Datum: 18.04.2009 17:00
Autor: Вања Штрбац
Окружен брдима, чијим подножјем вијуга ријека Крка, због своје дубине на овом мјесту изразито плавозелене боје, у котлини поносно стоји, ушушкан зеленилом, далматински центар православља – манастир Крка. Налази се између Книна и Шибеника, три и по километра источно од вароши Кистања.
Овај древни манастир давне 1350. године подигла је српска принцеза Јелена, сестра цара Душана, а супруга хрватскога кнеза Младена II Шубића. Посветила га је светом арханђелу Михаилу.
Према легенди, чију истинитост поткрепљују катакомбе које се налазе испод манастира и близина остатака римског града Бурнума, на овом мјесту апостол Павле је држао проповиједи Далматинцима. Сматра се да су оснивачи манастира Крка знали ове податке и из тог разлога баш на овом мјесту подигли манастир.
Све од свога оснивања, па до данашњих дана, манастир је био и остао духовни центар православних далматинских Срба.
– Вјерници данас долазе у манастир колико им то могућности дозвољавају. На овом подручју живе старији људи, који немају могућност превоза, али углавном су ту за веће празнике, јер га осјећају као свој манастир, као што је увијек било и надамо се што ће увијек и бити – рекао је отац Доситеј.
На овом мјесту 1615. године основана је богословија „Света Три Јерарха“, која је најстарија у Српској цркви. Због ратова, неколико пута била је затварана. Обновљена је 2001. године настојањем епископа далматинског Фотија уз благослов Светог архијерејског синода.
– Данас богословија има тридесет два ученика и ради као и свака богословија у Српској цркви. Професори богословије су углавном свештеници из сусједних парохија Далматинске епархије. Они по потреби долазе и одржавају своје часове – рекао је отац Доситеј.
Прије рата у манастиру се одржавала ликовна колонија у којој су свој стваралачки печат остављали сликари са простора тадашње Југославије.
– Обновили смо ликовну колонију прије неколико година и успјели смо поново да формирамо једно језгро сликара. Покретач свега тога је академски сликар Здравко Мирчета, који живи и ради у Београду, а родом је из ових крајева и уз нашу помоћ покренуо је ту колонију. И ето, хвала Богу, већ неколико година заредом имамо ту колонију крајем јула и почетком августа – рекао је отац Доситеј.
Поратних година, иако није био директно бомбардован у рату, манастир је трпио. Био је запуштен све до 1998. године. Богословија је премјештена на Дивчибаре, а потом у Србиње.
И данас овај бисер православља у Далмацији има своје ктиторе, људе добре воље који га, у зависности од својих могућности, даривају.
– Једнако је важан и један динар, једна пара коју приложи најсиромашнији вјерник, као и неки већи прилози које приложе људи који имају више могућности. Сви учествују онолико колико могу – истакао је отац Доситеј.
Највеће богатство манастира осликава се у његовим ризницама. О њиховим вриједностима говори и чињеница да је благо манастира Крка четврто по реду у Српској цркви, послије Хиландара, Високих Дечана и Цетињског манастира. По својој библиотечкој грађи, манастирска ризница је најбогатија.
– Ту је најстарија књига која се чува, чувено Мокропољско јеванђеље, које је писано на свицима од јареће коже, која је врло вриједна и врло стара књига – нагласио је отац Доситеј.
Током дугих вијекова постојања овог манастира његова ризница се богатила драгоцијеностима непроцјењиве вриједности. Богатство манастира није пристизало само из српских крајева, већ и са Свете горе, из царске Русије, Јерусалима и Венеције.
Дио ризнице чине епитрахиљ светога Саве и Октоих Божидара Вуковића. Ту су и књиге Вука Стефановића Караџића и Доситеја Обрадовића на којима су они, као аутори, исписали своју посвету манастиру Крка.
Настојањем владике Фотија започела је обнова ризнице, а отац Доситеј истиче да се надају да ће ускоро моћи да врате у манастир, на мјесто гдје она припада, ризницу која се тренутно налази у депоу Музеја Српске цркве у Патријаршији.
Преображење Господње
Сваке године на Преображење Господње, 18. и 19. августа, у манастир долазе бројни људи из ових крајева, који су у ратном вихору расути по разним дијеловима свијета.
– То је дан када манастир широм отвара своје капије за све људе, све вјернике, дан када сви заједно славимо тај велики Господњи празник и дан који се понавља кроз историју манастира. Једна константа, једна препознатљивост манастира Крка је могућа по том празнику – рекао је отац Доситеј.