Пером и камером
Насеље красе црква брвнара, вајати стари више од 200 година, воденице, језеро са девет острва и 11 мостова… али то није све, јер Драган Костјерчевић, идејни творац овог необичног етноздања, има још планова
У атару општине Велика Плана (Снимио Милан Јанковић) Етносело „Моравски конаци” удаљено 90 километара од Београда, почело је да се гради пре три године, а већ има цркву, двадесетак кућа, две воденице… Налази се на километар од аутопута, на магистралном путу ка Пожаревцу, тик иза циглане. До пространог паркинга води земљани пут, даље се иде пешице, лагано, да се удахне спокој овог места у којем се, осим цвркута птица, жубора воде и клопарања воденичног камена, чује још само шум ветра у крошњама. Додуше, рекоше нам да викендом и није тако: сјати се раја са свих страна, одзвања дечија граја, а с музиком се зора чека.
Село је ново, никло као печурке после кише, на површини од 4,5 хектара. У поседу је циглане „Прогрес“ из Велике Плане, у чијем склопу и послује.
Све је и почело приватизацијом старе циглане 2003. године.
– Овде су вадили земљу за потребе циглане. Настале рупе су попуњавале кише, снег и подземне воде, стварајући мочвару и жабокречину са трском и шибљацима, коровом и муљем. За неке је то било повољно место за смеће, па је никла и дивља депонија. Годинама се довлачио и шут и разноразни отпад, објашњава наш домаћин Драган Костјерчевић, идејни творац и архитекта „Моравских конака”.
Очистили мочвару
– Радили смо багерима, ископали тоне смећа, слој висине 13,5 метара, док нисмо стигли до „здраве земље”. Оно што смо ископали пребацивали смо у копове глине на којима ће после рекултивације бити тениски и терени за мали фудбал, истиче Драган.
Удубљења настала после чишћења попунила је подземна вода на површини од 1,5 хектара. Данас ово водено огледало краси девет острвца повезаних са 11 дрвених мостова. На једном је посластичарница, на другом кафеџиница. Дуж обале језера је стаза осветљена за вечерњу шетњу, уз њу две воденице и амфитеатар на отвореном. Ту је и марина за чамце који се могу изнајмити током летњих месеци. Дозвољен је и спортски риболов на сома, амура и шарана.
Језером доминира ресторан направљен од камена и дрвета, под чијим кровом има места за 300 гостију. Амбијент красе велики камин, столице, столови, клупе од масивних комада дрвета са јагњећим кожама…
Аутентичне српске куће у којима се некада живело сада су део етносела.
– Брижљиво су одабране и пресељене, објашњава нам Драгана Милановић, туризмолог. – Сасвим су аутентичне споља, а изнутра…
Отворила нам је врата једног од шест апартмана и имали смо шта да видимо: комфор какав се не виђа ни у луксузнијим хотелима. Мислило се на госта који воли традицију, али би и да попије хладно пиће из фрижидера док гледа сателитски програм на телевизији. Спојио се тако дух прошлости са савременим тековинама.
Ктитор с орденом
Вођен мишљу да нема села без цркве, Драган је подигао и цркву брвнару са звоником и кућицом за свештеника која доминира „Моравским конацима”.
– Ово је сада парохијска црква браничевске епархије, тако да је свакодневно отворена, наглашава њен ктитор и носилац ордена Светог Саве, родом из Малог Зворника, где иначе има фирму за међународни транспорт робе.
– Али, ни то није све, загонетно ће Костјерчевић, задовољан што у његово село хрли све више гостију из града.
Ове године ће бити готов и спортско-рекреативни део. Мали аквапарк са базеном за одрасле, базеном за децу и великим тобоганом са спиралом дужине 75 метара.
Попут дечака који се игра слагалицом, Драган „уклапа“ део по део свог села: поред цркве је шумица у којој је, на пола хектара, у плану изградња малог „животињског царства“. Ту ће животиње бити слободне, а стаза за посетиоце ограђена. Биће могућности и за јахање.
Даље се нисмо распитивали. Драже нам је да поново дођемо и забележимо шта има ново, а да ће новотарија бити не сумњамо, јер овде на свим пољима раде као да нису чули за „секу“ – светску економску кризу.
Славица Берић