У топличком виногорју, после низа година када су чокоти били препуштени пропадању, поново ничу засади једне од ретких наших аутохтоних сорти грожђа
На падинама, богомданим за гајење винове лозе, никла су – насеља: панорама околине Прокупља Прокупље – У једној од повеља кнегиње Милице из 1395. године стоји да она манастиру Светог Пантелејмона на Светој гори дарује виноград „ва граде, свјатаго Прокопија“. Осим што је то прво помињање словенског имена Прокупља, садржај повеље указује да је реч о подручју богатом виновом лозом. И каснији путописци, који су овуда пролазили „царским друмом“ на путу од Цариграда ка Риму, нису пропуштали да забележе ту одлику овога краја. Из те давне прошлости потиче и сорта грожђа „прокупац“, која је, уз „смедеревку“, данас једна од ретких наших аутохтоних врста винове лозе, а која је веома родна и даје црно вино високог квалитета. У овом виногорју је шездесетих година прошлога века утемељено предузеће „Прокупац“, које је убрзо постало европски гигант у производњи вина.
Последњих двадесетак година, међутим, виногради у Топлици су запустели. Око самог Прокупља, где су некад била чувена виногорја, никле су куће. На Соколици, Вршнику, Српској страни, Црквеном потоку, Стражавачкој чуки, изнад Нове Божурне, Бабиног Потока, у Подини, Ресинцу, Белољину, Плочнику и другим познатим побрежјима испод Јастрепца и Копаоника – виногради су сада права реткост. У селима региона су данас углавном старачка домаћинства, што је, уз ниске откупне цене грожђа, главни разлог да је у овом крају остало мало оних који гаје лозу, тако да готово више није могуће наћи вина произведена од „прокупца“, чак ни у продавницама предузећа „Прокупац”.
Како за наш лист каже саветник за воћарство и виноградарство у општинској служби за пољопривреду у Прокупљу Драгана Ђурковић, за сваку засађену садницу аутохтоне лозе регистровано пољопривредно домаћинство добија по 130 динара. У прошлој години, међутим, ову погодност искористила је само Верка Митровић из Бабиног Потока и засадила око 30 ари, углавном „прокупца“. Охрабрује податак да припрему за коришћење подстицајних средстава увелико обавља и Земљорадничка задруга у Малој Плани, где се планира сађење винове лозе на чак 50 хектара.
Члан Општинског већа задужен за област пољопривреде Милутин Радоњић каже за наш лист да је виноградарство неправедно било занемарено, иако су његове могућности евидентно велике, као што, истиче Радоњић, показује пример новоформиране компаније „Топлички виногради“, која се припрема да подигне велике засаде лозе на побрежју са десне стране корита Топлице, око Прекадина, Шишмановца и Гојиновца.
Какви су планови предузећа „Прокупац“, нажалост, и поред упорних покушаја, нисмо успели да сазнамо. Након приватизације, овде нико, осим Слободана Симића, новог власника, није овлашћен да комуницира са новинарима. Оно што смо могли да видимо својим очима, то је да у продавници овог предузећа нема вина од „прокупца“.
Од Драгослава Цветковића, професора прокупачке Високе пољопривредно-прехрамбене школе, сазнајемо да су сви уређаји за прераду грожђа и производњу вина у „Прокупцу“ сачувани и да се, чим масовнија садња винове лозе почне да даје плода, може очекивати да се на тржишту поново појаве позната вина из овога краја, попут „топличког црног“ и „Прокупчеве ружице“.
———————————————————–
Доминантни „клон”
Драгослав ЦветковићДрагослав Цветковић, професор на прокупачкој Високој пољопривредно-прехрамбеној школи, проблемом „прокупца“ се бави годинама, а носилац је и пројекта из те области који финансира Министарство пољопривреде. Он је, са тимом стручњака, од мноштва варијетета „прокупца“ изоловао шест такозваних клонова, а, како истиче, на путу је да издвоји један који ће, по свему судећи, бити водећи: има највећи садржај шећера, доспева од седам до 10 дана раније од осталих, отпоран је на болести и веома родан. Према речима професора Цветковића, у прокупачком крају се примећује пораст интересовања за занављање засада винове лозе, тако да је у последњих пет-шест година подигнуто око сто хектара нових винограда.
Д. Борисављевић