Овог 17. марта се навршава пет година од погрома извршеног над српским православним живљем и православним светињама на Косову и Метохији. Тим погромом од стране албанских терориста прогнано је нових преко четири хиљаде Срба са њихових вековних огњишта, уништено стотине домова, срушено нових преко тридесет цркава, пале нове невине жртве. Све се то догодило уз присуство међународних цивилних и војних снага, УМНИК-а и КФОР-а. До данас нико није одговарао за то насиље и јавни злочин. А све је то уствари наставак бомбардовања НАТО пакта и незапамћеног прогона, насиља, убистава и рушења стотина светиња 1999. године на Косову и Метохији. Од прогнаних и избеглих занемарљив је број оних који су у току последњих десет година могли да се врате својим спаљеним домовима и имањима; огромна већина срушених храмова и манастира остаје у рушевинама или нестаје сваки траг њиховог постојања. Тако изгледа заштита људских права и обећано од међународне заједнице „испуњење стандарда“ пре коначног решења питања Косова! Један број држава је у међувремену, супротно одлукама Уједињених нација (одлука Савета безбедности 1244), прихватило од Албанаца једнострано проглашену „независност“ Косова. Тиме су извршени злочини и насиље не само остали без казне него су и награђени сакаћењем једне међународно признате државе, чланице Уједињених нација, супротно свим међународним конвенцијама и загарантованим правима држава и народа. Овај чин несумњиво потврђује истинитост изјаве некадашњег америчког амбасадора г. Монтгомерија да је и само бомбардовање од стране НАТО пакта и САД (1999) Србије и Црне Горе извршено са циљем давања независности Косову. „Заштита људских права“ праћена новим етничким чишћењем и разарањем културне баштине српског народа, очигледно је представљала изговор за остваривање геополитичких циљева савремених моћних држава света. То потврђују и најновије драконске пресуде у Хашком трибуналу људима који су бранили своју земљу и њену целовитост, истовремено уз ослобађајуће пресуде терористима Харадинају, Ф. Ејупију и др. Тешко, боље рећи немогуће је сместити у здрав разум право на борбу против тероризма и заштиту „националних интереса“ САД и других држава у далеком Авганистану и Ираку, убиствима стотине хиљада тамошњих невиних људи и уништавањем културне баштине тих древних народа а при том не само лишавати људе права на одбрану своје отаџбине него им судити као злочинцима.
Но, дубоко уверени да ће историјски ток ствари, као и безброј пута у прошлости људског рода, потврдити и овог пута да „Бог није у сили него у правди“, позивамо верни народ да и овог 17. марта узме учешће у помену пострадалим од терористичког погрома на Косову и Метохији. Помен ће се одржати у Саборној цркви у Београду у уторак у 12 часова. Поводом, пак, десетогодишњице НАТО бомбардовања наше земље одржаће се помен пострадалима, у свим храмовима наше Цркве у свету уз звоњење звона на храмовима 24. марта у 18,45, када је пала прва бомба на нашу земљу. У Београду ће се помен одржати у Марковој цркви у 17 часова. Следи комеморативна академија у Центру Сава у 20 часаова.
Из канцеларије Светог Архијерејског Синода