Datum: 11.04.2010 22:00
Autor: Глас Српске
ДЕРВЕНТA – У дервентском насељу Чардак јуче је одржан комеморативни скуп и служен парастос за 37 Срба из овог мјеста страдалих у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату, од којих је 26 убијено на Васкрс 1992. године, а остали касније у хрватским логорима.
Парастос су, испред споменика српским јунацима у Чардаку, служили свештеници дервентског намјесништва, а потом су породице убијених, делегације Скупштине општине, борачких организација и политичких партија из Дервенте положили вијенце, јавила је Срна.
Припадници 103. дервентске бригаде Хрватског вијећа одбране (ХВО), потпомогнути паравојним хрватско-бошњачким јединицама из Дервенте, на Васкрс 1992. године на кућним праговима убили су 26 Срба, док су остали убијени у хрватским логорима, гдје су одведени након окупације Чардака.
– Иако се злочин над Србима Чардака десио прије 18 година, успомене на убијене суграђане су још свјеже и болне. Још увијек је пред нашим очима слика свирепо побијених комшија, који су убијени само зато што су Срби и што су жељели да живе на својим огњиштима – рекао је предсједник Удружења ратних заробљеника из Дервенте Драго Кнежевић.
Умјесто да се радују нашем највећем празнику Васкрсу, рекао је Кнежевић, Срби из Чардака су на тај дан 1992. године били изложени страшном и немилосрдном нападу припадника регуларне војске из Хрватске, којима су помагале паравојне хрватско-бошњачке јединице из Дервенте.
Он је подсјетио да је на Васкрс 1992. године убијено 26 становника Чардака српске националности, међу којима је било доста жена и дјеце, и додао да су побијене цијеле породице Лазаревића и Живковића.
Кнежевић је додао да су, након окупације Чардака, преживјели становници српске националности касније одведени у логоре у зграду бившег Дома ЈНA и војно складиште на Рабићу, гдје су били изложени најстравичнијим методама мучења и иживљавања и на крају побијени.
Он је подсјетио да за ове, али и злочине над осталим дервентским Србима, у којима је убијено око 300 лица, нико није одговарао, иако је Тужилаштву БиХ достављен обиман материјал о почињеним ратним злочинима над Србима у периоду када је општина била под окупацијом регуларне војске Хрватске и паравојних хрватско-бошњачких јединица.
Српски логораши за ове злочине најодговорнијим сматрају ратно хрватско-бошњачко руководство, по чијој наредби су формирани логори за Србе.