Интервју: Кети Форд
Како се обећања о манекенској каријери из снова понекад претворе у прави кошмар и зашто су „пријатељи” најопаснија карика у ланцу трговине људима, открива Кети Форд, директорка борда компаније „Форд моделс”
Кети Форд (Фото Д. Ћирков) Од нашег специјалног извештача
Будва, фебруара – Скупоцене хаљине, насловне стране, пријеми само за одабране, снимање реклама на егзотичним туристичким дестинацијама, милионски износи у доларима, наравно… Ово су само неке од асоцијација на манекенски посао, због којих на стотине младих девојака широм света хрли да постане део тима модних агенција, које им обећавају управо овакав стил живота и претварање тинејџерских снова у стварност.
Нажалост, неке од девојака пробуде се у кошмару, сатканом од насиља, лавирината проституције, дроге… Анорексија и булимија, у овој констелацији односа, дођу још као најмање зло. Управо због великог броја таквих агенција, које представљају параване за масовну трговину девојкама, Кети Форд, директорка борда компаније „Форд моделс” из Њујорка, укључила се у акцију борбе против секс-трафикинга, настојећи да упути манекенке али и њихове родитеље како да препознају опасност и да на њу реагују. Током тродневног боравка у Будви, где је модна агенција „Фабрика” организовала избор за „Фордов супермодел света”, ова темпераментна Американка одржала је презентацију на којој је указала на мрачнију страну манекенске професије. Изношење алармантног податка да је трговина људима трећа по профитабилности грана криминала, одмах после шверца оружја и дроге, чинило се као довољан разлог да се заинтересујемо за ову тему.
На презентацији сте изнели алармантан податак да је 27 милиона особа широм света постало жртве трговине људима. На који начин можемо да препознамо „прве симптоме” врбовања у ово, како сте рекли, „модерно ропство”?
Трговина људима је увек прикривена. Нико не жели да призна и прихвати да се тај проблем дешава управо њему или да постоји у његовом окружењу. Пре свега зато што често не знамо како да препознамо такву појаву. Будући да „врбовање” почиње још у школама, наставници морају да буду веома обазриви да би уочили особе које покушавају младим девојкама да створе илузију бољег живота тако што ће их одвести у иностранство где ће, наводно, зарадити велики новац. Због тога сви који се надају „светској каријери” морају прво, преко Интернета, да провере о каквој компанији је реч, а не само да крену, потпуно верујући у олако добијена обећања. Такође, особе које намеравају да се баве манекенством морају добро да се распитају о агенцији за коју ће да раде како се не би десило да потписивањем уговора направе фаталну грешку. Њихови родитељи морају да буду веома обазриви и, уколико им то финансијске могућности дозволе, да заједно са дететом отпутују на „лице места”, како би се уверили о озбиљности модних агената, од којих, на одређен начин, зависи будућност њихове деце.
Запањујући је податак да се „увлачењем” у ланац трговине људима најчешће баве особе које су „пријатељи”, односно којима жртва верује?
Иако је готово невероватно и нема логике да неко у кога имате поверење и мислите да вам је пријатељ жели да вам науди, истина је. Такође, не треба заборавити ни то да 80 одсто жртава трговине људима управо чине жене. Све почиње тако што вам неко каже: „Ја ћу ти помоћи да добијеш бољи посао”. Обећања су различита, од места секретарице до ангажмана на рецепцији или у ресторану. Убрзо доносите одлуку да одете у „земљу снова”, да бисте се недуго после пробудили у правом кошмару: одузимају вам пасош, добијате претње да ће вам породица настрадати уколико покушате да побегнете и да нико не може да вам помогне. Ствара се таква атмосфера страха у којој жртве бивају паралисане и потпуно зависне, посебно зато што немају лична документа. Једини спас је одлазак у полицију. Уколико изузмемо неколицину случајева где је полиција у неким земљама била у договору са таквим особама, готово увек је спремна да пружи заштиту и обезбеди помоћ жртви. Али, да до свега тога не би дошло, најважније је да ником не укажете апсолутно и безрезервно поверење.
Како избећи замке таквих „ловаца на људе”?
Важно је да јавност буде информисана, да чује потресне исповести људи који су то преживели. То нису измишљени, већ стварни догађаји, који свакоме могу да се десе. Такође, све огласе, обећања и „гаранције” о бољем животу увек треба прихватати с резервом и с највећим опрезом давати сагласност на радне уговоре. Да се нисам ангажовала у овој акцији, никада не бих могла да поверујем шта се у стварности дешава.
Изнели сте запањујући податак да је прехрамбена индустрија широм света стециште „савремених робова”. Због чега?
То јесте невероватно, али широм света постоје „савремени робови”. На плантажама памука, воћа и поврћа, на фармама, постоје људи који раде 18 сати дневно у невероватно лошим условима. Знам да је шокантно и тешко поверовати, али тако је. Где год имате тежак физички рад, слабо плаћене раднике и одузета документа, знајте да је реч о робовском односу.
Можемо ли рећи да је слична ситуација и у модној индустрији, будући да широм света постоје агенције које су само параван за трговину људима и бављење проституцијом. Како младе девојке могу да избегну ову опасност и препознају „праву”агенцију?
Младе девојке су у великој опасности. Када им трговци људима кажу да ће направити каријеру у иностранству, постоје велике шансе да ће упасти у ланац проституције. Због тога морају да буду посебно опрезне и распитају се шта ће и за кога радити.
Шта родитељи могу да ураде да би спречили такав исход?
Обавезно да путују заједно са својом децом, да провере агенције путем Интернета, да ступе у телефонски контакт са њима али и да питају конкурентске куће. Такође, никада није на одмет да се, у најбољим агенцијама у својој земљи, распитају о пословању конкретне модне агенције. Рад модних агенција је јаван и родитељи имају право да се информишу о њима.
Зорица Карановић