У посети српским манастирима
Како нас види Др Клеменс Која, амбасадор Аустрије
Пре пет месеци сам са породицом дошао у Београд, где сам преузео дужност амбасадора Аустрије. Наше три кћерке, које имају шеснаест, четрнаест и једанаест година, овде похађају Интернационалну школу.
И раније, када смо живели у Риму и Мадриду, викендом смо редовно ишли на излете, па то чинимо и овде у Србији, да бисмо је што боље упознали. Иако је крајем јануара било лоше време, мој предлог да за викенд посетимо два изузетно лепа манастира који се налазе на око сат времена југоисточно од Београда, у подножју Кучајских планина, цела породица је радо прихватила. Прво смо посетили манастир Раваницу. Ту у манастирској цркви сахрањен је њен ктитор кнез Лазар, који је 1389. погинуо у боју на Косову. Његове мошти су у Раваницу, након вишевековне одисеје у којој је и Аустрија одиграла улогу, пренесене 1989. године.
Упркос кишном и тмурном дану, уочили смо прелепе боје спољашњих зидина манастира, црвену и жућкастобелу. Фреске и иконостас су на нас оставили дубок утисак. Моја кћерка Катарина, која се занима за историју уметности, пажљиво посматра представе из Светог писма и живота ктитора. Посебно је упечатљива слика Христа и његових апостола на фресци о исцељењу слепо рођеног. Неколико монахиња љубазно нас упознаје са историјом манастира. За успомену купујемо неколико разгледница и настављамо пут Кучајских планина, ка Деспотовцу.
Како смо већ постали љубитељи српске кухиње, овде правимо кратку паузу и окрепљујемо се , наравно, ћевапчићима, пљескавицом и шопском салатом. Настављамо пут ка нашем другом одредишту, манастиру Манасији. Потпуно смо били изненађени кад смо у тишини шуме спазили импозантно утврђење са 11 одбрамбених кула и дивном манастирском црквом у његовом средишту. У миру посматрамо изузетне фреске, међу њима и оне које приказују његовог ктитора деспота Стефана Лазаревића, који је почетком 15. века подигао овај манастир. Каквом лепотом мора да су одисале фреске док Турци нису уништили златне украсе на зидовима и стубовима.
Наш дан заокружен је занимљивим сусретом у манастирској продавници. Ту смо упознали монахињу која потиче из англо-ирске породице, и са њом провели неко време у пријатном разговору. Кћерке и супруга су изабрале лепе наруквице, а и овде, као и другде куда нас пут нанесе, искористили смо прилику да купимо мед. Разговор са монахињом, која је неко време провела у руском самостану, а потом и у Јерусалиму, дочарао нам је дубоку православну духовност.
Др Клеменс Која