Datum: 11.03.2010 13:00
Autor: Њујорк тајмс
Њемачки редитељ Фејт Харлан заузима нарочито срамно мјесто у историји кинематографије. Његово име везује се за „Јеврејина Сиса“, а ријеч је о вјероватно најозлоглашенијем антисемитском филму. Његов успјех на њемачким биоскопским благајнама 1940. године био је толики да је постао обавезан дио индоктринације сваког есесовца.
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=dHwqu3NXOog[/youtube]
Међутим, шта је мотивисало Харлана да напише сценарио и прихвати се режије овог филма? Да ли је он по убјеђењу био истински нациста, опортуниста коме је била важна само каријера или само обични филмаџија, у страху да би га могла прогутати ноћ ако би рекао „не“ једном Јозефу Гебелсу, првом човјеку нацистичке пропаганде? То су само нека од питања која поставља Феликс Милер, још један њемачки редитељ, у документарцу „Харлан: У сјени Јеврејина Сиса“ који је отворио Филмски форум на Менхетну.
– Харлан је можда већ помало заборављен, али он је био утицајан и његово име се често помиње у нацистичким документима и Гебелсовим дневницима. Ово ме је као историчара заинтересовало, међутим, исто тако желио сам да сазнам шта млађе генерације мисле о свему томе. Ми сматрамо да знамо све или готово све, али ако неког питате шта је његов деда радио на Источном фронту, шта су у то вријеме радили остали чланови породице – е, то је већ друга ствар и ту наилазимо на ћутање. Ова прича за мене је веома важна – објашњава Милер.
Његов филм садржи исјечке из „Јеврејина Сиса“, чије је комерцијално приказивање или дистрибуција путем ДВД-а још увијек забрањено у Њемачкој и неким европским земљама. Радња „Јеврејина Сиса“ догађа се у 18. вијеку, а аутор је тврдио да је ријеч о екранизацији истините приче о томе како је подли и препредени јеврејски лихвар Јозеф Сис Опенхајмер преузео контролу над војводством Виртемберга, истовремено вребајући да сексуално искористи чистокрвну аријевску дјевицу коју је играла Харланова жена Кристина Содербаум. Међутим, већина Милеровог документарца састоји се од интервјуа са потомцима Фејта Харлана, присиљених да живе под стигмом његовог презимена и „Јеврејина Сиса“.
Послије седам деценија, филм сам по себи може да изгледа и као необични реликт прошлости, међутим Карен Купер, директор Филмског форума, каже да је Милерово фокусирање на одјек „Јеврејина Сиса“ кроз три генерације Харланових веома занимљиво.
– Ово је филм који се бави кривицом и одговорношћу и чини да се ви, ја и њемачка публика о том добро замислимо – каже Карен Купер.
Иначе, на овогодишњем филмском фестивалу у Берлину приказан је филм о Фердинанду Маријану, глумцу који је играо главну улогу у Харлановом филму.
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=YSCxegMU2H0&feature=related[/youtube]
Харлан се женио три пута, први пут глумицом Јеврејком која је убијена у концентрационом логору за вријеме Другог свјетског рата. Умро је 1964. у 64. години, оставивши иза себе велику породицу. Неки од његових потомака (дјеца и унуци) нису жељели да учествују у документарцу, док их је неколико покушало да оправда Харлана и његов филм.
Међутим, већина њих као да осјећа на себи проклетство због Харлановог дјела.
– Зашто је он морао да тај филм уради тако квалитетно? – запитао се његов син Каспар.
Каспарове три кћерке, с друге стране, нису дјеловале као да им је неугодно да о томе говоре, назвавши „Јеврејина Сиса“ буржоаском мелодрамом са „веома лошом и отрцаном причом“.
Једна од кћерки Фејта Харлана, Сузана Кербер, која је узела мајчино презиме и починила самоубиство 1989, преобратила се у јудаизам након што се удала за Јеврејина чији су родитељи нестали у холокаусту. У документарац су уврштени снимци њихове кћерке Џесике Јакоби, која покушава да се помири са страшном истином: један њен дјед био је саучесник у смрти другог.
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=DE06Rg6I_co&feature=PlayList&p=15B1F22E5703CF10&playnext=1&playnext_from=PL&index=2[/youtube]
– Као Њемица и Јеврејка сматрам да је важно сагледати тај битни дио прошлости. Млађе генерације имају другачији приступ прошлости. Она је за њих тако далеко, неки од њих чак и не знају ко је био Гебелс. Међутим, кад год погледам „Јеврејина Сиса“, у мени се пробуди бијес – каже Јакоби, која је била на њујоршкој премијери Милеровог документарца.
Милер истиче да је овим филмом желио да да тачнији пресјек њемачког филма за вријеме Трећег рајха. Иако многи сматрају да је водећи редитељ тог доба била Лени Рифенштал, првенствено због њених филмова „Тријумф воље“ и „Олимпија“, ипак, није било баш тако.
– Aко желите да разумијете филмове које су у то вријеме људи ишли да гледају, Фејт Харлан је незаобилазан. Он је био нека врста нацистичког Стивена Спилберга или Џемса Камерона, а „Јеврејин Сис“ је био прави блокбастер, у којем су играле звијезде као што су данас Мерил Стрип, Џек Николсон или Бред Пит – каже Линда Шулте-Сасе, аутор књиге „Индустрија забаве Трећег рајха: Илузија цјеловитости нацистичке кинематографије“.
Блокбастер
За разлику од отворено пропагандног филма попут „Вјечног Јеврејина“, потпуно изопаченог дјела, „Јеврејин Сис“ је био потпуно комерцијална варијанта. Филмски хит којег је видјело најмање 20 милиона људи и у којем су улоге имала највећа филмска имена тог доба.
превео: Миленко Киндл