Недавно је из штампе изашло нешто измењено и допуњено издање Правописа Матице српске из 1993. године, јединог званичног нашег правописа, о чему смо већ обавестили читаоце. Овом приликом ћемо се задржати на неким изменама које доноси. Почећемо од великог слова.

У старијем издању Правописа није било довољно прецизирано како треба писати велико почетно слово верских објеката који у свом имену имају именицу манастир, црква, храм и сл. и име светитеља. Зато је ово у пракси изазивало недоумице и врло неуједначено се писало. У новом издању стоји да се именице црква, манастир, храм и сл. пишу великим почетним словом као неиспустиви део назива богомоље (и када су прва реч у називу). Како се сада и атрибут свети када је саставни део имена пише великим почетним словом, то ће се називи цркава, храмова и сл. писати на следећи начин: Црква Светога Марка, Црква Светога Николе, Храм Светога Саве, Црква Успења (али: Успенска црква, Никољска црква). Да су ове именице неизоставни део имена, знамо већ по томе што никада не кажемо: Био сам у Светом Сави или: литургија у Светом Марку, него: Био сам у Храму Светог Саве, односно: литургија у Цркви Светог Марка.

Овакво писање подразумевало се и на основу старијег издања Правописа, али се могло закључити само посредно, на основу правила које је налагало да се прва реч имена грађевине, објекта, споменика и сл. пише великим почетним словом (Бели двор, Савски мост, Споменик незнаном јунаку и сл.), као и из правила да се прва реч вишечланих „заничних“ имена пише великим словом.

У пракси се чују и искази типа: Велике вредности је Црква Свети Марко. Како ово није црква која се зове Свети Марко, већ је црква која је посвећена Светом Марку, такве реченичне конструкције нису исправне. Уз меницу црква, храм и сл. треба да стоји генитив: Црква Светог Марка.

Да подсетимо још једном на ново правило да се атрибут свети (блажени, хазрети) пише великим почетним словом када је саставни и неиспустиви део имена: Свети Лука, Свети Никола, Свети Сава, Свети апостол Павле, Свети Фрањо Асишки, Блажени Јеролим, Хазрети Алија; овако је и када израз као целина има карактер властитог имена: Света браћа (Ћирило и Методије), Света Пречиста (Богородица), Свето тројство итд.

Великим почетним словом пишу се и именице улица, булевар и трг када су  део имена: Улица краља Милутина, Улица српских владара, Улица платана, Булевар војводе Путника, Трг победе. Према издању из 1993. могло се писати и улица Његошева и Улица Његошева, према томе да ли се именица схвата као део имена или само као најавна реч за име (додуше, увек је боље рећи Његошев улица).

Остаје правило да се именица улица пише малим словом када је нема у званичном називу (ако бисмо је ту и употребили): Станујем у улици Зелени венац или Завршени су радови у улици Миријевски венац, као и у случају када се њоме најављује више улица, тј. када је употребљена у множини: Неће бити струје у улицама Марка Краљевића, Царице Милице и Београдској.

Промена је било и у вези са спојеним и одвојеним писањем речи. Поменућемо овде само једну новину. Досадашња пракса је била да се удвојена женска презимена пишу са цртицом: Аница Савић-Ребац. По најновијем издању Правописа ова презимена се пишу као и мушка – засебно: Аница Савић Ребац, Ксенија Марицки Гађански, Нада Поповић Перишић.

Рада Стијовић