Прва српска библиотека на тлу Велике Британије отворена је недавно у Лондону. Око 40.000 наших људи у енглеској престоници, односно двоструко више на Острву, могу да пронађу око 600 дела наших писаца на Фулам роуду у оквиру библиотеке Хамерсмит и Фулам.
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=QOs5qoTqSLQ&feature=related[/youtube]
Међу око 100 званица на отварању били су и Дејан Поповић, амбасадор Србије у Великој Британији, Грег Хандс, члан Британског парламента, Алекс Кармел, председник општине Хамерсмит и Фулам, затим писци Соња Бесфорд, Чарли Николић, Џесика Десте…
Идејни творац и оснивач је Весна Петковић која, за „Политику”, каже:
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=82Ak-4Aprtg&feature=related[/youtube]
– Реч је о јединственом догађају, јер је ово једина мањинска библиотека у Лондону! Већина књига сакупљена је у Београду. У Србији су се, обилазећи издаваче и књижевнике, ангажовали највише Брана Радовић, Милашин Младеновић и Миша Поповић, а овде Олга Гаковић из Српског друштва, која ће уз мене и бити убудуће задужена за библиотеку. Олга је, преводећи са ћирилице, помогла да се књиге заведу у Хамерсмит и Фулам библиотеци. Књиге су из Србије пребациване „Јатом”, око чега је помогао Драган Никитовић, директор ове компаније у Лондону. Добили смо поклоне и од „Скул оф славоник стадис” и Лондонског универзитета. Писци из Србије и они који су овде, такође су били широке руке. Наши људи су из приватних библиотека издвојили мноштво књига. Отац Милун Костић нам је обећао наслове из библиотеке Српске православне цркве у Лондону.
Планирамо да покретним полицама, „библиотеком на точковима”, обилазимо и друге библиотеке на општини. Чланарина се не плаћа.
Грег Хандс је указао на историјско присуство Срба у Великој Британији још од Доситеја Обрадовића, и подсетио на Слободана Јовановића, Милоша Црњанског, Иву Андрића, али и на новије генерације стваралаца. Хандс је, иначе, у Комитету за пријем Србије у Европску унију.
– Књижевне вечери организоваћемо једном месечно – најавила је Весна Петковић. – У плану је и оснивање књижевног часописа. Захвалила бих издавачима који су имали разумевања за овај пројекат и надамо се да ће и други поћи њиховим примером. Позивамо уреднике, писце и издаваче да не само дарују дела, већ и да гостују. Планирамо да повећамо број наслова и књига. Ово је битна година, када ће бити потребно да свима дамо до знања колико смо озбиљни. Велики корак је направљен, а сада нам треба додатна помоћ свих, нарочито из Србије. Занимају нас књиге које се односе на Србију и српски језик, за одрасле и за децу. Библиотека је место где се људи образују на неформалан начин, али веома потребан да се не заборави језик и да се наше национално биће и традиција преносе и на генерације које су овде рођене.
Д. Вишњић