Превeлa Ана Бојанић – из књиге (АНТОЛОГИЈА САВЕТА ст. Порфирија {Кавсокаливита}) ΑΝΘΟΛΟΓΙΟ ΣΥΜΒΟΥΛΩΝ ΓΕΡΟΝΤΟΣ ΠΟΡΦΥΡΙΟ ΙΕΡΟΜΑΟΝΑΧΟΥ, ΕΚΔΟΣΕΙΣ (ΙΕΡΟΝ ΓΥΝΑΙΚΕΙΟΝ ΗΣΥΧΑΣΤΗΡΙΟΝ) Η ΜΕΤΑΜΟΡΦΩΣΙΣ ΤΟΥ ΣΩΤΗΡΟΣ ΜΗΛΕΣΙ ΑΤΤΙΚΗΣ, ΣΤ΄ έκδοσις, Αθήναι Ιούνιος 2007, σ. 71-75.
АНТИХРИСТ
Ја се не узнемиравам
Једног дана сам га упитао у његовој келији:
„Старче, много се говори у последње време о броју 666, о доласку антихриста, који се приближава – неки, наравно, тврде да је већ дошао, о електронском жигу на десној руци или челу, о сукобу Христа са антихристом и пропасти овог другог, о Другом Доласку Господњем. Ви, шта кажете о свему томе?”
Старац одговори:
„Шта да кажем? Не кажем да сам видео Пресвету Богородицу, да ће бити рата и тако даље. Знам да ће доћи антихрист, да ће бити Другог Доласка Господњег, али када не знам. Сутра? После хиљаду година? Не знам. Међутим, ја се не узнемиравам због тога. Зато што знам да је час смрти за сваког од нас Други Долазак Господњи. А овај час је веома близу.”
Да се исповедамо
Једном сам га упитао:
„Старче, ако у наше дане дође антихрист, хоће ли нам Бог дати снаге да одолимо искушењима?”
Његов одговор је гласио:
„Ако се исповедамо, даће нам Господ ову снагу.”
Толико је много веровао у Свету тајну Исповести.
Ако у себи имамо Христа …Говорио нам је кад сам био са једним братом: „Нека нас не муче последња времена, нити антихрист и његови знаци. Јер, треба да знате, ако у себи имамо Христа, ни у чему не може нам нашкодити антихрист, ни најмање.”
Број 666 и антихрист
Да вам кажем шта ми је још рекао:
„Оче Атанасије (узео ме је за руку тако чврсто), ја сам сада слеп, моје телесне очи не служе ме више, јер имам рак на хипофизи, али ипак имам духовне очи и видим. Пре него што одеш, желим да ми нешто кажеш. Шта је рекао Старац Емилијан, наш Емилијан, о броју 666 и о антихристу?”
То је било оних дана после Чернобила. Људи су били узнемирени и ишли су у великом броју сваки дан, посебно Старцу Порфирију који је био близу Атине, и тако узнемирени питали би га:
„Шта ће се догодити? Хоће ли доћи антихрист да нас бележи бројем 666?”
И упитао ме је:
„Хајде, реци ми, дете моје, шта каже Старац Емилијан о броју 666 и о антихристу?”
Ја му кажем:
„Старче, прекјуче на једном скупу рекао нам је да не бринемо. Него да се бринемо о томе да имамо живи однос са Христом, а антихристу да не дајемо много значаја, јер ће он постати центар нашег живота а не Христос.”
Одмах је лупнуо ручицама о кревет и рекао:
„Шта кажеш, дете моје, шта кажеш, дете моје, слава ти, Боже, што сам нашао и једног духовника да се слаже са мном. Бре, дете моје, ови духовници, шта урадише људима овде! Узнемирили су душе, проузроковали су мноштво проблема, породичних и психолошких са бројем 666. Људи не могу да спавају и почели су да узимају лекове за смирење и успављујуће пилуле како би могли да спавају. Каква је то ствар? Не жели тако нешто Христос, дете моје. И да ти кажем нешто?”
Ја му кажем:
„Старче, шта?”
Каже ми:
„За нас хришћане, за нас када живимо Христом не постоји антихрист. Хоћеш ли ми рећи, овде где ја седим на кревету можеш ли сести и ти?”
Рекох му:
„Не, Старче.”
Каже ми:
„Зашто?”
Одговорих му:
„Јер, ако седнем на вас, спљоштићу вас.”
Каже ми:
„А када би могао ти да седнеш?”
Кажем му:
„Када одете ви, могу да седнем ја.”
Каже ми:
„Тачно тако, дете моје, тако се догађа и са нашом душом. Када у себи имамо Христа, може ли да дође антихрист? Може ли да уђе ма које друго супротно постојање у нашу душу? Зато што данас, дете моје, немамо Христа у себи зато и бринемо о антихристу. Када ставимо Христа у себе, све постаје Рај. Христос је све и тако увек, дете моје, да говориш људима, а противника немојмо се плашити. И гле да ти кажем нешто. Када би сада дошао сам антихрист са неком справом са ласерским зрацима да би ме обележио на силу бројем 666, ја се не бих забринуо. Рећи ћеш ми, старче, зар то није знак антихриста? Да, али и хиљаду 666 неизбрисиво да напише по мени ласерским зрацима, ја се не бих забринуо. Зашто? Зато што, дете моје, и прве мученике су бацали зверима, они су се осењивали крстом, а зверови су постајали као јагањци; бацали су их у море, осењивали би се крстом и море је постајало земља по којој су ходали; бацали су их у ватру, осењивали би се крстом и ватра је постајала пријатна свежина. Благословено моје дете, шта смо ми данас? Верујемо ли у Христа? У крст? Ма, зашто ли је Христос сишао? Да није можда сишао како би оснажио наше страдање? Тако, дете моје, да говориш и Старцу, и да говориш људима да се не боје антихриста. Ми смо деца Христова, ми смо деца Цркве.”
Ово што је урадио је оставило велики утисак на мене.
И додао је:
„Да ти кажем нешто?”
Кажем:
„Молим, оче.”
„Како је Патријарх Димитрије дошао у Атину?”
Кажем му:
„Авионом.”
„Е, добро, знам да је дошао авионом. Зар је човек дошао пливајући? Са којим документима је дошао?”
Кажем му:
„Са пасошем, Старче”.
„Грчким или турским?”
Кажем му:
„Не знам”.
„Е, сад ми се и паметан правиш! Са турским је дошао. А који је национални знак Турске, знаш ли?”
Кажем му:
„Не знам, Старче”.
„Е, сада претерујеш, не знаш национални знак Турске? Полумесец. А знаш ли како су Оци наше Цркве називали полумесец након што се појавио Мухамед?”
Кажем му:
„Не, Старче”.
„Е да узмем твоју диплому и да је исцепам. Какав си ти теолог?” рече шаљиво.
Дијалог између о. А.танасија и о. Клиа, коме о. А. препричава један свој сусрет са Старцем Порфиријем:
– Представљате га веома лепо, видим га испред себе сада.
– Ма, и ја га имам испред себе, у срцу га имам. Зато вам све ово и казујем тако. И још је рекао:
„Полумесец је знак антихриста. Ако је полумесец знак антихриста, а Патријарх наш има на свом пасошу овај знак (а на печатима, колико печата лупају наопачке? ), што ће рећи – да је наш Патријарх Антихрист!? Не, бре дете моје, не бре дете моје! Немојмо толико ограничавати еванђелску поруку! Није Христос толико ограниченог ума колико смо ми људи који желимо да одбранимо и заштитимо своја права. Тако да кажеш и Старцу и тако да говориш људима; нити антихриста да се бојимо, нити броја 666”.
И ово је, оче Клио, оставило на мене утисак и веома сам одахнуо. И ја то говорим људима који ми долазе.