Премијера филма о Милутину Миланковићусутра, у подне, у Народном позоришту. – Београд још нема споменик славног научника
Милутин Миланковић Играно-документарни филм „Путник кроз васиону и векове”, посвећен личности и делу научника Милутина Миланковића (1879–1958), премијерно ће бити приказан сутра у подне у Народном позоришту у Београду. Филм је реализован поводом 130 година од рођења једног од највећих српских научника и 100 година од његовог доласка на Београдски универзитет, а обрађује најзначајније периоде научниковог живота, допринос светској науци и актуелност његове теорије у данашњем времену.
Сценарио и режију филма потписује Драган Елчић, професор режије на Академији уметности БК, у чијој сарадњи је Удружење „Милутин Миланковић” реализовало овај филм.
Славко Максимовић (Фото Б. Педовић)Како за наш лист објашњава метеоролог Славко Максимовић, председник УО Удружења, циљ је био да се Милутин Миланковић, познати грађевински инжењер, први Србин доктор техничких наука у Бечу, професор Београдског универзитета, академик, научник који је математички објаснио настанак леденог доба, аутор капиталног дела „Канон осунчавања земље”, један од најзначајнијих светских геофизичара когаје НАСА сврстала у првих 15 научника у свету, отргне од заборава и приближи млађим генерацијама. Младе још можемо да едукујемо, сматра Максимовић, док је старима касно за „поправни”.
– Филм је намењен приказивању у школама и на факултетима широм Србије како би се неправедно заборављени научник вратио други пут међу Србе. Настао је као исечак из серије чије је снимање у току, а која ће у десет епизода осветлити догађаје из Миланковићевог живота: школовање у Осијеку и Бечу, учешће у балканским ратовима, грађевинску праксу… Домаћин свакој епизоди биће један наш научник који се бави сродном проблематиком (геофизичар, астроном, грађевински инжењер), а лик Миланковића тумачиће Душан Почек – објашњава Максимовић и додаје да су на изради сценарија сарађивали експерти из више области и да ће даља судбина филма зависити од заинтересованих дистрибутерских кућа.
У међувремену, Удружење „Милутин Миланковић” наставља са својим активностима:
– Контактирали смо са надлежнима и дали предлог за подизање споменика Милутину Миланковићу. Нажалост, пријава је остала негде код Комисије за називе тргова и улица, па сада о томе разговарамо са градоначелником. Предлажемо да место буде Студентски парк, где се налазе споменици Доситеју Обрадовићу, Јосифу Панчићу и Јовану Цвијићу, каже Максимовић и наглашава да би ово било скромно одужење дуга човеку који је био превише изнад своје средине, несхваћен и оспораван, да би тек годинама касније постао један од наших највише цитираних научника.
О оној људској, мање познатој страни, наш саговорник прича тек толико да је Миланковић био господин, увек са машном, коме је чак и у документима писало „друг господин Милутин Миланковић”.
Удружење грађана „Милутин Миланковић” основано је пре три године ради популарисања рада познатог истраживача. Има регистрованих 200 чланова, од ученика и академика, до новинара и филозофа који желе да допринесу вредновању рада једног од највећих имена српске науке.
М. С.