ОСЛО, 25. ФЕБРУАРА (СРНА) – Антарктички континтинет крије планине веће од Алпа, воду испод леденог покривача, многобројна субглечерска језера и још пуно до сада непознатих чињеница, које надопуњују не само географску карту свијета, него и сазнања о његовом настанку.
Норвешки истраживач поларних области Роалд Амундсен први је успјешно препјешачио Антарктик и освојио Јужни пол 1911.године. Прво се искрцао у Росовом мору 20.октобра 1911. године, а даља истраживања је наставио пјешке.
Послије 55 дана пјешачења, 14. децембра 1911. године, са још пет сапутника, стигао је на Јужни пол и за два дана истражио околину пречника 20 километара. Безбједно су се вратили тако што су на сваком степену географске ширине постављали по једно складиште хране и опреме као и високе ледене путоказе.
У антарктичком леду пронађени су планински вијенци величине Алпа, што је бацило ново свјетло на питање леденог покривача, чије би чак и дјелимично отапање могло да услови повећавање нивоа мора, саопштили су научници.
Научници су уз помоћ радара и дубинских сензора направили прву детаљну мапу субглечерских планина Гамбуртсев, које су открили руски истраживачи прије 50 година, у срцу источно-антарктичког леденог покривача.
„Оно што је изненађујуће јесте да ове планине нису само величине Алпа, већ и да изгледају слично као (европски) Алпи, са оштрим врховима и долинама“, рекао је геофизичар из Британског Антарктичког центра Фаусто Ферачоли, који је учествовао у истраживању.
Ферачоли је рекао да би планине вјероватно биле равне да се лед формирао споро. Али, присуство оштрих врхова наговјештава да се лед формирао брзо, „потиснувши тај планински предео четири километра испод површине леда“.
Ферачоли је истакао да су те мапе „прва страница нове књиге“ о томе на који начин се понаша ледени покривач, што ће омогућити предвиђање како ће лед реаговати на глобално загријавање.
Антарктик је под ледом око 35 милиона година, а леда је толико да би његово топљење повећало ниво светских мора за 57 метара.