Српски природни феномен Ђавоља варош је од 1. јануара званично једини кандидат Србије у избору за Седам свјетских чуда природе, а важи и за фаворита Балкана – саопштено је из Организације Седам свјетских чуда.
У току је гласање за улазак Ђавоље вароши у ужи избор од 77 чуда, од којих ће у јулу бити проглашен најужи избор од 21 кандидата, а потом интернет гласањем и седам природних свјетских чуда.
Ђавоља варош је од самог почетка гласања била најбоље рангирани кандидат у Европи.
Из Комитета за номинацију Ђавоље вароши саопштавају да ће у наредном периоду појачати промоцију овог феномена природе код Куршумлије, на југу Србије, не само на свјетским сајмовима туризма, већ нарочито у околним земљама одакле долази већина туриста.
У плану је и организација спектакуларног концерта испред „ђавољих“ фигура.
Природни споменик – Ђавољу варош чини више од 200 земљаних пирамида, висине од два до 15 метара, са пречником од двадесет центиметара до 1,5 метара са бетонским капама на врху, тешке по неколико стотина килограма.
Својом величином, бројношћу и положајем представља природну ријеткост свјетског значаја, а земљане фигуре простиру се на површни од 4 300 метара квадратних.
Многи ову појаву упоређују са Баштом Богова у САД, а сличних њој има на Алпима, те у Француској, Турској и Италији.
Ђавољу варош, у односу на сличне природне ријеткости у другим земљама свијета, интересантном чини то што земљане фигуре у другим земљама нестају, док у Ђавољој вароши настају нове.
Ђавоља варош се налази на јужној падини планине Радан на 660 до 700 метара надморске висине.
Због необичног изгледа ових земљаних фигура, али и због многобројних легенди, као и специфичног звука који настаје када вјетрови дувају у овој долини, овај природни феномен је добио назив Ђавоља варош.
Иако су научници објаснили како је настао овај природни феномен, у народу су остале да трају бројне легенде о настанку ове „вароши“.
По једној, ту се у далекој прошлости налазило добро утврђено насеље, а читавим крајем је владао зли ага чији зулум није поштедио никога. Народ је мислио да то има везе са самим ђаволом. Због тога што није могао да покори цијели народ, страшни ага се наљутио, сакупио силну војску, порушио град, а његове становнике претворио у камене фигуре.
По другој легенди, због лијепе дјевојке завадиле су се двије породице. И једна и друга су отишле по њу и среле се на том мјесту и сукобиле. Да не би дошло до проливања крви нека тајанствена сила их казни и скамени.
По народном вјеровању, требало је тако да остану сто година. Али, та сила је очигледно заборавила на њих. Отуда у народу ове необичне земљане фигуре зову и – окамењени сватови.
Прошле године је проглашено седам грађевинских чуда – Кинески зид, Петра у Јордану, статуа Христа у Рију, Мачу пикчу у Перуу, пирамида Чичен Ица у Мексику, Колосеум у Риму и Таџ Махал у Индији.
Гласање за Ђавољу варош може се обавити на сајту www.new7wonders.com/nature/en/nominees/europe/
Од Нове године свака земља добила је једног кандидата да је представља у трци за Седам свјетских чуда природе, а на листи се налази још неколико кандидата са Балкана.
Акцију за избор нових свјетских чуда путем интернета покренула је организација „Нових седам чуда“ Швајцарца Бернара Вебера.