Увод у Свето Писмо Новога завета
Аутор: Ивица Чаировић, Број 940, Рубрика Свет књиге
Епископ др Митрофан (Кодић), Посебни део, Београд-Либертивил-Србиње 2006, стр. 552.
Увод у Нови завет епископа Митрофана је настао као плод његових универзитетских предавања, и намењен је, на првом месту, студентима и професорима богословља, као и вероучитељима и свештеницима, којима је неопходан увид у проблеме и резултате новозаветних истраживања. Овој сврси је аутор удовољио не само излагањем суштинских питања која спадају у сваки посебни Увод у Нови завет, него и избором неопходне литературе, и то не само на српском језику. Тематика је обрађена прилично опсежно, много подробније од досадашњих дела ове врсте (рецимо, Димитрије Стефановић, Увод у Свето Писмо Новог завета, 1913; Војислав Јанић, Увод у Нови завет, 1924; Емилијан Чарнић, Увод у Свето Писмо Новога завета – Посебни део, 1970), библиографија је потпунија, јер писац претпоставља да корисник Увода можда уопште неће сусрести ову литературу, или ће се с њом упознати тек маргинално.
Епископ источноамерички Митрофан предаје Нови завет на Богословском факултету Светога Саве у Либертивилу код Чикага, и нормално је што користи литературу на енглеском језику више од овдашњих библиста, док се кроз релевантну румунску литературу, на којој се богословски изграђивао као студент у Букурешту, у потпуности упознао са резултатима православних библијских истраживања.
Премда строго гледано, не спада у Посебни увод, писац је опсежно обрадио: Божанско откривење и Богонадахнутост (Inspiratio). Та поглавља спадају у Општи увод који обично претходи Посебном. Стога, Посебни увод скоро увек претпоставља постојање знања стечених изучавањем Општег увода. Пошто је овде Посебни увод прва књига, било је потребно да се ова поглавља и сада обраде. У оквиру самог Увода, како и подобајет, далеко су подробније изложене престижне теме, као Синоптичко питање, Однос Јовановог Јеванђеља према синоптичарима, Живот и рад Св. апостола Павла, Пастирске посланице, Питање адресата посланице Јеврејима и друге кључне теме које би новозаветник иначе радије заобишао.
Књиге ове врсте, уобичајено називане „Уводом“, сматрају се превасходно приручницима и уџбеницима богословских школа. Међутим, и данашњи човек који се, позивом или хришћанском праксом, мора бавити Новим заветом, требало би да познаје барем основне појмове и питања свих 27 новозаветних списа који су обликовали протекла два хиљадугодишта, а који ће зацело одређивати и есхатон васељене. Утолико је пожељније да се верујући хришћани упознају са историјским и литерарним питањима Новога завета.
Надамо се да ће ову књигу читати многи „лаици“ који желе да се поуздано обавесте о увођењу у читање самога Новога завета, сходно значењу грчке речи исагогика (од „еис аго“ – уводим, приводим).
Првенствено код западних новозаветника постоје правци и школе у овој области, док код православних скоро да нема размимоилажења у ставовима и у приступима библијским књигама, премда живе расејани на великом географском простору. За њих је светоотачко тумачење мерило и узор.
Па ипак, исагогика не излаже детаљно садржину појединих библијских књига, јер се она држи више принципијелних, научних питања везаних за те списе, јер поред Увода (Introductio, постоје: и Библијска ерминевтика, Библијска филологија и Библијска археологија, док се наука која се бави садржином свештених списа назива Егзегетика (тумачење које није исто што и коментар, стручан текст уз библијски одељак, углавном филолошки, историјски, археолошки, географски приступ, с посебним освртом на ванбиблијска збивања и налазе).
У нашим богословским школама придаје се озбиљан значај тумачењу, које је потребно и душеполезно, док се упознавање уводних, исагошких питања, и то ових тзв. посебних, умногоме занемарује. То се огледа и у наставним програмима. Посебни увод Епископа Митрофана помоћи ће и у овом смеру, а нарочито студентима наших богословских факултета, па им, следствено, ово дело Преосвећеног Митрофана (иначе доктора новозаветних наука на београдском Богословском факултету), свесрдно и одговорно препоручујемо као најобимније, најсадржајније и најстудиозније дело до сада написано, а за које верујемо да ће наћи пут и до читаоца склоног проширивању својих богословских знања.