Светиња на брду Соколова
Иконе настале у иконописачкој радионици у манастиру Соколица красе зидове многих православних храмова и српских домова на свим меридијанима. – Чудотворне моћи извора лековите воде и мермерне статуе Пресвете Богородице
Светиња на врлети изнад Звечана У планинској врлети изнад Звечана, десетак километара од те вароши, окружен албанским имањима и кућама, угнездио се манастир Соколица, једна од значајнијих православних светиња на Косову и Метохији, грађена у 14. веку. Предање каже да га је утемељио, подигавши цркву посвећену Покрову пресвете Богородице, челник Муса, који је био ожењен једном од сестара кнеза Лазара. До данас је непознаница зашто се српски велможа определио да баш на том месту гради свети храм. Ипак, остало је веровање да је то учинио у знак захвалности Богу, што је том крају подарио извор чудотворне и лековите воде, који се налази у непосредној близини манастирске цркве.
Исцелитељска моћ мермерне статуе Пресвете БогородицеПрема казивању игуманије Макарије, манастир Соколица чини посебно значајним мермерна статуа Пресвете Богородице, дело непознатог аутора из 14. века, која је некада давно пренета из оближњег манастира Бањска. Пре неколико година била је изложена у Метрополитен музеју у Њујорку, заједно са још тридесетак експоната српске националне и духовне баштине. Статуа Пресвете Богородице је, прича мати Макарија, на тој изузето посећеној и медијски веома добро пропраћеној изложби била својеврсни „амбасадор српске истине” о Космету, „представљала је и наше ново косовско расејање и нашу косовску трагедију”.
– Верује се да има чудотворна својства и да молитве пред њом делују благотворно на брачне парове који не могу да имају деце, односно помаже им да стекну потомство чак и у случајевима када је медицина немоћна. Њена исцелитељска моћ веома је позната и уважавана код Срба, али и Албанци је цене и често долазе да јој се клањају и обраћају да би им услишила жеље – приповеда игуманија Макарија.
Историја Соколице своди се углавном на легенде, јер нема никаквих писаних трагова о њеној ранијој прошлости. Све постојеће грађевине, осим цркве, су новијег порекла. Зна се, међутим, да је почетком прошлог века у манастиру радила школа у којој се описмењавала српска младеж из околних села, а главно црквено здање дуго је служило као парохијски дом. Од 1956. године Соколица је женски манастир у којем обитава двадесетак монахиња и искушеница, са игуманијом Макаријом на челу. Живе у строгом подвизању, молитви, посту, моралној чистоти, послушности и крајњој скромности. Далеко од световног метежа предано брину о манастирском имању, одржавају објекте, дочекују и испраћају госте.
Дуго је ова светиња била запуштена и пуста, таворила је некако и само вољом сила небеских одолевала времену. Међутим, откада је овде стигла мати Макарија, пре седамнаест година, Соколица доживљава истински препород. Све је обновљено, подигнути су нови конак и звоник, уведени струја и телефон, изграђен камени бедеми око манастирског комплекса. Манастиру је враћен живот, а формирање иконописачке радионице умногоме је одредило даљу судбину овог божјег храма чије су монахиње, управо захваљујући игуманији Макарији, постале ненадмашне у сликању икона и то широм православног света. Сестре овог манастира се такође баве и превођењем светоотачких текстова, као и издаваштвом.
Из иконописачке радионице манастира СоколицеОд мати Макарије сазнајемо да је тајне и вештине иконописања понајвише савладала боравећи у грчком манастиру Ормилија на Халкидикију, где је након једногодишњег искушеничког стажа постала монахиња. Ту је и открила да поседује иконописачки дар који већ годинама преноси млађим монахињама. Осликала је, поред осталог, и трпезарију Жичког манастира и Сентандрејску цркву. Иконе рађене њеном руком излагане су више пута у ликовним галеријама у Београду, Франкфурту, Чикагу…
Занимљива је и прича о самом називу манастира Соколица који се налази на истоименом брду повише српског села Рударе.
– Манастир се налази на брду у чијим су шумама соколови вековима свијали своја гнезда и множили се, па и данас их има подоста. Тако је овај предео и добио име Брдо соколова, птица без којих је некада било незамисливо одлазити у лов. Познато је да су овдашњи домаћини још у четрнаестом веку имали обавезу да за своје властелине одгоје толико соколова колико имају синова. Ловци више не користе соколове, али баш на овом брду свио се манастир попут гнезда соколова и отуда назив Соколица – објашњава мати Макарија.
———————————————————–
Монахиња са два доктората
Мати Макарија Соколичка (световно име јој је Милица Обрадовић), најпознатија је монахиња Српске православне цркве и веома омиљена широм Косова и Метохије. Осим тога што је ненадмашни иконописац, ауторка је више књига, а бави се и преводилаштвом јер говори неколико светских језика и грчки.
Пре него што се замонашила дипломирала је на Природно-математичком факултету у Београду, да би убрзо потом стекла и звање доктора хемије, па је једно време радила и као универзитетски професор. У Солуну је завршила Теолошки факултет где је, такође, одбранила докторску дисертацију.
———————————————————–
Грци чувају манастир
Као и све српске православне светиње на Косову и Метохији које су претекле дивљачком погрому Албанаца у марту 2004. године, и манастир Соколицу од тада даноноћно чувају страже Кфора. Најдуже су овде војници из грчког контингента мировних снага, који се са дубоким поштовањем односе према монахињама, брину о њиховој безбедности, често им и помажу у обављању свакодневних послова на манастирском имању. Грци обезбеђују и нафту за агрегат, тако да манастир нема проблема са снабдевањем електричном енергијом.
Текст и фотографије:
Петко Копривица