Промене имена улица највише занимају одборнике града. – Милана Младеновића прва рокерска улица у Београду
Главна градска штрафта са почетка 20. века (Фотодокументација Задужбина краља Петра првог) Да је промена имена улица најзанимљивији посао свих градских власти сведочи податак да је свега 30 од 2.500 улица у Београду задржало свој првобитан назив из 1872. године. Рекордер у промени имена је садашња Светогорска улица која је мењала назив чак седам пута, док је Дечанска шест пута мењала таблу са именом. Најдуже је име задржала Кнез Михаилова улица чији назив на табли опстаје 139 година.
Интересантно је да само 150 улица у главном граду носи имена жена. Осим сквера Мире Траиловић испред Битеф театра, највећи број улица са именима песникиња, књижевница, филозофкиња, глумица налази се на периферији града.
На честе промене Београђани су се, чини се, већ навикли, јер тек устоличена власт собом доноси нова имена улица. Да је тако потврђује и чињеница да је у последњих пет година више од 500добило нова или су им враћена њихова некадашња имена. Углавном у приградским насељима и општинама, остало је на стотине саобраћајница које немају назив те се означавају бројем. Како би то било исправљено чланом 77. Статута Београда предвиђано је да приградске општине Барајево, Гроцка, Лазаревац, Младеновац, Обреновац, Сопот и Сурчин имају право да самостално предлажу називе улица.
– Из неког чудног разлога именовање назива улица заокупља велику пажњу одборника у градском парламенту. Бесмислено је да се око назива неких имена улица расправља недељама, док друге немају име. Сада ће приградске општине поделити посао, појединачно предлагати назив и о томе водити расправу. Коначан предлог даваће на одобрење граду који ће водити рачуна да се не гомилају називи улица са истим именом – каже Зоран Алимпић, заменик председника Скупштине града.
Честе промене назива улица највише проблема задају поштарима, таксистима, јавним службама, али и станарима. Овај проблем решавају тако што их зову по старим називима. Неки суграђани Булевар деспота Стефана и сада зову „29. новембра”, Ђуре Ђаковића као Венизелосова улица, Булевар револуције уместо Булевар краља Александра, док Булевар ЈНА „одолева” Булевару ослобођења.
– На седници Комисије за именовање улица разматрају се промене неких од назива који се понављају. Нови правилник прописује да не сме бити дуплих назива на територији десет градских општина. Није логично да се имена улица понављају, па ћемо неким улицама давати друга имена – каже Петар Ђорђевић, председник овог тела. Имена која се понављају и раније су мењана, па је у новом миленијуму само у Младеновцу „нестало” 77 „Нових”. Истовремено у целом граду је „обрисано” педесетак „Београдских” улица, али их упркос томе и данас има чак петнаест.
– Било је неколико промена имена улица у Младеновцу. Прва велика промена била је 1992. године, а последња 2006. године. Почетком деведесетих година прошлог века била је логично да буду замењена имена улица које су у некадашњем режиму добила називе. Локална комисија за промену била је блокирана, јер су хтели да мењају много већи број назива улица, али с тим се није сложила локална скупштина – рекао је Зоран Костић, члан Градског већа и бивши председник општине Младеновац у два сазива.
Најчешће комисија даје називе новоизграђеним улицама, које су биле само нумерички обележене. Многе улице су неколико пута, са променом политичких структура, мењале називе. Партизани су, рецимо, после Другог светског рата променили имена 160 улица у центру града, а само 14 је носило име по Моши Пијаде. После 2000. године због идеолошке „застарелости” замењена су 267 имена улица некадашњих револуционара, а дежурна жртва био је Јосип Броз који је раније имао улице у готово сваком престоничком насељу, а данас се на прсте једне руке могу навести крајеви у Београду који носе његово име.
– Преко имена улица може се читати и препознавати историја једног града, али то у српском главном граду није увек случај, јер је Београд, лоциран на месту које није могло остати по страни, трајао је у бурним временима и био сведок многих преврата. Мењали су се владари, и сваки је имао жељу, али и моћ, да брише неке делове историје града, посебно оне који му нису били по вољи, и да успоставља неку своју историју, коју замишља да започиње или је враћа из наметнутог заборава. Честа промена имена улица мења не само историјску матрицу, већ и основу мапе самог града, па грађани, поред осталих планетарних проблема, и овим чином бивају додатно дезоријентисани и збуњени – каже Ђорђе Бобић, бивши градски архитекта.
Да рокенрол није мртав показује да је своју улицу после петиције коју је потписало неколико хиљада Београђана добио Милан Младеновић певач и гитариста групе „Екатарина Велика”. То је друга улица у Србији која је после Џона Ленона у Новом Саду добила име по рокеру.
Дејан Спаловић
—————————————————————
Непрекрштене улице од 19. века
Малобројне улице које се од 1872. нису „замериле” ниједној власти, па су сачувале своја имена, су Балканска, Обилићев венац, Кнеза Михаила, Зелени венац, Цара Душана, Симина, Скадарска, Солунска, Велике Степенице, Вишеградска, Краљевића Марка, Ломина, Владетина, Добрачина, Рајићева, Сребреничка, Доситејева, Зетска, Топличин венац, Узун Миркова, Цетињска, Каменичка, Кондина, Косанчићев венац, Косовска, Краља Милутина, Призренска, Поп Лукина и Делијска.