Доктори, инжењери, сликари и спикери сакривени су иза свештеничке одоре. Само у Београду католички свештеник ради и као кардиохирург, имам је бивши професионални фудалер, а православни свештеник познат је као „Сајбер поп“.
Владимир Замахајев – „Сајбер поп“Према проценама социолога, човек у просеку мења посао и до 8 пута у животу. Тако, нека свештена лица у Београду имају веома занимљиве радне биографије – имам је бивши професионални фудалер, православни свештеник по вокацији је и кибернетичар, а католички свештеник ради и као кардиохирург.
Владимир Замахајев, некада кибернетичар, члан тима који је створио најпопуларнији коцкасти ауто, „југо“, сада је свештеник у цркви светог Петра и Павла, а познат је и као „Сајбер поп“.
Творац је једног од првих црквених сајтова у Београду, а на Свету Гору отишао је директно из „Заставе“, у најбољим данима фабрике.
„Ближи су знали за ту моју одлуку, моје схватање и сагледавање живота, међутим, многи нису знали о томе и то је било велико изненађење. Прва реакција међу колегама је било – ево га млад, леп, школован, штета што је полудео и отишао путем Цркве – поготово у то време када Црква није имала добар статус“, објаснио је Замахајев.
Милутин НоваковићСвојим верницима свештеник Београдске надбискупије Милутин Новаковић нуди духовни, али и медицински савет.
Цркви се окренуо током студија у Риму, али је наставио да ради и као кардиохирург. Управо као свештеник пронашао је начин да оствари спој духа и тела и тако помаже људима.
Према Новаковићевим речима, када се верник надбискупије обрати за неки савет тешко је одвојити свештеника и лекара.
„Сам верник има велики број питања, многе ствари га интересују, па са духовних проблема пређе на телесне проблеме. Измешана су осећања и као свештеника и као лекара“, нагласио је Новаковић.
Мустафа ЈусуфспахићНеобичну каријеру имао је и имам београдске џамије. Некадашњи фудбалер Партизана, Сарајева, шведског Кунгела, копачке је окачио о клин пре нешто више од 10 година.
Београдски имам Мустафа Јусуфспахић посветио се религији, а за лопту и даље има времена најмање једном недељно.
„Ако погледате данас какав је спорт ја сам много задовољан што сам престао да се бавим тиме. Не желим да утичем на било кога ко се бави спортом, али једноставно баланс духа и тела је неопходан за било који успех, тако да било која крајност доводи до девијација на крају“, истакао је Јусуфспахић.
У Србији није било озбиљнијег истраживања о томе колико често људи у потпуности мењају начин живота, који су све узроци таквих одлука нити колико друштво утиче на изолацију образованих или успешних људи.