док ће се друга половина бирати из реда мађарских, словачких, хрватских, румунских и русинских посланика. Овај Савет доносиће своје одлуке већином гласова, што значи да ће чланови Савета из реда националних мањина имати право вета. Професор Чавошки се такође осврнуо на могућност оснивања Војвођанске академије наука и уметности. То се чини не само да би се истакла државност Војводине него и њен, ако не национални, оно бар посебан културно-историјски идентитет. Таква академија би на дуге стазе служила стварању вештачке војвођанске нације, као што је Дукљанска академија стављена у службу претварања Срба из Црне Горе у посебну нацију. Свуда у свету академије наука и уметности су националне установе, па је уобичајено да свака држава има једну националну академију наука и уметности. Како је академија превасходно научна установа, њу може основати само онај државни орган који располаже надлежношћу у области науке. Таквом надлежношћу Аутономна Покрајина Војводина не располаже, јер јој устав Србије такву надлежност не додељује.
Мр Ђорђе Вукадиновић је предлог статута АП Војводине означио као „полуустав за полудржаву”, јер је по својим претензијама устав мада се то нигде отворено не наводи. Статут одређује Војводину управо у складу са формулом „ више од аутономије, мање од независности”. Свакодневно се манипулише чињеницом да је Србија унитарна држава. Политичка елита се константно позива на европска и светска искуства, приликом оправдавања предлога статута. Војводина се неоправдано пореди са шпанским регијама и немачким савезним државама, као што су Каталонија, Баскија, Баварска итд. У случају ове две државе аутономија је условљена вишевековном културном и државотворном традицијом као и преовлађујућим језичким и националним особеностима становништва. Историјски је термин Војводина означавао тежњу Срба на југу Хабзбуршке монархије да сачувају свој национални идентитет. Модерна АП Војводина је вештачка административна творевина створена од стране Брозовог режима, а предлогом статута се покушава увести паритет Војводине и остатка Србије, тј. покушава се Србија уредити као двочлана федерација. То је веома нестабилан модел што нам показују примери Савезне Републике Југославије и Чехословачке. Мр Вукадиновић констатује да судбина земље сада практично зависи од односа унутар једне странке., и то је један од разлога због чега је „Нова српска политичка мисао” покренула петицију за оцену уставности предлога статута АП Војводине, у чијем потписивању је имало прилику да учествује и више од 500 посетиоца ове изузетно посећене, али и не довољно медијски пропраћене трибине, што говори у прилог тврдњи вечерашњих говорника о завери ћутања у српској јавности, која влада поводом овако битног питања као што је предлог Статута Војводине