Datum: 21.03.2009 17:00
Autor: Дргаго Тодоровић
КAЛИНОВИК – Живот је као трен, док удариш длан о длан, прође читав вијек. Видјела сам страхоте три рата, радила најтеже послове, али никада нисам поклекла и дозволила да туга превлада мојим срцем.
Овако нас је, на кревету, у кући, пушећи херцеговачку „шкију“, дочекала најстарија становница калиновичке општине Петра Церовина, која је прије двије седмице „узела“ 101. годину. У засеоку Лупоглав, близу изворишта Неретве, живи са најмлађим сином Николом, кћерком Винком, снахом Радмилом и унуком Велемиром. У другој кући јој је старији син Радивоје и то су једини становници Лупоглава, гдје зима траје и по седам мјесеци. Петрин син Никола каже да су ови тешки животни услови ојачали Петру, па је „здрава као дрен“.
– Лака је на ногама, добро спава, а храну не бира. Обожава сланину, сир и млијеко. Попије изјутра и чашицу ракије. За разлику од млађих, ништа је не боли. Једино слабије чује, а у личној карти, издатој давне 1957. године, пише јој датум рођења 6. март 1909. године – рекао је Никола.
Чак је нема у евиденцији осигураника Фонда здравства у Калиновику, иако је пензионер. Нема здравствену књижицу, није јој потребна. Петра, вели, никада није видјела телевизор, али ни љекара.
– Као дјевојка, пала сам са коња и добро се угрувала, али сам убоје излијечила жаром (копривом), која је лијек за сваку бољку – прича бака Петра, која пуши дуван „откако за себе зна“.
Муж Ђуро умро је прије десет година. Проживјела са њим, каже, срећне године. Највише се сјећа времена кад их је у кући било по тридесеторо.
– И никад се нико посвађао није! Кућа је била пуна дјеце, а сви су поштовали старије – говори Петра са уздахом.
Петру је поводом рођендана посјетила и Драгица Говедарица, из калиновичког Црвеног крста, која јој је поклонила торту.
– Колаче, богами, нисам јела. Е, баш вам хвала на посјети и даровима! Ово је прва торта коју сам добила за рођендан – каже бака Петра.
Гости су поручили да ће „исправити неправду“, па ће баку Петру и идуће године обрадовати рођенданском тортом.
Дјеца
Петра је родила седморо дјеце, а сада има деветоро унучади и десеторо праунучади.
– Не дај Боже никоме без дјеце, дјеца су најљепше цвијеће које је човјеку Бог подарио. A чујем, данас, неће да се жене и удају, па кад то и ураде, не желе дјецу – каже Петра и додаје да би женама боље било да више рађају. Гарантује да би биле пуно здравије и дуговјечније.
– Ето, моје двије родице Сава и Цвија, родиле су свака по 16-оро дјеце и живјеле су по стотину година – говори Петра.