Најпознатији члан организације која помаже бившим припадницима Хитлеровог режима јесте Гудрун Бурвиц, ћерка једног од најмоћнијих људи у нацистичком режиму – Хајнриха Химлера
На први поглед тешко је поверовати: у Немачкој, 65 година после окончања Другог светског рата, још постоји и делује организација која помаже бившим нацистима. Њено има је „Тиха помоћ“, њен најпознатији – и најзначајнији члан је Гудрун Бурвиц (1929). У данашњим неонацистичким круговима позната и слављена због девојачког презимена – Химлер.
Гудрун Химлер ћерка је Хајнриха Химлера, злогласног заповедника СС трупа и шефа тајне државне полиције (Гестапо), једног од најмоћнијих људи у Хитлеровом нацистичком режиму. „Пипи“, како је Химлер звао ћерку, сива је еминенција „Тихе помоћи“ и права је „нацистичка принцеза“.
У Немачкој је постојање и деловање „Тихе помоћи“ дуго гурано у други план – неки кажу и намерно – и тек повремено би се у медијима левичарске оријентације појавила понека информација или анализа о деловању ове организације. Када се томе дода да је „Тиха помоћ“ била тема у свега неколико књига, јасно је да је организација за помоћ нацистима успела да остане далеко од очију јавности.
Ова „скривалица“ траје и данас. Када је крајем новембра објављена информација о смрти нацистичког злочинца Самуела Кунца – човека који је на листи десет најтраженијих нацистичких ратних злочинаца Центра „Симон Визентал” био на трећем месту – медији су, само на тренутак, прозборили нешто и о „Тихој помоћи“. С разлогом: „Тиха помоћ“ годинама је финансијски помагала Кунцу који је осумњичен за саучесништво у ликвидацији више од 400.000 Јевреја у нацистичком концентрационом логору Белзец (код Лублина) у Пољској. Тим поводом, на пример, лист „Џерулазем пост“ је почетком децембра објавио информацију да је немачка Социјалдемократска партија затражила од власти да преиспита деловање „хуманитарне“ организације „Тиха помоћ“. Не само због њеног помагања бившим нацистима – међу њима је било ратних злочинаца – већ и данашње активности која се може описати као помагање неонацистичким групицама у Немачкој. Званичне немачке власти досад нису одговориле на овај захтев социјалдемократа.
„Тиха помоћ“ основана је, према званичним подацима, 17. октобра 1951. године као организација за помоћ немачким ратним заробљеницима и интернирцима. За председницу удружења изабрана је принцеза Хелен Елизабет од Изенбурга (1900–1974). И пре званичног оснивања, међутим, помоћ нацистима и ратним злочинцима добро је функционисала, а највећи део „екипе“ која је тада радила приступио је касније „Тихој помоћи“.
Гудрун Бурвиц (Химлер) од почетка је била међу перјаницама „Тихе помоћи“, због породичних корена изузетно цењена и поштована. Њена реч била је пресудна када се одлучивало да ли ће неко добити помоћ. А „Тиха помоћ“ имала је изузетно богате фондове из којих су, на пример, новчану помоћ добијали и такви зликовци какви су Клаус Барби или Ерих Прибке.
Према незваничним проценама, „Тиха помоћ“ има данас свега четрдесетак чланова, али овај податак никако не треба да завара. Постоје стотине – можда и хиљаде – симпатизера и донатора дубоког џепа који богатим прилозима помажу рад ове организације.
Према информацијама немачких медија, „нацистичка принцеза“ Гудрун Бурвиц, ћерка Хајнриха Химлера, данас живи у једном дому за стара лица у Минхену.