Истицала је прва година од како је мама умрла. На гроб јој, тамо далеко, нисам могао отићи и осећао сам потребу да годишњицу обележим тако што бих запалио свећу у оближњој новосаграђеној српској цркви. Претходних година сам више пута, нередовно, присуствовао обредима мале парохије у импровизованој црквици – минимално преуређеној скромној кући крај пута NC 66. Стицајем повољних околности парохија је добила нову цркву за коју сам знао да је саграђена али је никада пре нисам видео.
Дан уочи мамине годишњице, на повратку са посла кући, скренуо сам са уобичајене трасе да бих проверио како се до нове цркве стиже. Следио сам одговарајуће упутство за возаче објављено на Интернет страници парохије и скренуо са главног пута. Вожња споредним путем потрајала је дуже него што сам очекивао. Кад сам већ помислио да сам можда залутао, између два шумарка отворио се поглед на прелепу црквену зграду византијске архитектуре какву протеклих деветнаест година нисам видео на југу Америке. Ваздух је био хладан, сув и бистар па је слика била јасна иако је сунце залазило. Осетио сам и смиреност и радост уједно.
О природи моје религиозности говори чињеница да сам крштен пошто сам већ превалио педесету, једног лета када сам део одмора провео у Херцег-Новом. Крштен сам у лепој цркви Светог Арханђела Михаила. Да ћу у њу поново крочити сада је вероватно онолико колико је изгледно да ћу поново летовати на далматинским отоцима. Одлука да се крстим није била израз некаквог просвећења на таласу драматичних политичких и друштвених преокрета а поготово није донета из помодарства. У добу свеопштег разграђивања Српска Православна Црква ми се учинила не само делатном матицом духовних вредности народа, већ и једином преосталом потпором очувању самог његовог идентитета. Крштење је била институционална поврда моје привржености коренима коју сам приватно исказивао повременим одласцима у Београд са обавезним излетима у очево родно село код Пожеге.
Наша мала парохија налази се у средишту Северне Каролине а парохијани су махом Срби из Босне и Херцеговине досељени током деведесетих година прошлог века. Парохију води отац Драган, млађи свештеник родом из источне Србије, који у свештеничком позиву следи оца и деду по оцу.
Од мог првог одласка у нову цркву прошла су четири месеца током који сам учествовао у већем броју црквених обреда него за читав живот пре тога. Пошто сам рационалан, на једној страни, и склон преиспитивању самог себе, на другој, покушавам да објасним ову промену. Много је претпоставки зашто је до ње дошло: разлога: Можда су то поодмакле године, можда је у питању противтежа фрустрацијама које ме муче као јединку или као припадника српског народа. Без обзира на то да ли ћу разлоге успети да одредим или не, кад год угледам нову цркву осећам се добро и кад год видим и слушам оца Драгана у његовом преданом служењу знам да ћу поново доћи.
Отац Драган привлачи пажњу и изазива поштовање не само својом брадом и мантијом – најмање тиме. Његова скромност и одмереност плене. Видео сам свештенике који као да служе и проповедају више за себе него за вернике или веру. За разлику од њих, наступ и појаву оца Драгана одликују понизна и искрена посвећеност вери без трага самољубља, на једној страни, и топлина у опхођењу са људима, на другој. Људска блискост оца Драгана са верницима се најлепше испољава у његовом обраћању деци – “дечици“ како то он каже, којима се представља као “чика попа“. Кад похвали дете понекој младој мајци кане суза, кад прича о бризи српског свештеника избеглог у Србију за децу његових малобројних парохијана осталих ван Србије задрхти и неко од нас старијих.
Црквени обред по правилу захтева усклађено учешће више људи – свештеника и верника. Наша мала црква има само једног свештеника – оца Драгана, а верницима недостаје одговарајуће практично искуство, па је примерено обављање обредних радњи могуће само захваљујући честим упутствима оца Драгана које он ненаметљиво, скоро неприметно, даје не реметећи појање, молитве и проповеди. Понекад нам пастирски и благо, без грдње, укаже на правила понашања којих треба да се придржавамо. На другој страни, веома непосредно опомене кад се неко недолично понаша као кад се, на пример, један од верника обратио осталим присутним жваћући гуму.
Одлазак у цркву је прилика да од оца Драгана сазнам понешто о оним српским народним обичајима о којима знам мало и оним за које уопште нисам знао, или да чујем његово читање делова Светог Јеванђеља и једноставно и уверљиво објашњење садржаних порука и начела. Слушајући оца Драгана богатим и свој речник речима које нису у свакодневној употреби, и које изговарам у себи или наглас да их не заборавим (управо у тренуцима док ово записујем шапућем “припрата“ и “петохлебница“).
Отац Драган настоји да парохијане подстакне на очување лепих народних обичаја, народног наслеђа и вере. Окупио је младе заинтересоване за фолклор и покренуо школицу веронауке за “дечицу“.
Кад год је могуће значајни датуми из наше прошлости у парохији се обележе не само црквеном службом него и на прикладан световни начин. Тако смо после помена жртвама НАТО бомбардовања 1999. године видели документарни филм о том страдању, а на Видовдан смо угостили и чули беседу ученог познаваоца српске историје и Косова као нашег одређења.
Моја пријатељица Синтија, Американка, често је са мном у цркви. Јасно је изразила жељу да постане православка и са Оцем Драганом је разговарала о томе. Њено сањалачко образложење те жеље у којем се преплићу религиозност, изложеност руском уметничком утицају у младости када је играла балет, интересовање за источно Хришћанство у оквирима њене академске специјалности и поштовање за оца Драгана не доводим у питање. Нити се изјашњавам када Синтија Православље издваја као нешто право, “истинскије“ од других цркава. Два су основна разлога за моју уздржаност. Први је моје веровање у чистоту и моје поштовање те Синтијине жеље. Други је неизвесност пута којим ће поглавари усмерити црквени организам, од чега зависи будућност цркве и њена способност да буде чинилац очувања нашег националног бића и достојанства.
Зоран Бјеличић, Северна Каролина, САД
Отац Драган
хм, хм , 13/01/2010, 23:04
Надам се и желим Вам да од православља добијете пуно пуно више.Чини ми се да сте тек мало загребали од те лепоте.Хвала на лепом тесту.
Зденко Турудић, 14/01/2010, 01:00
Упознао сам и сам неколицину свештеника попут овде поменутог о.Драгана у дијаспори, а у исељеништву сам већ 15 година. Чини ми се да Црква, у административном делу своје мисије, ради сјајан посао са свештеницима који службују у црквама ван Србије. Штета је, чини ми се, што ипак оваквих свештеника нема више, али ни што верних нема више, и у отаџбини и у исељеништву. Зденко, Бризбејн, Аустралија
Mladen , 14/01/2010, 01:44
Divan tekst – hvala lepo! Na veoma lep nacin prica jednog licnog dozivljaja Hriscanstava iz kojeg se puno toga moze saznati i osetiti.
Ana , 14/01/2010, 01:45
Gospodine Bjelicicu, ja zivim na sasvim drugom kraju svijeta, u kojem nema pravoslavne crkve. Mozda je to jedino sto mi nedostaje iz moje domovine. Kad covjek ima duhovnog oca kakvog Vi imate u svojoj blizini, ne moze da se izgubi, gdje god bio, sta god radio. Ipak, vaznije od svega je imati Boga u srcu i zivjeti po Bozjim principima. To je ono sto je najteze, ali i najvrednije. Srecna Vam Nova godina!
munzekonza , 14/01/2010, 06:58
„..чинилац очувања нашег националног бића и достојанства…“ – ako cekamo crkvu da nam to bude – strasno!!!Kako je moguce da mi uvek idemo na suprotnu stranu – daleko od svih civilizacijskih dostignuca??Kako bi bilo da se mi sami pobrinemo o ocuvanju naseg nacionalnog bica i dostojanstva – za promenu? Citam o kalendaru – opet smo mi najbolji,najpravoverniji,nas kalendar – najtacniji,svi ostali nemaju pojma ,Grci i Bugari su izdajice,neki plamen se „spusta“ samo na nas Bozic.Kroz sve komentare se jasno provlace rasizam,nacionalizam,ksenofobija…sve najbolje hriscanske osobine…Ako smo bas toliko „veliki“ hriscani ,kada cemo da pocnemo da se ponasamo kao takvi i da pocnemo da „zivimo“ te vrednosti,a ne samo da se „igramo“ odlazenja u crkvu i narodnih obicaja..Kako je sve ovo nakaradno ,lazno ,izvestaceno – kako vam ne bode oci?
Danko Radic, 14/01/2010, 09:52
Slusaj munzekonza, o cemu ti pricas?! Niko, ama bas niko ne tvrdi da smo mi najbolji niti pravoverniji od Grka i Bugara, niti da su oni jeretici. Svi se slazu da kalendar nije dogmatsko pitanje i da je njihov kalendar sustinski dogradjeni julijanski posto svi pravoslavci slave na isti dan Vaskrs – najvazniji hriscanski praznik. Sto se tice tog „plamena“ o kojem govoris, prvo nije na Bozic nego na Veliku Subotu. Nije plamen nego Blagodatni Oganj. I trece ne spusta se samo na nas nego na sve pravoslavne. Zato molim te nemoj se brukati svojim neznanjem nego prvo podji od sebe kad preispitujes hriscanske vrednosti i samo upamti jedno. Ma koliko pokusao da trivilizujes odlazak u crkvu i na liturgiju zapamti narodnu i pravoslavnu izreku: Kome Crkva nije mati tome Bog nije otac.
munzekonza , 14/01/2010, 11:14
@Danko Radic- znam da ovo nije forum za prepucavanje nego za komentare na tekst ,ali samo ovaj put da odgovorim Gospodinu Radicu – za kalendar – pogledajte komentare na tekst u „Politici“ – ako niko ne tvrdi to sto sam ja napisao – unapred se izvinjavam,ali molim Vas,procitajte komentare veoma pazljivo ..Drugo, za „plamen“ – Vi sami kazete da se .“…spusta na sve pravoslavne…“ – sta je sa ostalim hriscanima ?(katolici,anglikanci…itd?)- to samo dokazuje ono sto sam napisao ,da mi mislimo da smo mi i samo mi pravoslavni i pravoverni…U prvu ste kada kazete da ne znam mnogo o hriscanstvu ,ali znam ponesto o hriscanskom moralu i ponasanju..Sto se tice poslovice (pravoslavne,naravno) – izgleda da je vrlo malo ljudi u Srbiji imalo „Oca“ u zadnjih 50-60 godina..pronadjose ga naprasno pre nekoliko godina..kad je postalo moderno (nemojte samo o zabranama u vreme komunjara – nisu postojale od 60-ih.budimo iskreni) I ,molim Vas ,nemojte izjednacavati pravoslavlje i religioznost sa Srpstvom
Blagodatni Oganj? , 14/01/2010, 12:10
Je l’ to Sveti duh? Onaj kad kazemo „U ime Oca, Sina, i Svetog duha“?
Ozi Serb, 14/01/2010, 12:25
Nekako se isto i sam osecam. Slicnih sam godina, a izgleda slicne i proslosti…. samo sam na drugom kraju sveta, u Australiji. Ovde su nasi ljudi bili pametni i gradili hramove tako da ih svuda ima. Nazalost, jako je malo svestenika poput ovog koga ste sa toliko topline opisali. Svoje parohije ovdasnji svestenici uglavnom poistovecuju sa biznisom, TAkodje ima i medju nama parohijanima bahatih, nevaspitanih i siledzija koji znaju svima da pokvare dan, tako da ni svestenstvu nije lako sa nama. Srecan sam sto sam se priblizio crkvi i pravoslavlju, pa makar i u ovim poznim godinama i ovako daleko. Volim i postujem ovu zemlju u kojoj zivim, ali ne dajem nista od onoga sto sam sa sobom doneo.Ponosim se ko sam i odakle poticem.
Ludi Radovan , 14/01/2010, 12:40
Zorane,vi ste mi dali zelju da upoznam Oca Dragana.
timo marek, 14/01/2010, 14:24
hteo sam samo sledece da kazem,kod srba se u praksi radi o rodoverju a ne o pravom hriscanskom osecanju,sto je srbin u veri manje obrazovan i upucen to je taj paganski element jaci i u crkvu se ide da se izmoli od novog boga milost i blagodat bilo koje vrste.da ne govorim o paganskim obicajima i odlascima kod vracara sto pravoslavlje strogo zabranjuje,pa pogledajte sta se dogadja sa kultom svete petke,kakav slucaj da njen dan pada bas u doba kada se proslavljala paganska boginja Mokosa itd.
раде-p , 14/01/2010, 18:15
@munzekonza.Cinjenica je da je upravo crkva ocuvala Srpski identitet i nase nacionano bice.Upravo srljanja u raznoraznim pravcima u zavisnosti od trenutnih modnih trendova koje u Srbiji nazivaju visim civilizacijskim dostizenjima doveli su Srpski identitet na ivicu opstanka.Pojavljivanja raznih Srpskih elita u svim vremenskim periodima uvjek je oznacavalo i pocetak trazenje svih tih Srpskih mana i razlika sa civilizovanim vrednostima.U potrazi tih vrednosti poceli smo nesvesno da se stidimo svih Srpskih vrednosti koje drugi narodi nazivaju tradicijom.
раде-p , 14/01/2010, 18:46
Deset dana nazad kupujuci svece u manastiru druge pravoslavne crkve(nazalost Srpske nema)usao sam u razgovor sa monahinjom.Monahinja je bila uzbudjena sto ima priliku da razgovara sa Srpskim covekom.Monahinja je proslog leta ispunila svoju davnu zelju i posetila Srbiju.Monahinja je sa toliko ljubavi raskazivala o svetinjama Srbije,lepoti vazduha,vode ,ljudi prirode.Monahinji jedino nije bilo jasno zasto su ti prelepi hramovi tako prazni i bez svojih vernika.Ja sam osecao stid.Stid za to sto govoriti o Srbiji i Srbima sa toliko postovanja i ljubavi izgleda jedino moze inostranac.Branislave hvala za tekst.
ankica , 14/01/2010, 18:56
Postovani G. Bjelicicu! Blago vama sa ocem Draganom. Mi se patimo sa popom koji je rodjen u Njujorku, koji jedva natuca srpski, koji je i pored lepe kuce koja je u vlasnistvu nase male zajednice, trazio da mu se plati drugi stan za porodicu. Covek je mlad, nesimpatican, a sada je poceo da govori o ujedinjenju sa Americkom pravoslavnom crkvom! To nije nista novo u ovoj zemlji gde ‘lonac u kojem se mesaju’ sve nacije pokusava od nas da napravi neidentifikovanu amerikanizovanu papazjaniju. Na zalost, ovde kolo vode ‘stari’ emigranti koji imaju para i vremena (za razliku od novih imigranata koji se bore za opstanak), i koji namecu sve vrste „amerikanizama“. Mi vec skoro i da ne idemo u nasu crkvu (koja jos nije sazidana), nego odlazimo u rusku crkvu gde ne moramo da trpimo teror nametnutog pope koji terorise pastvu umesto da je obodri i osokoli da ostane ono sto je u stranom svetu.
Саша Цвијетић, 14/01/2010, 20:59
Познајем и о. Драгана и аутора овог текста. о.Драган заиста улива у тебе и вјеру и снагу. Нашу малу црквицу смо саградили и мукотрпно а и уз Божију помоћ, како Зоран рече, “сплетом околности“. Сви ми који волимо православље и који идемо у ову цркву, трудимо се око њеног опстанка, смо поносни на њу. Једна мала парохија, без новчано богатих људи, својом скромношћу је постигла богаство. Ако Бог, освећење цркве ће бити Маја 29ог и 30ог па се тад видимо сви!!!!
Поздрав из Републике Српске , 14/01/2010, 22:12
@раде-p , 14/01/2010, 18:46- Код нас у Републици Српској бар у мом граду, у току Божићног поста, сваке недеље црква је била препуна.Моје мишљење је да је томе допринјела вјеронаука у школама која је уведена још 1992. године.Нема грађанског васпитања, већ сва српска дјеца иду на веронауку.Нису ријетке ни породице у којима дјеца посте, а родитељи не.Сматрам да ко заиста упозна и заволи православље да ни лош свештеник не може да га одбије од цркве.Па не идемо свештенику већ цркви, а она има много веће значење од објекта који је предстаља.Вјерујем да ће бити пуне цркве и у Србији.Не каже се случајно да без невоље нема богомоље.Србија бар има невоља и превише.
Драган Лазић, 14/01/2010, 22:13
Драго ми је да сам прочитао ово причу о о.Драгану Зарићу кога познајем још иѕ Београда и времена када смо се школовали, а поѕнајем и добар део његове свештеничке породице из које потиче. Животни пут га је однео далеко од родног краја,као и мене и многе наше људе у последних двадесетак година. Несумњиво да служба Богу и људима није лака, али ако се искрено верује онда и Господ помаже и надопуњује немоћи наше. А човек као биће тражи Бога, додуше свако различито и на разним местима. Мислим, да је, ипак, најбоље следити оно што носимо у генима и што смо наследили. У сваком случају, лични контакт је пресудан, као што видим и из ове приче. „Дођи и види“ основна поставка мисије православне Цркве (као заједнице)кроѕ векова се и на овом примеру потврдила. Аутору ове приче желим да узраста и утврђује се у вери својих праотаца,а драгом имењаку и ѕемљаку – о. Драгану шаљем поздрав са британског острва са жељом да Господ благослови њега, али и сав наш род по читавом свету. О.Д.Л. Браничево-UK
mlbrnsrb , 14/01/2010, 22:15
bili smo srbi i pre pravoslavlja, ponosan sam sto sam pravoslavan ali sam isto toliko ponosan sto smo stariji od istog, za mene crkava je kao kancelarija administracije a sve ostalo nosim u sebi i to niko ne moze srusiti odluke donosim sam nikakav svestenik (drag i mio ili onaj drugi) ne moze uticati na iste, napominjem ovo su moja vidjenja i postujem ostale koji misle drukcije…
G P, 15/01/2010, 04:17
Zeljan sam da cujem dobru rec o svestenicima, posebno onim u inostranstvu. Inace, uz ostalo, oni imaju pravo da oprastaju grehe, i po tome razlikuju od nas „obicnih“. Srdacan pozdrav autoru i ocu Draganu.
A gde je moja ikona? , 15/01/2010, 05:40
Sad vidim kome je nas popa iz St. Petersburga dao moju ikonu…Ikona je radjena u Hondurasu i ja sam je poklonila nasoj crkvi Sveti Sava, bez mog znanja nas popa je dao vasoj crkvi u S. Karolini. Sigurna sam da otac Dragan bez znanja daro-davaoca nebih poklonio drugoj crkvi. Da! Nama treba jedan takav popa ovde u Floridi. Nek vam je srecno. SunShine State
munzekonza , 15/01/2010, 06:50
@rade-r – kako je to ,tacno,crkva sacuvala „srpski identitet i nacionalno bice „,bas bih voleo da mi to lepo i potanko objasnite.Posebno kad niko,osim nekoliko starica,nije isao u crkvu ,od 45-te do 92-ge. Usput ,nisam nikakva elita ,ni srpska ,ni neka druga,samo ne volim da mi se nesto (bezobzirno)namece.Interesantno je kako vecina vernika ,a posebno novokomponovanih,smatra upravo sebe elitom ,samo zato sto „veruju“,kao da je to nesto izuzetno i tesko dostizno… Srbija je dovoljno velika i za „vas“ i za „nas“ ,pa i za „njih“…
Petar Drinski, 15/01/2010, 07:13
…tekst bi trebalo da posluzi mnogima na podsecanje o jednoj od najvaznijoj stvari na svetu: ISKRENOST PREMA SAMOM SEBI… …@Поздрав из Републике Српске: To je odgovor na sve probleme, medjutim i potvrda da se Srbija, za razliku od Republike Srpske, nije oslobodila komunizma koji je jos davi izmisljanjem kojekavih „gradjanskih vaspitanja“, ne uceci decu istini…
hrizostom , 15/01/2010, 07:50
@ ankica, potpuno se slazem sa vama.Gospodine Bjelicicu imate srecu da vasa crkvena opstina mlada i nije privatizovana kao mnoge na teritoriji Sjeverne Amerike, kao i to da imate postenog svestenika koji nije uvucen u mutne radnje sa lokalnim biznismenima. O cemu se radi, u starijim crkvenim opstinama na teritoriji Amerike i Kanade novac za kupovinu crkvenih imanja i gradnju crkava donirale su bogate porodice takozvane stare emigracije. Te porodice ili klanovi sastavljeni od vise takvih porodica crkvu smatraju svojim biznisom, po sistemu: „Ja sam dao pola para za izgradnju ove crkve i moja ima da se slusa“. Takvi klanovi cak i lobiraju ljude da posjecuju sluzbu u „njihovim“ crkvama itd. Ima primjera u oblastima sa dosta srpskog stanovnistva gdje na malom prostoru imate vise opstina da se crkve dijele na „cetnicke“ i „partizanske“.Naravno u takvoj atmosferi ni svestenici ne mogu ostati po strani pa se bave svim drugim stvarima a najmanje onima duhovne prirode. Vama, svako dobro.
Небојша , 15/01/2010, 08:38
О.Драган је легенда, а попадија му се бави иконописом. Био сам гост у дому његовиих родитеља. Неки дан била ј нека емисија о 90-им и види се о.Драган на устакмици, а затим на демонстрацијама 09.03.1991.
Gvido , 15/01/2010, 11:41
Bas lep pismeni zadatak za 7-8 razred osnovne skole, ali bi mu mesto bilo u „Pravoslavnom zvoncetu“, a ne u Politici.
al ja, 15/01/2010, 12:30
ako se ne varam radi se o ocu Draganu Zaricu koji je ranije sluzbovao u Orlandu,Fl…divno i nevjerovatno stvorenje…pozdrav vama i njemu
Prosrpski Hrvat , 15/01/2010, 12:39
munzekonza , 14/01/2010, 11:14, Sve sto pripisujete srpskim vjernicima ili komentatorima na pojedine vjerske teme moze se pripisati i vjernicima drugih religija, mozda u jos vecoj mjeri, dakle svi tvrde da je njihova religija jedina prava i da su samo oni Bogom dani da odredjuju sta je ispravno, moralno ili ne. Ja nisam vjernik, ali smatram da kljucni problem ne lezi u religiji nego u ljudskoj cudi, a ona nema veze sa nacijom ili vjerom, iako je mnogo puta podstaknuta jednim ili drugim.
Ankice, Hrizostom u pravuste……, 15/01/2010, 13:41
I ja vam se pridruzujem vama Hrizostomu i Ankici, i nasa crkva u Sveti Sava prelazi u one koji su dali veliku donaciju, popa nam je katolik pola, i tesko govori srpski. Poneki vernici rodjeni u Chikagu javno govore da ova crkva nije srpska, Kazu, „Ovo je americka crkva, govori inglis, nema veze sa Srbijom?“. Vecina, koji pripadaju crkvi ne govore srpskim. Eto i g. ovog texta, tek je dosao N.Karolini vec je nasao amerku. Mozda su one bolje od srpkinja?
раде-р , 15/01/2010, 20:37
@munzekonza.Vi ste upravo vrlo lepo i potanko objasnili problem udaljavanja ljudi od crkve i vere.Govorite o periodu kada je Srpski narod zamenio patrijaha na marsala i vidite kako je ta avantura u tom momentu vrlo modna i progresivna ostavila i te kako zestoke posledice.Ta novonastala komunisticka elita u ta vremena je takodje propagirala najveca civilizacijska dostignuca a Srbi ko Srbi.Medjutim da bih shvatili koliki je ogroman doprinos Srpske crkve u ocuvanju identiteta morace te malo procitati i raniju istoriju Srpskog naroda.U obrazovanju,prosveti kulturi.I u golgotama kroz koje je prolazio taj narod.Nije ni lako ni dovoljno verovati mankunza.Tesko je voleti.Vera i ljubav su danas vazniji za ovaj narod cem li tacni kalendar.Te civilizacijske reforme mozemo ostaviti za neka druga i nadam se bolja vremena.
pozdrav iz cetnicke crkve , 16/01/2010, 00:41
Odvajajte od usta i pravite Crkve,kao nasi roditelji,a autoru pozdrav,otac Dragan je stvarno pravi svestenik. Problem je sa popovima iz partizanskih porodica,koji su to postali,da bi dobro ziveli,a iz dna partizanske duse mrze sve sto je nacionalno. Neki su krsteni kao odrasli,neki nemaju bogoslovije,a znamo poznato…. Ziveo Ravnogorski Pokret.
cetnicki bog , 16/01/2010, 12:57
Pa ako postoji cetnicka crkva, morao bi da postoji i cetnicki bog. Vera je tu samo ideolosko sredstvo jer samo novac ne moze da obezbedi legitimitet vlasti. Ko napravi crkvu, njegova je i interpretacija i vlasnistvo vere. Cesto je i dobar biznis. Bog nije bio cetnik ni komunist, pa ni crkva koja se bavi politikom, i deli ljude na nase i njihove, nije prava crkva. Potrebna je velika vestina svestenika da igra izmedju tri vatre – vlasnika, vere, i publike – i proba da sto vise zadovolji sve. Namerno upotrebljavam rec ‘publika’ a ne ‘vernik’, jer jos nisam sreo balkanskog vernika koji nema neke politicke ili verske nerpijatelje. Izgleda da je autor ovog clanka najblizi pravom verniku, i voleo bih da znam zasto je tako. Ali verovatno ni on to ne zna. Verovatno je u pitanju usamljenost pod stare dane, a nije navikao da cita knjige i u njima trazi bolje drustvo. Ipak je sreca sto ima dobrog svestenika u kome nalazi sve sto mu je duhovno potrebno. Ili on bar tako misli.
Стефан , 16/01/2010, 18:33
Свака част брате Србине! Лијепо написана прича и са смислом!Оно што вас је привукло је Истина, у цијелој њеној Пуноћи и Снази! Да нам Господ да снаге и вјере да се ми Срби обожимо, сложимо и међусобно волимо – и тада нам нико ништа неће моћи! Поздрав из Грчке
i jos iz jedne centicke crkve , 17/01/2010, 05:30
Bog nije ni cetnik ni komunista,to je tacno ali ni partizanski,udbaski sin ili unuk nije dobro da bude pop. Geni su nasledni.Nije dobro da partizanski,udbaski sinovi budu oko crkvenoga novca,znamo zbog cega. Pop Dragan je legenda cestitosti i njegova draga popadija. Kada mo prabili Crkve,sa nacionalnim popovima,niko nije vozao skupa kola,niti su popovi imai odezde protkane zlatom,srebrom i iz Grcke. Sveti Sebastijan Davidovic,prodavao je svoje medalje,mitre da pomogne Ustanak u Srbiji.
Semberac , 17/01/2010, 07:02
Izvanredan tekst.Poznajuci oca Dragana mislim da bi se jos podosta toga lepoga moglo napisati.Svojim mukotrpnim radom okupljao je Srbe u Orlandu.Neumorno je okupljao novopridosle u Jacksonvillu.Nazasluzniji je za osnivanje crkvene opstine Sveti Kralj Milutin i kupovinu crkvenog imanja.Otisao u drugu parohiju i sa malim brojem vernika napravi bogomolju.Koja je sledeca stanica?Rodjen je da bude istinski sluga svoga napacenog naroda.Neka te dragi Bog pozivi na mnogaja ljeta oce Dragane.
Dragana Rosic, 17/01/2010, 10:13
Zivim u Tripoliju , Libija,gde postoje tri pravoslavne crkve ,grcka ,ukrajinska,i naravno koptska,koja je izgradjena licnom donacijom predsednika Gadafija,ukrajinska crkva se nalazi unutar nj. Ambasade,dok grcka crkva koja ima dugu tradiciju ,kao i grcka zajednica, koja je u starom istorijskom delu Tripolija, ujedno i najatraktivnijim za turiste koji obilaze ovu zemlju i grad. Grcka grkva je izuzetno lepa stara gradjevina , bogosluzenja su samo petkom,i za grcke pravoslavne praznike,ukrasena je uvek svezim crvenim ruzama,i liturgiji prisustvuje veliki broj vernika koji su uglavnom Grci ili libanski ili kiparski Grci,nesto Rusa ,Etiopljana i Jermena. Moj muz i ja skoro uvek idemo u koptsku crkvu ,koja je uvek u bilo koje doba dana i noci otvorena ,uvek ce vas primiti najljubaznije ,i pruziti sve usluge koje su vam potrebne,toliko su dragi i ljubazni ,da se stvarno uvek postidim sto ne dolazimo cesce,raspituju se odakle smo ,sta radimo .gde radimo ,kako se osecamo , sta nam treba itd.
Зоран , 17/01/2010, 13:47
Наша црква мора да буде институција. Да се дају паре, а црква паре да прослеђује за паметне ствари људима. Свако мора да буде у обавези да даје паре. Као Суботари што дају 10% од плате или муслимани или западни хришћани. Рецимо један суботар ми је причао да он толико даје, на моју констатацију да је пуно, он каже да јесте, али се осећам сигурније. Рецимо моје дете је ишло недељу дана о трошку цркве на Златибор.
Dimitrije , 17/01/2010, 16:03
@Dragana Rosic – Mislim da mi Pravoslavci ne bi trebali da idemo kod Kopta u crkvu jer koliko sam upoznat nijedna Pravoslavna Crkva na svetu nema opstenje sa njima i ne priznaje ih. Najbolje idite kod Grka, ali obavezno nadjite nekog pravoslavnog svestenika pa ga pitajte to. Mozete i preko interneta da pitate naseg svestenika za savet na internet stranici svetosavlje.org. Pozdrav i sve najbolje
i ja iz cetnicke crkve , 17/01/2010, 23:59
Kazu da popovi kada se rukpoloze,daju zakletvu da ce slusati Vladiku kao Isusa Hrista. U razgovoru sa novim svestenicima vidim da obicno ogovaraju vladiku,druge popove,vernike. Otac Dragan je izuzetak,
Стеван Недељковић, 18/01/2010, 03:26
Лако је бити добар свештеник у Северној Каролини кад се пре тога стекне драгоцено свештеничко искуство у цркви Св. Петка у Орланду, у Флориди!
rip kirbi, 18/01/2010, 11:25
Kada neko napise ovakav jedan tekst sa bogatstvom reci,stilom i lepotom, kao sto je to uradio castan i posten g.Zoran Bjelicic, onda je taj procitao knjiga vise nego sto „cetnicki bog“ ume i da broji. A otac Dragan i njegova divna i mila porodica trebalo bi da budu dezorjentisanom i moralno i duhovno osakacenom srpskom narodu primer kako da zive a ,iskreno, pojedinim Vladikama SPC i kako da se ponasaju.
Милан Јовановић, 19/01/2010, 07:02
Бог се јави,свима! Оца Драгана знам лично из школе. Диван свештеник. Сваки благослов њему и његовој фамилији! Поздрав и за о.Драгана Лазића из Лондона!
Gustav , 25/01/2010, 13:25
Prijatno sam iznenadjen,odlicno,pisite jos
nana , 01/02/2010, 09:37
Veliki pozdrav autoru teksta, Bog da Vas čuva i Vašeg parohijskog sveštenika.