САРАЈЕВО, 2. ЈАНУАРА (СРНА) – Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Николај оцијенио је да је Сарајево данас скоро једнонационалан град, јер, како је рекао, када се из једног града исели више од 150 000 припадника једног народа, тешко да се он може више називати мултиетничким.
„Једна од рана прошлога рата је и то што је Сарајево напустило велики број његових становника, међу којима је и велики број Срба. Ово није бољка само Сарајева, већ и других градова који су прије рата имали мултиетничко становништво. Можда је Сарајево само један од најрадикалнијих примјера“, нагласио је митрополит Николај.
Митрополит Николај замјера многим српским интелектуалцима и политичарима што се лако одричу Сарајева, говорећи да је то нечији туђи град и да у њему Срби и не живе.
„Сарајево је одвајкада био и српски град и оно је један од доказа да православни Срби нису некакви дошљаци у ову земљу, него да смо овдје своји на своме. Поред многих задужбина Немањића, Павловића, Косача и других српских велможа, доказ овоме је и сарајевска Стара црква, која је одолијевала и зубу времена и непријатељски настројеним властима, као споменик нашег вјековног постојања у овом граду и у БиХ“, нагласио је митрополит Николај. . Велика нада и жеља митрополита дабробосанског Николаја је да се православни српски народ врати у Сарајево и друге крајеве у БиХ, одакле је силом изгнан, али и да се сви избјегли врате својим домовима, без обзира којем народу или вјери припадали.
„Ово је моја жеља и нада свих нас у Цркви, али за остварење ове жеље многи у овој земљи морају да се потруде“, оцијенио је митрополит Николај у божићном интервјуу Информативној служби Митрополије дабробосанске „Дабар инфо“. .
Митрополит Николај сматра да је враћање имовине једно је од најосјетљивијих питања у односима Цркве и државе.
„Искрено сам разочаран односом државе, јер смо свједоци да се одређеним вјерским заједницама враћају школе, хотели, чак и дијелови јавних површина, а када је у питању Српска православна црква /СПЦ/ , врши се опструкција за сваки педаљ имовине“, констатовао је митрополит Николај.
Он је нагласио да је у свему томе најболније питање враћања зграде Сарајевске богословије.
„Ову школу, која је споменик високог школства у БиХ и одњеговала је бројне генерације православних свештеника, културних радника и интелектуалаца, изгнале су из Сарајева 1941. године усташке власти. Комунистичке власти су то изгнанство аминовале. Ни данашње власти, осим значајног броја лијепих ријечи и празних обећања које нам упућују, не чине ништа да ову прву високу школу у Сарајеву и БиХ врате у њену колијевку“, истакао је митрополит Николај.
Митрополит дабробосански је оцијенио да би од великог значаја за толико жељени међурелигијски дијалог било да у Сарајево буде враћен Богословски факултет, који данас дјелује у Фочи и наглсио да би то поправило слику Сарајева у очима српског народа.
Говорећи о посљедњим дешавањима у СПЦ, митрополит Николај је истакао да је његов став да сва питања у Цркви могу и треба да буду рјешавана у оквиру саборског дијалога, али и да допушта слободу да има и другачијих мишљења.