УЧИТЕ ДА СЕ МОЛИТЕ
Учите да се молите. Принуђавајте себе на молитву. У почетку то пада тешко, али, уколико се више присиљавате, утолико она постаје све лакша.
ШТА ЈЕ ТО МОЛИТВА?
То је окренутост срца и ума Богу; то је посматрање Свемогућег, Сведоброг и Свемудрог. Молитва је разговор створа са својим Творцем, у пуном срахопоштовању, а при најобилнијој свести о својој слабости и ништавности, при најдубљем покајању срца и чврстој одлуци да се изменимо; у поверавању свемогућој Божијој помоћи.
Свети Јован Кронштатски
ЛАЖНА ЉУБАВ
…То је од речи до речи оно што ми је причао један лекар – примети старац. То беше човек већ у годинама и несумљиво паметан. Он је говорио тако исто отворено као и ви, иако шалећи се, али шалећи се тужно; ја, вели, волим човечанство, али се чудим самом себи: што већма волим човечанство уопште, тим мање волим поједине људе, тј. сваког засебно као појединца. У својим маштањима ја сам често,- вели он,- долазио до чудних мисли да служим човечанству, и ја бих можда пошао и на крст кад би се то наједарет однекуд захтевало, – а међутим, ни дана нисам кадар провести ни с ким у једној соби, знам то из искуства. Тек што се тај нађе близу мене, а већ његова личност гуши моје самољубље и стешњава моју слободу. За један дан сам кадар и најбољег човека омрзнути: једног зато што дуго за ручком једе, другог зато што има кијавицу. Ја, вели, постајем непријатељ људи чим се они мене и најмање дотакну.
(Ф.М. Достојевски: „Браћа Карамазови„)
ЧУВАТИ СЛОГУ
Чувати слогу, чувати јединство, чувати љубав и према својој браћи по вери и крви, чувати чак љубав и према непријатељима, они не виде куда иду не виде да злочином срљају у пропаст и вечну муку, а ми то знамо и жалећи непоновљивог човека који грехом срља у пропаст, молимо се његовом и нашем Господу, да тај отвори очи и да таму из очију макне, да види куда иде да се покаје и да се и он спасе… Патријарх српски Г. Павле
Три дела умножавају зло, а четврто не припада броју добрих. На име: кад су млађи непослушни; кад старци завиде успесима млађих; када се побожни поколебају у добру и бивају наклоњени на рђава дела, и ако настојатељ по незнању — глупости својој — мучи братију своју.
Свети Серафим Саровски
ЗНАКОВИ ПОРЕД ПУТА
Код унутрашњих борби које човек води са самим собом и са непознатим силама у себи, важи више него игде правило: не предај се никад! – Ни предаје ни уступања! А пре свега што кажу у Босни: не вежи тугу за срце!
Бити увређен неправдом људи мање је него бити у беди, а бити у беди мање је него бити болестан, бити болестан још није умрети. Али и кад је човек увређен неправдом, тешко болестан, па и на самрти, не треба, тек тада не треба да “попусти рђи на се“. Тада треба напрегнути све силе и не признати тугу и малодушност. Издржати тренутак а већ идућег часа човек је или на путу да прездрави или је мртав.
Иво Андрић
СВЕТИЛНИК ИМЕЊАКА
Др Николај Велимировић је био велики пријатељ Николе Тесле у Америци. Звали су се имењацима. Позове Никола Тесла Николаја да га посети у својој лабараторији. Дочекао га је лепо – чим је отворио врата, хиљаду неких точкова ставио је у покрет.
– Боже, имењаче, шта уради ти то? Каква је то сила? – пита га Николај.
– Имењаче ти си школован човек, ваљда знаш шта је то? – одговори Тесла.
– Шта је то?
– Струја, имењаче!
– Кад си тако велики стручњак за струју, реци ми да ли ће твоја наука открити начин да се та сила струје види голим оком.
– Никада – каже Тесла – док је света и века.
– Па што онда народ тражи, Бога да види? Сила постоји и кад се не види – на то ће Николај.
Преузето из књиге „Златоусти проповедник васкрслога Христа“
О СВЕШТЕНИЧКОМ БЛАГОСЛОВУ
Свештенослужитељи (то јест људи који су кроз свету тајну Свештенства добили благодат Светог Духа, за свештеничко служење Цркви Христовој) – епископи (архијереји) и свештеници (јереји) осењују нас крсним знаком. То осењавање се назива – благослов. Када нас свештеник благослови он саставља прсте тако да они представљају слова ИС ХС, то јест – Исус Христос. То значи да преко свештеника нас благослови Сам Господ наш Исус Христос. Да би се добио Благослов од свештеника или епископа потребно је саставити шаке у облику крста: десну преко леве са длановима навише, говорећи: „Благослови оче” (или – владико).
Добивши благослов, ми пољубимо руку која нас је благословила, као невидљиву руку самога Христа Спаситеља. Као што каже св. Јован Златоусти: „Не благослови човек, него Бог његовом руком и језиком.” То се види и из речи свештеника које нам упути том приликом – „Бог благословио!”
Без Божјег благослова никакав посао не може имати успеха. Зато су се наши благочестиви преци трудили да сваки посао почну после молитве и добивши
благослов од свештеника.
КАКО СЕ ТРЕБА ПОНАШАТИ У ЦРКВИ
1. Када пођеш у цркву мисли да у Дом Цара Небеског идеш, где са страхом и радошћу треба стајати, исто онако као што би на небу стајао пред небеским Царем. И црквене песме нас на ово упућују кад кажу: кад у храму стојиш, мисли да на небу стојиш.
2. Ако желиш да ти молитва буде корисна, опрости сваком, који те је увредио, његове грехе, да би и ти могао рећи – Оче наш, који си на небу, опрости нам грехе наше, као што и ми опраштамо онима који су нама згрешили. Знај да ако не опростиш ближњему увреде неће ни Бог теби опростити грехе твоје (Мат.6,15).
3. Кад у Цркви стојиш, не окрећи се ни на једну страну: не гледај како ко стоји и како се моли, јер ћеш као фарисеј бити осуђен, пошто није твоје да о томе судиш, него Божије, и ти само себе пред Богом правдај. Гледај само у олтар где се најсветија жртва приноси и као митар у себи понављај: Боже, буди милостив мени грешноме!
4. Чувај се као живе ватре смеха и разговора у цркви јер тиме Бога вређаш, пошто тиме показујеш не само да не поштујеш цркву као најсветије место, него и друге на грех наводиш и сметаш им да се моле. Пажљиво слушај шта се чита и пева и тиме се наслађуј. А ако се мисао твоја одвоји некуд на другу страну, старај се да је вратиш и да је упутиш да слуша песме и молитве којима се Бог слави и тада ћеш са коришћу из цркве изаћи.
5. Долазећи у цркву сети се мртвих и мисли на твој дан, када ћеш и ти у недра матере земље отићи. Помоли се за мртве да их Бог помилује и припали им свеће за покој њихових душа. Ово ће не само за њих корисно бити него и за тебе самог, јер и на тај начин љубав према својим ближњима показујеш. Мислећи на своју смрт усрдније ћеш се Богу помолити. Сети се у цркви и својих ближњих који су живи, сети се твојих родитеља, деце и рођака и припали им свеће за њихово здравље.
6. Оно што си чуо у цркви да се чита, пева и проповеда, труди се да испуниш и размишљјај: на који начин. Јер ћеш иначе бити осуђен, пошто знаш шта треба чинити, а ти не чиниш. Благо онима који слушају реч Божију и држе је (Лк.11,23). И своју децу и домаће своје учи да тако чине, па ћеш од Бога бити награђен.
О АБОРТУСУ
Ја сам на своју тугу и жалост, урадио више од 48000 а мање од 62000 абортуса. Нас су учили да је дете живо са првим удахом. Када сам добио ултразвук у руке, видео сам да дете са два и по месеца мрда ручицама и сиса палац. После 15-20 минута иста та рука која сиса палац лежала је на мом столу у киретани, а дешавало се да живац из те истргнуте руке или ноге почне да се трза. Тада сам схватио да сам извршио убиство те сам аутоматски престао да радим абортусе и почео да се борим против тога. Није довољно грех признати и покајати се, већ га треба и окајати. Зна се, прошао сам једну врсту голготе, јер сам био први лекар у Србији који је званично престао да ради абортусе. Имао сам храбрости да одговорим на сва питања пред целим колективом лекара који ме је питао: “Зашто ви нећете да радите абортус?” Рекао сам: “Због морално – етичког става на који имам право! То је било врло тешко… Рећи то јавно. Незгодан је знак за друге који преко тога извлаче велике економске профите. Према томе, онај који свесно врши абортусе није хришћанин. Ако неко није хришћанин не треба му да му се сече славски колач нити да се причешћује. Тек онда кад се покаје и кад прође одговарајући период његовог покајања, он може бити враћен у Православну Цркву као њен достојан члан. Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве донео је одлуку о забрани причишћивања и сечења славског колача лекарима који врше побачаје.
др Стојан Адашевић
Смртни час – Други Христов долазак
Старац Порфирије
Једног дана упитах га у његовој келији: Старче, у последње вријеме много се говори о броју 666, о томе како се приближава долазак антихриста – неки чак тврде да је он дошао – о електронском обиљежавању на десној руци или челу, о судару између Христа и антихриста и о уништењу овог другог при другом Господњем доласку. Шта ви кажете о томе?
Старац одговори: Шта да кажем? Ја не причам да ми се указала Пресвета Богородица, да ће бити рат и друге такве ствари. Знам да ће доћи антихрист, да ће се збити Христов долазак, али када не знам. Сутра или кроз хиљаду година – не знам. Па ипак не узнемиравам се због тога. Јер, знам да смртни час за свакога од нас представља Други долазак Христов. А тај час нам је свима врло близу.
Кољиво за Аранђеловдан и Илиндан?
Питање: Неки верни, који славе Аранђеловдан или светог Илију као своју Славу не спремају за тај дан кољиво, него само колач и свећу. Веле да су тако чинили и њихови родитељи.
Одговор: Зрно пшенично, посејано у земљу, употребљава се у Светом писму као символ смрти и живота после смрти. То видимо из речи Господњих: „Ако зрно пшенично павши у земљу не умре, остаје само; а ако умре много рода роди“ (Јов. 12, 24). Празнично кољиво приноси „у част“ Светих чији се помен држи као храмовна или домаћа Слава и у славу свесветом и свесилном Богу („Јако во славу Твоју“). Бива јасно да га треба приносити како на празнике светих из рода људског, тако и Господње, Богородичине и празнике Светих анђела. Нема никаквог разлога да се оно не спрема за Аранђеловдан.
Из књиге Патријарха Павла: “Нека питања наше вере”
Васкршња водица
Почетком васкршњег поста, почиње да се освећује васкршња водица по православним домовима. Као што без помоћи од Бога ништа добро не можемо учинити, тако ни без благодатних дарова Цркве Божије нема напретка. Зато је потребно да почетком овога поста позовете свештенике у станове да би благословили добар почетак духовног усавршавања и пошкропили освећеном водицом просторије. Симболизујући тиме очишћење и освећење душа којих ту живе. Водица која се освети остаје у дому као помоћно средство у данима строгога поста. Када понестане психофизичких снага, хришћани користе освећену водицу пијући је по мало и молећи се Господу да «издрже до краја».
КРСНА СЛАВА
Срби су једини православни народ који слави Славу. Славу су примили наши преци када су примили веру Христову (кнез Мутимир, половина 9 века). Од тада се она преноси са колена на колено. Сваки Србин слави Славу! Правилно је да се почиње славити Слава када се човек осамостали од својих родитеља (не треба чекати да се родитељ упокоји). Обележја Крсне славе су: КОЉИВО, ХЛЕБ, ВИНО, СВЕЋА и ИКОНА. Неколико дана пре славе треба позвати свештеника у кућу да освети СЛАВСКУ ВОДИЦУ, са којом домаћица меси славски колач. На дан славе, колач, кољиво и вино се односе у храм да се освете и преломи колач.
КО СЛАВИ СЛАВА МУ ПОМАЖЕ!
ПРЕПОДОБНИ ЈЕФРЕМ СИРИН
1. Не слушај савете људи који себи угађају, који су себе учинили робовима стомака и телесних страсти.
2. Свако ко воли чистоту и целомудреност постаје храм Божији.
2. 3. Нека твоја рука не буде испружена ради узимања, већ нека радије буде испружена ради давања (Сир. 4, 35).
4. Ко другога оговара, сам себе осуђује. У ономе ко оговара пребива клевета, и мржња, и сплеткарење. Он се праведно сматра братоубицом.
3. 5. Храна за огањ су дрва, а храна за раздражљивост је високоумље.
4. 6. Немој давати своме срцу да буде жалосно, него се теши у Господу.
5. 7. Славољубље је душевна болест, лукава страст.
8. Немој се превазносити ако си здрав телом, већ се бој.
СВЕТИ ПРЕПОДОБНОМУЧЕНИК ЂАКОН АВАКУМ – 30. (17) ДЕЦЕМБАР
Ђакон Авакум, заједно са својим игуманом Пајсијем из манастира Трнаве код Чачка, беше набоден на колац 1814. године на Калемегдану.
“Град Београд. Кроз капију звану Стамбол, јаничарска руља јури и пред собом страх разноси; млад ко капља, леп ко ружа, пред њом везан младић иде и зашиљен храстов колац на рамену своме носи… “Авакуме, српски сине, ти Пајсијев ђаче верни, одреци се свога Христа – још тренутак имаш само!” “Смрт избавља од свих беда”, младић рече.
“Благо оном ко пре умре, о мање је мука прош’о! Богу ће се пре узнети! Од хришћанске вере моје, нема вере нигде лепше! Срб је Христов, радује се смрти! Чин’те, Турци, што вам драго – и тако се мора мрети!” Бурни жагор… “Дивно дете!” – кадуне се чудом чуде… “Зар на колац ту лепоту?” – кажу оне. “Не чинимо, Турци, криво!” И душеван Турчин један, да уштеди дечку муке, прободе му јатаганом мученичко срце живо!… И сутрадан на истоку, по развитку зоре ране кад исплива једним рубом, сунце као крв румено, оно заста и задрхта јер угледа сред пољане младићево мртво тело на врх коца набијено…”
У свом ненадмашном надахнућу – надахнућу песника и родољуба – Војислав Илић-млађи овековечио је успомену на страдања и мученичку смрт Преподобног мученика ђакона Авакума.
Жиг звери је спреман
«Предстоје велике невоље, ратови, и економске кризе, после којих ће се антихрист домоћи власти. Тада ће и овај систем жигосања бити понуђен као алтернатива: у десној руци ће бити биочип са свим подацима о човеку, и служиће уместо личне карте, пасоша и других докумената. И, наравно, уместо новца! Ко тај жиг буде примио, мислиће да је друштвено признат и да ће имати хране, али ће се, веле Свети оци, силно преварити, јер ће Господ дозволити велике суше и временске непогоде, па земља неће давати плода, а антихрист неће моћи да храни своје следбенике. Помоћу технологије, обмањиваће, али не задуго. Показаће се сва његова беда, немоћ и превара. Они који не приме жиг звери, биће гоњени, али ће има Сам Бог помагати да издрже, кријући их по неприступачним местима. Но никоме, чак ни у те претешке дане, воља ђавоља неће моћи да се наметне. Свако ће бирати или са Богом или са ђаволом!»
Свештеник Александар Лебедев
Ја сам црв – Боже чуј, Господи помилуј.
Ја сам прах – Боже чуј, Господи помилуј.
Ја сам пепел – Боже чуј, Господи помилуј.
Jа сам сен – Боже чуј, Господи помилуј.
Ја сам ништа – Боже чуј, Господи помилуј.
Ја сам сујета – Боже чуј, Господи помилуј.
Ја сам лаж – Боже чуј, Господи помилуј.
Ја сам грех – Боже чуј, Господи помилуј.
Али, ја сам Твој – Боже чуј, Господи помилуј.“
Преп. Исак Сирин