Зборник мисли и поука – Манастир Подмаине 3. јануар 2009 – 17:45 Зборник садржи мисли, поуке и изреке, прикупљене из радова, проповеди и писама светог Теофана Затворника, посвећене разматрању узајамног односа вере и знања, теме која је са православне тачке гледишта сложена, заоштрена и увек актуелна. Састављач се трудио, колико је могао, да испуни жеље светог Теофана извучене из његових писама и представљене у предговору аутора.
Наука и вера нису одвојене
Хришћанска начела су ван сваке сумње истинита и зато их не сумњајући постави као опште мерило истине. Код нас је најопаснија заблуда то што се науке презентују уз потпуно занемаривање праве вере, дозвољавајући себи слободу, чак и лаж, у претпоставци да су вера и наука две потпуно одвојене области. Дух је у нас један и он прихвата науку и напаја се њеним начелима, као што и веру прима и бива њоме прожет. Како је, пак, могуће да вера и наука не дођу у повољан или неповољан додир? А при томе је и област истине једна. Зашто онда трпати у главу то што није из ове области или са чим је немогуће појавити се у њеном светлом двору.
Духовно помаже бављењу науком
Учење се не тегли на плећима. Стога оно није препрека животу. Дотерајте га до краја. Господ нека вам помогне! Како вам је пало на памет да ће вас читање Светог Писма тобоже одући од науке. Од науке одвлачи лутање мисли, неуздржаност у лошим жељама а највише лењост и зов на лагодан живот. Ето од тога се треба уздржавати, а ништа тако не помаже да се све ово одагна као читање Светог Писма и других добрих књига. И поставите себи за правило да ујутро и увече прочитате понешто, по десетак стихова, из Новог Завета, с расуђивањем и примењивањем прочитаног на себе.
Учење није сметња за Богоугађање
Наука је наука, а живот је живот. Учите и понашајте се као што то приличи некоме ко је одлучио да угађа Богу. Оно што Богоугађање захтева може бити испуњавано и за време учења. Имајте непрекидно страх Божији, сећање на Бога и смрт и ревност за спасење душе као једино потребно. То је оно што је суштинско.
Може се школовати и водити духовни живот
Знање никада није сувишан терет. Постоји бојазан да се душа не разбије живећи четири године међу омладином где нису сви истог духа као ти. Но то је увек тако. Али такође увек међу том омладином постоје не само добри већ и изврсни младићи, младићи који умеју да чувају свој духовни живот, не показујући то споља.
Износити духовно знање, али се не наметати
Оно што знате, увек говорите, зато што то и није ваше, већ Божије и зато то и треба с другима поделити. Само, при том се не треба наметати.
Бављење науком није у супротности с духовним животом
Потребно је чувати срце да се не би прилепљивало светским насладама. Окушање тих ужитака гаси огањ духа, док учешће у било чему без овог окушања само распирује тај огањ, а не гаси га. И ваше бављење хемијом уопште није дување које гаси, већ само пиркање. Зато ми је и пало на памет да вам кажем да то не треба да одбаците. То вам може заменити рукодеље. Сећате се да сам вам о томе писао потпуно другачије јер нисам баш схватио то ваше занимање. Но судећи по томе шта радите, не видим у томе ништа што би било у супротности с духовним животом. Убитачна је само занесеност нечим, али се она, чини ми се, може свести на неку разумну меру. Но мирно бављење хемијом не може донети ништа лоше, нарочито ако се разне процедуре тумаче у духовном смислу или се у њима види одраз пројаве духовног живота. И хемија је део Божије књиге – у природи. И овде је немогуће не видети Бога – Најмудријег и Најнесхватљивијег.