Годишњица устоличења Епископа средњоевропског Г. Константина

(Хилдесхајм-Химелстир) На данашњи дан пре тачно 18. година, 1. септембра 1991, преосвећени Владика Константин устоличен је у храму Успења Пресвете Богородице у Химелстиру покрај Хилдесхајма (Немачка) у трон епископа средњоевропског од стране свога претходника, епископа Лаврентија, у присуству епископа британско-скандинавског Доситеја, епископа Хризостома из Васељенске Патријаршије и принца Томислава Карађорђевића. Дана 21. јула исте године преосвећени Владика Константин хиротонисан је за епископа у Саборној цркви у Београду од стране Њ.С. Патријарха српског Г. Павла, након што је 23. маја 1991. био изабран за епископа средњоевропског на редовном заседању Светог архијерејског сабора.
Његово Преосвештенство епископ средњоевропски Г. КонстантинЕпископ средњоевропски Константин (у свету Крста Ђoкић) родио се у Горњем Црњелову у Семберији од побожних родитеља Крста и Круније 26. септембра 1946. године. Основну школу завршио је у родном месту. Српску православну Богословију Св. Арсенија Сремца у Сремским Карловцима завршио је у првој послератној генерацији 1967. године. Замонашио се 28. марта 1970. године, а Богословски факултет завршио је 1974. године у Београду. Радио је као службеник и секретар епархије зворничко-тузланске од 1. марта 1970 до 30. августа 1979, а једну годину провео је у Америци на учењу језика и даљем научном усавршавању. Од 1978. до 1982. био је предавач у Богословији Св. Три Јерарха у манастиру Крка. Од 1982. до избора за епископа средњоевропског 1991. године био је професор и главни васпитач у богословији Св. Арсенија Сремца у Сремским Карловцима.

Терет архијерејског служења Епископ Г. Константин прима на себе у тешко време наше новије историје, у време страшних страдања у нашој Отаџбини, у време великих превирања, смушености и дезоријентисаности. Владика Константин храбро се суочио са свим проблемима који су оптерећавали рад у мисији Цркве на овим просторима, истовремено не заборављајући оне страдалнике у нашој земљи којима је у то време помоћ била неопходна.

Посвећујући посебну пажњу унутрашњој мисији односно бољем организовању црквеног живота, Епископ преко епархијских органа оснива велики број нових Црквених општина и парохија, поставља нове младе свештенике како би сваки верујући човек у својој близини имао могућност да посећује редовно света богослужења. Тако је у последњих осамнаест година основано око 40 нових црквених општина у градовима Немачке, Аустрије, Швајцарске и Лихтенштајна, а многи црквени центри који су постојали дуже време добили су нове парохије тако да сада у многим великим градовима на територији Епархије средњоевропске делају два или више свештеника.

Градитељство и обезбеђивање трајних решења богослужбеног простора добија велики замах у последњих 18 година. Упорношћу и сталним указивањем на неопходност куповине црквених центара Његово Преосвешенство епископ Г. Константин, пробудио је код благочестивог народа жељу да се и на овим просторима покаже као народ Светога Саве, који за собом увек оставља богомоље као трагове свога постојања.У току рата у нашој Отаџбини велику бригу око скупљања и слања помоћи преузела је и наша Епархија. Једна од највећих акција која се још увек спроводи јесте брига о деци ратној сирочади. У сврху организованијег рада на овом пољу основана је и епархијска човекољубна Комисија «Дијаконија» која је помогла да се последице разарања и страдања у Отаџбини лакше поднесу. Народне кухиње у Крагујевцу, Куршумлији, Београду, као и велика помоћ избеглицама биле су само један део активности која је ова комисија, заједно са немачким и другим партнерима остварила у то доба.

Бринући се о свему овоме Епископ није запостављао ни бригу о свештеничком подмлатку. Тако је на новоосновани Православни богословски факултет у Минхену послао велики број кандидата, а многи студирају и на Богословском факултету у Београду и у Фочи. Истовремено велики труд и бригу посветио је настави православне веронауке, која се у појединим деловима Епархије – у Аустрији и неким немачким савезним државама – предаје и у државним школама.

Непосредно после свога доласка у Епархију епископ Г. Константин обнавља излажење епархијског листа «Црква» који излази четири пута годишње у тиражу од 12.000 примерака, а који служи за мисијске потребе Епархије. И издавачка делатност Епархије цвета у последњих 18 година.За време Епископа Константина основан је Фонд за мисију Епархије средњоевропске, из кога се материјално помажу новоосноване црквене општине, градња нових храмова и издавачка делатност.

Такође је установљен и «Фонд омладине» из кога се материјално помажу активности младих на епархијском нивоу и обезбеђују стипендије за студенте и богослове.

Епархија осим тога има и веома активну Комисију „Црква и друштво“ која помаже рад Цркве у комуникацији са инославнима, као и са државним и световним институцијама и остварује јединствен међуцрквени и друштвени дијалог. Коначно, за време преосвећеног Владике Константина основана је и епархијска Информативна служба која редовно информише српску јавност о догађањима унутар Епархије, а медијима и заинтересованим читаоцима на немачком говорном подручју шаље вести везане не само за Епархију већ и за целу Српску православну цркву.

Преосвећеном Епископу средњоевропском Г. Константину честитамо осамнаесту годишњицу устоличења и желимо да и даље са великим успехом обавља своје многобројне архипастирске дужности и очински управља датом му Епархијом. На многаја љета!

Информативна служба
Српске православне епархије срењоевропске

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.