Пре скоро пет година 27 професора српског језика у Никшићу и Херцег-Новом остало без посла. Спор се нашао пред домаћим судовима, а епилог ће, вероватно, имати у Стразбуру
Протест због отпуштања професора српског језика у Никшићу пре пет година Никшић – Пре скоро пет година 27 професора српског језика и књижевности из Никшића и Херцег-Новог је остало без посла након што су у школама уместо српског језика одбили да изводе наставу на „матерњемјезику”. Пуних 120 дана више хиљада Никшићана је протестовало дајући подршку отпуштеним професорима, али узалуд. Ни то што је у то време у Уставу Црне Горе писало да је у употреби службени језик српски, Министарству просвете није било довољно да своје колеге оставе на послу. Спор се нашао пред домаћим судовима, а његов коначан исход вероватно ће одлучити међународни суд у Стразбуру коме су просветни радници из Никшића и Херцег-Новог упутили представке.
Недавно је светло дана угледала књига отпуштеног професора Веселина Матовића под називом „Ковачи лажног језика” у којој на најбољи начин осликава своју судбину и супруге Радмиле, професора електротехнике, која се са њима и његовим осталим колегама солидарисала и остала без посла.
–Ковача лажног језика у Црној Гори има много, а један од главних јесте наш провинцијски и полтронски менталитет који је омогућио да се такав експеримент и инжењеринг врше над народом у Црној Гори. Ковачи или помоћници и учесници у ковању тог лажног језика јесу и они који су се ставили на чело као вође, предводници и представници овога народа, које званично зовемо опозицијом, а која ништа, баш ништа није урадила. Не знам због чега, да ли зато што нису знали, могли или нису хтели. Али, ако нису могли или хтели, поштено је било да се то каже. Ковачи лажног језика су и просветни радници, јер се „све кује у учионицама”, рекао је Веселин Матовић, на промоцији своје књиге у Никшићу.
Матовић је у почетку протеста 2004.године као уредник часописа „Распеће језика српског” упутио писмо опозиционим лидерима у то време Предрагу Булатовићу, Андрији Мандићу, Драгану Шоћу и Божидару Бојовићу, на које, како каже, никада није добио одговор. Подсећа да су опозиционе странке формирале Фонд за помоћ отпуштеним професорима и писмено се обавезале и прецизирале новчане износе које ће уплаћивати у фонд.
–Лидери ових странака су у Никшићу потписали и заједничку Декларацију за одбрану српског језика, али од овога није било ништа. Чак ни самонаметнуту им обавезу око помоћи отпуштеним професорима није испоштовала ниједна од странака, осим Народна, која је, у том погледу била најкоректнија. Колико је мени познато, остале странке уплатиле су само рату за један месец, каже професор Матовић и поставља питање да ли је формирање Одбора за одбрану српског језика био само маркетиншки и страначки потез .
Поједини никшићки професори су се сналазили како су сами знали и умели да нађу посао да би прехранили своје породице. Неки професори предмет српски језик и књижевност предају у суседној Албанији. Они који су их здушно подржавали у њиховим оправданим протестима и захтевима да се испоштује Устав државе Црне Горе који је важио у то време су их заборавили.
Р.Вукићевић