Пут га је из Америке довео у Европу да би одржао предавања и посетио Смиљан после мајчине смрти
Кустос Братислав Стојиљковић је попут неког стрпљивог полицијског инспектора слагао коцкицу по коцкицу мозаика који се зове „Тесла у Београду”. Дуго је разврставао многобројна писма, позивнице, листао старе новине попут „Браника” (у заглављу пише органа Српске народне слободоумне странке), проучавао чак и ред вожње железничких возова из 1892. године. Углавном, вишегодишњим истраживањем докумената до којих је могао да дође, Стојиљковић је реконструисао сваки минут од око тридесетак сати које је тада већ славни научник провео у српској престоници.
– Професор Велике школе и ректор Београдског универзитета Ђорђе Станојевић позвао је Теслу у Београд, а пет-шест година касније на нашим просторима су саграђене прве хидроцентрале које су радиле на његовим патентима, попут Нијагаре – подсећа Владимир Јеленковић, директор Музеја Никола Тесле.
Ако је међу 13 патената уграђених у централу на чувеним водопадима девет било Теслиних, не само оних везаних за наизменичну струју, већ и пренос електричне енергије на даљину, јасно је колики је допринос Тесле био у свему томе.
– Боравећи у Београду Тесла је на предавањима и у различитим сусретима занесено говорио о свом раду, а резултат је било пет-шест електрана, подизаних од 1901. године, при чему не заборавимо да оне попут централе на Ђетињи, код Ужица, првенца наше електрификације, потом она код Гамзиграда и данас раде – подсећа наш саговорник.
Европа се у то доба гасификовала, а Београд је заслугом Тесле засветлео. Углавном, домаћинима је било драго што виде чувеног Николу Теслу, али и научнику светског гласа је заиграло срце.
„Ја осјећам много више ношто могу да кажем. Стога Вас молим да јачину мојих осјећања не мерите по слабости мојих ријечи. Истргнут сам из послова да амо дођем и још не могу да се ослободим мисли и идеја, које ме ево и овде прате. У мени има нешто, што може бити и обмана, као што чешће бива код младих, одушевљених људи, али ако будем сретан да остварим бар неке од мојих идеала – то ће бити доброчинство за цијело човјечанство. Ако се те моје наде испуне, најслађа мисао биће ми та: да је то дјело једног Србима. Живило српство!”
Ово је изговорио Никола Тесла, када је изашао из вагона брзог воза на београдској железничкој станици, пред више хиљада раздраганих сународника у среду 20. маја (по старом календару), односно 1. јуна 1892. године.Тесла је после веома успешних предавања по највећим европским градовима и после смрти и сахране мајке и своје краће болести отишао у Будимпешту. У главном граду Мађарске га је чекао позив града Београда, Велике школе и Српског инжењерског друштва да дође у, прву, посету српској престоници и да одржи предавање великошколској омладини.Teсла је овај позив радо прихватио.
Угледни гост је одсео у хотелу „Империјал”, који се тада налазио на простору између нове зграде Филозофског факултета и Капетан-Мишиног здања. У хотелској књизи приспелих гостију 20. маја/1. јуна 1892. године скромно је уписао: Никола Тесла, електротехничар из Пеште.
У четвртак 21. маја/2. јуна 1892. године Тесла је пре подне у пратњи Андре Николића, министра просвете и црквених послова, примљен код младог краља Александра Обреновића, Посета је, мимо уобичајеног протокола, трајала чак цео један час. После подне Тесла је обишао Народни музеј и кабинете Велике школе. Тачно у 16 часова појавио се у препуној сали Велике школе, где га је дочекала великошколска омладина бурним узвицима: „Живео! Добро нам дошао.”
Тесла је био одушевљен пријемом, па је између осталог рекао: „Али господо, немојте мислити да сам ја, отишавши са свог огњишта, заборавио на свој род и племе, не, ја сам остао Србин и тамо далеко преко дебелога мора, услед испитивања, којима се бавим.”
И тако предавање, пријем, предавање, па банкет увече у Смутековцу, крај Београда где се налазила „Вајфертова пивара” на Топчидерском брду, данас зграда Београдске индустрије пива. На тој гала вечери били су присутни сви виђенији Срби и Београђани, њих око стотину.
Али, вече је достигло врхунац тек када је устао лекар и песник, тада већ поприлично стар, Јован Јовановић Змај. Он је поздравио милог госта песмом „Поздрав НиколиТесли пре доласка му у Београд”, коју је сам изрецитовао. Ганут до суза Тесла му је, још док је Змај читао песму, пришао и пољубио му руку.
Весеље је трајало до пола један после поноћи, када је Никола Тесла устао и опростивши се од присутних отишао испраћен бурним „живео” и „срећан пут”. Сутрадан 22. маја/3. јуна 1892 године Тесла је брзим возом, у 5.22 часова, из Београда отишао у Будимпешту, а одатле опет у Северну Америку. Тако је прошао први и једини дан боравка Николе Тесле у престоници Србије.
Јесте обећао да ће доћи још који пут, али…
Рајна Поповић