Породични лекар
Све је више бивших пушача који коначно дишу пуним плућима. Захваљујући лековима, чајевима и подршци у саветовалиштима, жеља за цигаретом готово неосетно престаје, чуло се на стручном скупу који је организовала фармацеутска кућа „Иванчић и синови”
Како је могуће да противник пушења, који је осећао одбојност према мирису и укусу дувана, неочекивано почне да пуши и да говори да га цигарета смирује, па чак и да му је то једино задовољство?! Шта се догодило у централном нервном систему да се одбојност претвори у пријатност?
По речима др Петра Боровића, из Института за јавно здравље „Милан Јовановић Батут” и члана Комисије за одвикавање од пушења Министарства здравља, то се догађа захваљујући зачуђујућој сличности између молекула никотина и ацетилхолина, најважнијег неуротрансмитера (хемијског преносника) који је неопходан за памћење, правилне функције неурона, преношење информација и координацију покрета. Кад пушач припали цигарету, никотин, отров који има јачину цијанкалијума, за седам секунди улази у мозак, будући да га филтери (хематоенцефалична баријера) не разликују од ацетилхолина и пропуштају га.
Под утицајем хормона среће
Истог часа почиње серија поремећаја у мозгу, објашњава др Боровић, јер никотин истискује ацетилхолин и везује се за такозване никотинске рецепторе. Ови рецептори су улазна и излазна „врата” за електролите – изузетно су значајни за функцију (потенцијал) нервних ћелија и метаболизам електролита. Када никотин посредством крви стигне до нервне ћелије, одмах се везује за никотинске рецепторе и потпуно ремети њену функцију. Под његовим утицајем, у садејству са другим продуктима дувана, одређене ћелије мозга почињу убрзано да производе допамин. То је хормон велике среће, која се доживљава у посебним ситуацијама, рецимо, када смо заљубљени, или нас неко похвали, награди, односно када се осећамо „супер”.
Др Петар БоровићХормон среће је разлог што пушачи, када их опомињу на опасности од дуванског дима, често кажу: „Па то ми је највеће задовољство у животу!”. Треба им веровати, каже др Боровић. То је потврдило велико научно истраживање о повезаности дувана и задовољства које је спроведено међу Францускињама, Енглескињама и Немицама. Једно од питања је гласило: ако бисте морали да бирате два месеца без цигарета, или два месеца без секса – чега бисте се лишили? На запрепашћење истраживача 80 одсто жена пушача је изјавило: „Ако већ морамо да бирамо, онда боље два месеца без секса”.
Зашто пушачи временом повећавају број цигарета? У мозгу је све у равнотежи, и зато постоји ензим који разграђује вишак допамина. Једна мало позната компонента дуванског дима блокира тај ензим, и зато не долази до нормализације нивоа допамина. Вишак овог хормона изазива тровање и мозак почиње да се брани смањујући број допаминских рецептора.
Када се то догоди, пушач мора да повећава број цигарета да би поново осетио задовољство које му оне доносе, потреба за никотином се повећава, па се улази у зачарани круг са тешким последицама на мозак, али и све друге органе: срце, плућа, јетру, бубреге, мокраћну бешику и крвне судове. Посебно је погођен центар за регулацију расположења. Зато је пушач веома узнемирен кад нема цигарету или се свесно ње лишава.
Тајна дуванске зависности
– У мозгу постоји посебна врста ћелија задужених за психофизичку стабилност. Када удахнути дувански дим доспе до тог центра, појачано га стимулише да излучи веће количине природних опијата. Где је ту проблем? Када се после дугог периода пушења особа одлучи да прекине с овом опасном навиком, у мозгу настаје нагло смањивање свих природних опијата. Већина апстинената пада у депресију, код неких настаје безразложна потреба за плакањем, нервоза, губитак концентрације, смањена радна способност и нагло се појачава потреба за узимањем хране. У томе је тајна зависности од дувана и тешкоће одвикавања – каже др Боровић објашњавајући зашто је особама које покушавају да оставе дуван изузетно тешко.
Раније је 15 одсто пушача могло да остави цигарете без икаквих тешкоћа и спонтано престане са пушењем. Међутим, данас то успева само реткима.
У протеклих пет година дуванска индустрија у целом свету је у цигарете убацила велике дозе канцерогеног амонијака. Захваљујући њему, пушачи осећају још веће задовољство што их удаљује и од помисли да оставе дуван. То је за произвођаче веома важно јер се војска пушача све више смањује, а тиме и профит. Данашње цигарете садрже чак шест стотина компоненти чије деловање има снагу хероина. Неке од њих омогућавају никотину да слободно продре у ћелију. То је и разлог што 80 одсто пушача, који желе да прекину с овом по живот опасном навиком, не успевају да се одвикну од пушења и поред добре воље.
– Никотин, је без преувеличавања, психоактивна супстанца, а одвикавање од пушења код највећег броја пушача осим одлуке изискује и терапију и стручну помоћ. За сада код нас се користе два ефикасна лека: „зибан”, с којим имамо десетогодишње искуство и „табекс”, лек који се већ 30 година производи у Бугарској, а недавно је увезен и може да се набави у апотекама. У нашој средини веома су популарни и чај за одвикавање од пушења као што је „кирколина”. Овај чај је блажи али делује по истој биохемијској шеми као и „зибан”.
Од нашег саговорника такође сазнајемо да лекови и чајеви помажу мозгу да премости оштећења изазвана дуваном, а по престанку пушења поново успостављају нормалан ниво неуротрансмитера. Осим тога, лековите супстанце се везују за никотинске рецепторе и благо стимулишу пораст допамина а тиме и расположења. Сви ови чиниоци утичу да се превазиђе пушачка криза. После месец и по до два терапије, поново се успоставља раније стање неуротрансмитера.
Најуспешнији начин одвикавања од пушења је када се уз лекове или чај одлази у неко од саветовалишта где се пушачима даје психолошка подршка и сви могући савети да би се стање апстиненције што лакше пребродило. У Београду постоји више таквих саветовалишта: једно води др Зорица Плавшић из Градског завода за туберкулозу, друго др Ика Пешић из Института за плућне болести КЦС, а треће др Петар Боровић (телефон саветовалишта је 011-2456-652). У многим домовима здравља такође су отворена саветовалишта за одвикавање од пушења.
———————————————————–
За срчане болеснике
Најновији лек против пушења је „шампикс” (варенцилин) за који је према последњој америчкој студији Универзитета Харвард утврђено да је изузетно погодан за особе које имају неку од кардиоваскуларних болести (дугогодишњи пушачи, минимум 10 цигарета дневно). После 12 недеља, 47 одсто од 714 добровољаца успело је да се реши цигарета. Код свих је констатовано стабилно стање срца и крвотока.
Вера Бошковић