У бриселску синагогу убачен Молотовљев коктел, а у мањим местима у околини зграде су ишаране графитима са поруком „Израел = убице”
Палестинске присталице на митингу подршке у Бриселу (Фото АФП) Од нашег сталног дописника
Брисел, 11. јануара – Односи између јеврејске и муслиманске заједнице у Белгији нагло су погоршани с недавном ескалацијом израелско-палестинских сукоба у Гази, и упркос апелима представника обе верске заједнице, свакодневно се повећавају тензије. То прети да изазове насиље на улицама европских градова, због чега су подједнако забринути грађани и власт.
После серије протеста муслимана који су у Бриселу и свим већим градовима организовали антиизраелске демонстрације, улице су заузели Јевреји који демонстрирају против Хамаса. Истовремено, у различитим деловима Белгије, као и у суседној Француској, забележено је више напада на синагоге, као и на куће и локале у јеврејском власништву.
У Антверпену, највећој европској заједници ортодоксних Јевреја (17.000) која је под специјалним мерама полицијског надзора (у њој се налази више од 1.500 јувелирница) 365 дана годишње, појачана је пажња, али становништво живи у страху. Како наводи Жак Венгер, председник тамошње јеврејске општине, родитељи ђака зову га свакодневно да провере да ли би децу требало да шаљу у школу. Неколико породица из заједнице примило је анонимне претње смрћу, а јеврејском новинском магазину запрећено је нападом бомбаша самоубица.
Хићам ел Мзаир, лидер муслимана, којих у Антверпену има око 30.000, заједно са Михаелом Адмитедлијем, уредником јеврејског часописа, позвао је становништво да се умири. „И једни и други припадамо Антверпену, Фландрији и Белгији. Можемо се неслагати, али и даље живети у демократском миру. Желимо да живимо слободно. Ово је слободна земља”, наведено је у њиховом заједничком саопштењу које су пренели сви медији.
На другом крају Белгије у градићу Шарлоа, неко је протеклог уторка каменом разбио прозор синагоге, а затим запалио ватру на улазним вратима. Пожар је брзо угашен, па штета није велика, али је то био знак за министарство унутрашњих послова и локалну полицију да максимално појачају надзор у читавом граду. Маурис Конопицки, из јеврејске општине у Шарлоа, каже да су његови сународници истовремено шокирани и уплашени и да им није јасно зашто су мета напада. „Рођени смо овде и грађани смо Шарлоа и држављани смо Белгије. Зашто нас нападају? Како смо ми одговорни за оно што се догађа у Израелу?”, пита се Конопицки.
У бриселску синагогу прошле недеље убачен је Молотовљев коктел, а у мањим местима у околини зграде су ишаране графитима са поруком „Израел = убице”. На великим антиизраелским демонстрацијама муслимана и левичарских партија у Бриселу запаљен је један локал чији је власник Јеврејин, а на многим радњама исцртана су нацистичка знамења. Запаљено је више америчких и израелских застава. Педесет учесника демонстрација је ухапшено. Све наведене догађаје осудили су лидери обе верске заједнице, као и Белгијанци, али крај проблема још се не назире. Напада на јеврејске објекте било је и у Шведској, а у Данској је повређен 27-годишњи Палестинац кога су напала двојица Израелаца.
Хиљаде Јевреја започело је протесте широм Европе пружајући подршку израелским трупама у Гази и тражећи од Европске уније да отворено подржи борбу против Хамаса. У среду увече они су се окупили испред седишта иранске амбасаде у Бриселу да, како су навели, подрже израелску војну акцију против Хамаса, као и да изразе солидарност са израелским и палестинским цивилима. „Иран је универзитет који учи идеологији насиља, искључивости и тероризма, а Хамас примењује та учења.”
Аларм у суседству зазвонио је када је недавно у париску синагогу бачена запаљива бомба, а на мир су апеловали председник Француске Никола Саркози, његови министри и представници обе верске заједнице. Страховања у Француској с разлогом су велика, јер тамо живи више од пет милиона муслимана и пола милиона Јевреја, што ову земљу чини веома осетљивом на догађаје на Блиском истоку.
Владимир Јокановић