Пред најездом Турака властела из Србије је склањала своје драгоцености у Дубровник
Чаша цара Душана из 14. века је тренутно најтраженији експонат у Музеју примењене уметности, који је поводом шест деценија постојања приредио изложбу „Сребрне чаше позног средњег века у Србији”, ауторке Миле Гајић. Ниједан од изложених предмета, који ће моћи да се погледају до 31. јануара наредне године, не личи на оно што ми данас називамо чашама, већ нас њихов облик подсећа на плитке чинијице, без постамента, углавном сребрне или позлаћене, док се на њиховом дну налази медаљон са различитим мотивима. Из њих се пило вино, нису биле коришћене у култу и припадале су богатијим Србима, неке од њих и владарима. Када би ове чаше могле да говоре, њихове приче би сигурно надмашиле нашу машту, јер су биле део блага богатих људи, биле су крадене, закопаване, претапане, а пред турском најездом су склањане у Дубровник.
– Пред публиком је сензационалан материјал који се састоји од 92 експоната, реч је о чашама које су настале код нас од 14. до 18. века, а међу њима је нашој јавности највише позната владарска чаша цара Душана. Међутим, многе друге чаше наши посетиоци видеће први пут, у занимљивој опреми коју је осмислила Озарија Марковић, инжењер архитектуре и која још више истиче лепоту експоната. Музику је специјално за ову поставку написао Александар В. Марковић, док је обиман каталог дизајнирао Душан Ткаченко, каже за „Политику” кустоскиња Гајић.
Како сазнајемо, поред чаша које потичу из фундуса МПУ, ту су експонати из Народног музеја, Музеја града Београда, из Епархије нишке, Крушевца… већина ових предмета потиче из читаве Србије и са Косова. Неке од ових чаша изузетне лепоте стигле су на изложбу право из приватних колекције попут оне која припада Витору Ристовићу, познатом београдском колекционару.
На питање да ли је реч о владарским чашама, наша саговорница истиче да су ове посуде из 14. и 15. века углавном владарске.
– То нису ни пехари, ни путири, на њима чак и пише „ово је чаша…” па се наводи име власника. Изложбу завршавамо чашама из 18. века , типичне форме, намене и са мотивима очуваним из раног периода. Ипак, акценат поставке је на чашама из 16. и 17. века које су биле намењене испијању вина. Експонати из друге половине 14. и 15. века изазивају код публике велику пажњу. Као, на пример, чаша са приказом витеза на коњу. Она је у последњи час доспела на изложбу и нисмо стигли да је убацимо у каталог. Сваки сегмент изложбе има своју публику.
Кустоскиња Гајић потом наводи да је изложба припремана око две године, али је резултат истраживачког рада започетог пре пет година.
– Док сам радила на припреми одједном ми је пукло пред очима да је Србија у тешким историјским тренуцима имала једну невероватну продукцију ових предмета. У прилици смо да се упознамо са специфичним сегментом старог златарства. У дубровачким архивима чаше из Србије се обилато помињу, сребрне и златне. Деспот Ђурађ је предао у једној остави 50 чаша из прве половине 15 века. И не само он. Турци су били пред вратима и властела је склањала из Србије своје драгоцености у оставе у Дубровнику.
Мила Гајић потом од свега што ова изложба нуди издваја чашу из Ђуниса код Крушевца која потиче с краја 16. века са представом једнорога и каже:
– За мене је то била радост, јер једнорога као једини мотив до сада нисам видела. Једнорог ме асоцирао на представе са таписерија из 15. и 16. века карактеристичне за европску примењену уметност, мислим пре свега на Француску и Италију. На експонатима се појављује и други мотив, фигурица јелена на чашама 16. века на територији Србије од Смедерева до Косова, а најлепше су оне из околине Неготина. Ранији истраживачи су наглашавали да је то повезано директно са псалмима, али нисам могла да занемарим античка тумачења појединих животиња у складу са култом Диониза.
У истраживању су биле важне различите поруке, које су могле да се прочитају на чашама и Гајићева истиче, на пример, натпис: „Ово је чаша Вукашина, тко те пије помози му Боже”. И додаје:
– Чаша из Ђуниса носи натпис „Ово је чаша Ракина”, на Душановој имамо званичне ознаке, медаљон у средини са представом двоглавог орла и натпис: „Степан Цар у Христа благоверни”. Поред ових постоје и натписи из 16. и 17. века: „Ко купи ову чашу да пије у здравље Христа и светог кога слави”.
На питање из које чаше би радо испијала вино, Мила Гајић каже:
– Била би то чаша са представом коњаника, али слаба сам на Вукашинову чашу, покушала сам и да трагам о ком Вукашину је реч, а изабрала би и чашу из Доброг Дола код Пирота.
Ових дана, кад је изложба отворена, до мене је стигла информација о неким новим чашама из приватног власништва. Једну сам видела и остала сам без речи. Знам да ово није крај, већ почетак приче о чашама.
Б. Лијескић