Србија може да се похвали са три стотине природних извора, 40 бања и 25 рехабилитационих центара, од којих већина за лечење користи минералне, термалне воде или пелоидно блато. Међутим, не можемо да се похвалимо да их у потпуности и користимо.
Економски аналитичари указују да су у Словенији бање машине за прављење новца, и да је време да Србија ухвати последњи воз ако жели да природне могућности искористи на прави начин.
Бања Ковиљача једна је од најуређењијих у Србији, зову је и бисером бањског туризма јер готово увек има попуњене капацитете, а нуди и различите садржаје.
Пацијент Владимир Рашић је у Ковиљачу дошао због проблема с коленом. Објашњава да је ходао само уз помоћ штапа, и сада му је већ боље и то после шест дана боравка у бањи. Нема замерке на особље.
„Много се улаже у праћење трендова, тако да настојимо да код нас применимо све што је актуелно у свету“, каже главни терапеут Центра Снежана Тадић.
Као одговор на савремен начин живота у столетном купатилу Краља Петра Првог, направили су велнес центар, место за борбу против стреса и премора.
Поред најсавременије дијагностике, могу да се похвале и сталном едукацијом терапеутског кадра, али и запослених који брину о превенцији. У њиховом власништву су и највеће признање у здравству Србије – „Сунчани сат“ и међународни сертификат за менаџмент квалитета ИСО 9001 2000.
Специјалну болницу за рехабилитацију у Бањи Ковиљачи годишње посети 8.000 људи. Међутим, оно што недостаје јесу страни гости.
„Мислим да ће проћи много времена, наша ситуација увек је затегнута, увек нешто политички имамо, немамо инфраструктуру, путеве, аеродроме“, каже директор Специјалне болнице др Никола Сремчевић.
А да ли смо закаснили да боље искористимо оно што имамо? Економски аналитичари тврде да јесмо и то не две три године, него 30.
Уредник магазина Економист Милан Ћулибрк сматра да се „апсолутно недовољно користе потенцијали“.
„Многе друге земље које чак имају и мање потенцијала од Србије, остварују убедљиво веће девизне приливе. Код нас, број страних гостију може да се сматра и једном врстом статистичке грешке. Ствари се своде на здравствени туризам, пре свега лечење или рехабилитацију болесника, мало се користе потенцијали где можете да доведете потпуно здраве људе који ће долазити у бање да уживају пре свега и да потроше доста новца“, каже Ћулибрк.
Др Снежана Пантић-Аксентијевић из Министарства здравља каже да Србија има много рехабилитационих центара и да би требало оживети оне који не раде добро.
„Пре свега потребна је добра здравствена услуга, јер бање не смеју да изгубе здравствену делатност што је њихова основна делатност“, истиче др Пантић-Аксентијевић.
Још један велики проблем јесте и што се не зна како и када ће бање у Србији бити приватизоване. Иако су сви рокови за то пробијени, у 2009. коначно би требало да се пронађу решења. Министарство здравља треба да направи тачан списак капацитета неопходних у мрежи здравствених институција, а чека се и усвајање новог закона о туризму.