Представљено треће издање „Српско-хрватског речника варијаната“. Речник је обновљен после 16 година у намери да докаже да Срби и Хрвати имају један језик али и две или више његове варијанте, каже аутор Јован Ћирилов.
У Вуковој задужбини представљено је треће издање „Српско-хрватског речника варијаната“ Јована Ћирилова који је на наговор издавачке куће „Прометеј“ после 16 година обновио Речник, у намери да укаже на речи које у једном књижевном језику којим се служе и Срби и Хрвати имају две, па и више варијанти.
Отуда и два наслова књиге, па уз ону српску варијанту стоји и „Хрватско-српски језик иначица“.
Према речима власника и главног уредника „Прометеја“ Зорана Колунџије, ново издање тог речника биће од користи у дневној употреби, а професор на катедри за српски језик Филолошког факултета у Београду Вељко Брборић оцењује да ће књига Ћирилова олакшати сналажење у језичким варијантама и Србима и Хрватима.
Данас када су се страсти смириле о овоме је могуће говорити хладне главе, оценио је Брборић.
Цитирајући Ивана Броза с краја 19. века, када су Хрвати писали своје речнике и граматике, и Далибора Брозовића из 1985, у прилог закључку да је реч о једном језику који има више варијанти, он је Ћирилова назвао дежурним српским филологом.
Шурак и(ли) шурјак
„Бавећи се лингвистиком из хобија, Ћирилов је урадио више за језик и српску језичку културу од научника по институтима којима би то требало да буде посао“, оценио је Брборић.
Додао је, такође, да је овом књигом „Прометеј“ обогатио своју лингвистичку библиотеку, бавећи се језиком много више него они који би то требало да раде, спасавајући тако образ министарствима културе и просвете.
Да се Ћирилов ухватио у коштац са ни мало једноставном проблематиком, Брборић је навео пример речи „кућа“ у српској и „дом“ у хрватској варијанти, при чему се у Србији главни у кући зове „домаћин“, а у хрватској „кућаник“.
Речник почиње речју „абажур“ којој одговара хрватска варијанта „заклон“, ту је и „аван“, односно „мужар“, или „азот“, у хрватској варијанти „душик“, па тако закључно са словом „ш“ и речима „штампа“, односно „тисак“, „штирак-шкроб“ и на крају „шурак“, у хрватској варијанти „шурјак“.
Истичући да је реч о једном књижевном језику и у Срба и у Хрвата и да је мерена разлика две варијанте готово истоветна оној између америчке и британске верзије енглеског језика, Ћирилов је оценио да те разлике представљају потенцијално богатсво за онога ко се служи другом варијантом.
Он је напоменуо да је прво издање Речника изашло 1989. године, док смо још били у заједничкој држави и да је све време наставио да бележи речи које се разликују у српској и хрватској варијанти, било да их раније није уочио или су настале у међувремену.