На квалитет ваздуха утичу загађујуће материје чије формирање зависи од врсте и количине емисије, топографије и метеоролошких услова
Штитећи ваздух, најнеопходнији природни извор живота, штитимо људски организам од уношења материја које штетно делују на здравље човека. Зато је заштита становништва од загађењанераздвојиви део савремене превентивне заштите популације.
Поречима др Снежане Матић-Бесарабић, начелника за хуману екологију београдског Градског завода за заштиту јавног здравља,загађеном ваздуху изложено је целокупно становништво, а нарочито су угрожене осетљиве групе људи.
–Најосетљивија су деца предшколског и школскогузраста, хронични болесници и стари људи. Обично говоримо о хроничним ефектима на здравље јер се ради одужој изложености,а људимакоји имају неко респираторно обољење стање се погоршава када су концентрације загађујућих материја повећане. Деловање овихматерија доводи до промене квалитета ваздуха и до пораста потенцијално негативних утицаја на здравље,и то на више начина: загађујуће материје присутне у ваздуху спољне средине не оштећују у истој мери сва ткива. Основ механизма деловања одвија се на алвеоларној површини плућа, а већа загађења онеспособљавају плућа да одстране и детоксикују штетне материје. Свака од тих материја има специфичан механизам деловања на организам. Патогена деловања настају као последица смањивања активне концентрације кисеоника, што доводи до поремећаја дисања, а то даље слаби одбрамбене снаге,смањује радну продуктивност, повећава склоност ка обољењу и повређивању– објашњава др Бесарабић.
Према њеним речима, загађујуће материје присутне у ваздуху делимо на основне (класичне) и специфичне загађујуће материје:
– Основне, које су широко распрострањене и неизбежно присутне у свакодневним људским активностима– сумпор-диоксид, суспендоване честице (дим, чађ, прашина), азотови оксиди, угљен-моноксид и приземни озон, сматрамо индикаторима квалитета ваздуха, с обзиром на њихову распрострањеност. Специфичне загађујуће материје, угљоводоници, флуориди, хлор, тешки метали из процеса производње и сагоревања, нису у тако великој мери распрострањене осим уиндустријскимподручјима. У урбаним и индустријским подручјима квалитет ваздуха у највећој мери зависи од смеше загађујућих материја које се формирају под одређеним условима (врста и количина емисије, топографија и метеоролошки услови), пасу за урбане средине усвојени појмови „зимски смог” и „летњи смог” –каже др Бесарабић.
„Зимски смог”, додаје она, представља загађење материјама из процеса сагоревања фосилних горива,која садрже сумпор,и суспендованих честица. Заједничко деловање сумпор-диоксида и суспендованих честица је појачано у односу на ефекат појединачно сваке од ових материја.
– „Летњи смог” представља смешу оксиданаса,тзв. фотохемијских оксиданаса који настају као производ деловања ултравиолетног зрачења на смешу присутних загађујућих материја (азотови оксиди, угљоводоници). Под утицајем сунчеве светлости разлаже са азот-диоксид и ослобађа атом кисеоника који је реактиван и ствара озон. Овај комплекс материја јавља се искључиво летипри одређеним метеоролошким условима. Озон који чини главни састојак ове смеше називамо „приземни озон”, јер се он формира у нижем слоју тропосфере, што није исто што и озон присутан у стратосфери. За разлику од других штетних материја, као што су угљен-моноксид и олово, који послеудисања развијају токсичне ефекте у другим деловима организма, приземни озон делуједеструктивнона респираторнитракт –објашњава др Бесарабић.
Према њеним речима, извори загађења ваздуха резултат су углавном људских активности и могу се сврстати у три групе: стациониране, покретне и изворе из затвореног простора.
– Стационирани извори загађења су индустријски, пољопривредне активности, комунални, као што су загревање, спаљивање отпада, индивидуална ложишта, роштиљи на отвореном, перионице, сервисиза хемијско чишћење и др. Покретни извори којиобухватају било који облик возила мотора са унутрашњим сагоревањем и извори загађења из затвореног простора, који обухватају пушење цигарета, биолошка загађења, емисија од сагоревања и загревања, емисија од различитих материјала или материја као што су испарљива органска једињења, олово, радон, азбест и различите синтетичке хемикалије и др.
Г. Башовић