Хемингвејеви документи у дигиталној форми
Три хиљаде необјављених докумената писца Ернеста Хемингвеја, до сада чуваних у музеју „Финка Вихија“ у Хавани, биће доступно у дигиталној форми.
Ернест ХемингвејНеобјављена документа, која су до сада чувана у музеју „Финка Вихија“ у Хавани, америчког писца Ернеста Хемингвеја, биће стављено на располагање истраживачима у дигиталној форми.
„Реч је о три хиљаде практично необјављених докумената. Познато је само неколико оних који се налазе у књизи „Хемингвеј на Куби“. Њихов највећи број пажљиво је чуван у архиву више од 45 година“, изјавила је директорка музеја Ада Роса Алфонсо.
„Финка Вихија“ у предграђу Хаване, била је последњи дом аутора чувених романа „Збогом оружје“, „За ким звона звоне“, „Старац и море“ и других.
Договором између пишчеве породице и кубанских власти, кућа је претворена у музеј и у њој се, између осталог, чува јахта „Пилар“ којом је Хемингвеј, страствени риболовац, пловио по Мексичком заливу.
Месец дана након презентације у Хавани и донацијом Кубе, свих 3.000 докумената добитника Нобелове награде за књижевност 1954. године, биће стављено на располагање Кенедијеве библиотеке у Бостону у САД.
Дигитализација докумената омогућена је договором који су у новембру 2002. године потписали Кубански национални савет за културну баштину и Амерички савет за истраживања у области друштвених наука.
„Сматрамо да је тај културни пројекат пример онога што могу бити односи између кубанских и америчких интелектуалаца“, изјавила је тим поводом Маргарита Руис, председница Кубанског националног савета за културну баштину.
Писање-животни позив
Ернест Милер Хемингвеј (1899 -1961) био је амерички писац и новинар. Од оца је наследио авантуристички дух и немиран темперамент што је врло рано одредило његов животни пут. Није хтео да троши време на стицање универзитетског образовања. Почео је да ради као новинар, открио свој списатељски дар, а писање му је постало животни позив.
Риболов и лов су му били омиљени хоби. Кад год је путовао, а био је страствени путник, обавезно је носио три ствари: удице, пушку и писаћу машину. Обишао је Европу, Америку, Кину, Африку, а живео је у Паризу, Ки Весту, Хавани.
Био је припадник паришког удружења изгнаника двадесетих година двадесетог века, и један од ветерана Првог светског рата, који су касније били познати као „изгубљена генерација“.
Учествовао је и у грчко-турском рату, шпанском грађанском рату и Другом светском рату. Био је ратни дописник али и борац, што му је омогућило да стекне огромно искуство и скупи солидну грађу за своје писање.
Добио је Пулицерову награду 1953. године за свој роман Старац и море, као и Нобелову награду за књижевност 1954. године.
Својим посебним начином писања Хемингвеј је значајно утицао на развој књижевности двадесетог века. Многи његови романи се данас сматрају класичним делима америчке књижевности.