Datum: 03.11.2009 20:00
Autor: Aлександра Рајковић
БAЊA ЛУКA – Ливањске иконе, које се пред посјетиоцима Музеја Републике Српске налазе од прошле седмице, представљају дио традиције дуге неколико вијекова.
Настајале у радионицама најистакнутијих критских мајстора, попут Николе Зафуриса, иконе из ливањске цркве Успења пресвете Богородице, имају велику умјетничку вриједност.
Потпуна колекција икона обухвата 84 иконе, а у Музеју Републике Српске изложено је двадесетак.
Да су ове иконе проглашене за споменике културе још прије 40 година подсјетио је епископ бихаћко-петровачки Хризостом.
Поставка обухвата иконе Силазак у Aд и Богородица са Христом, затим Успење Богородице, Богородица на пријестолу, Богородица са Христом, Распеће Христово, Богородица Одогитрија…
Историчар умјетности Љиљана Шево нагласила је да се међу ливањским иконама налазе изузетно вриједни примјерци настали у периоду од 15. до 19. вијека. Најстарије ливањске иконе чији су аутори домаћи, српски мајстори, потичу из 17. вијека, а међу њима се одличном композицијом, прецизним цртежом и складом боја издваја икона Уласка Христовог у Јерусалим.
Она подсјећа да су српски трговци у Ливну започели 1859. године градњу храма у центру града. Послије завршетка изградње, православни вјерници су цркви поклонили богослужбене књиге, иконе, одежде и друге литургијске предмете. Доносили су или наручивали иконе из Русије, Јерусалима, Хиландара и са Свете горе, из Венеције и Приморја.
– Поклоне су новој цркви слале црквене општине и вјерници из Сарајева, Мостара и других градова. Тако је црква Успења пресвете Богородице стекла једну од најбогатијих збирки икона у Босни – испричала је Љиљана Шево.
За вријеме Другог свјетског рата ливањска православна црква је била опљачкана и дјелимично оштећена, а парохијски дом бомбардован. Матице, домовници, црквена архива и библиотека били су уништени.
– Јула 1992. године запаљен је црквени звоник, девастирана унутрашњост цркве и запаљена Спомен-костурница. Парохијски дом је опљачкан, демолиран и спаљен. Иконе и дио црквених драгоцијености пренесени су у фрањевачки самостан на Горици у Ливну и тамо су се налазили до 2000. године, када су враћени Српској православној цркви – подсјетила је Љиљана Шево.
Ливањске иконе конзервирала је и рестаурирала Дијана Пешикан-Егић из Музеја Републике Српске, а каталог изложбе радио је академски сликар Михаило Ракита.
Иконостас
– Црква у Ливну и нема правог иконостаса. На олтарској прегради стоје поред четири „Јерусалима“, иконе које датирају у раздобље од 15. до 19. вијека. Радили су их српски, македонски, грчки, руски, критски и приморски сликари. Посебну чар представљају иконе домаћих „наивних“ сликара – записао је протојереј Жељко Ђурица.