Хришански свијет

ЦАРИГРАДСКА ПАТРИЈАРШИЈА

Турска влада има намеру да призна титулу васељенског патријарха. Она га је до сада сматрала „грчким патријархом Фанара“. Сметало јој је такође и што Црква тај град назива Константинопољем.

Министар за европска питања Егемен Бакис је изјавио да није питање владе како ће нека институција себе да назива, нити јој треба „диктирати титулу“. Рекао је да је то „домен саме хришћанске заједнице“. Патријаршија је о овој изјави сазнала из атинског листа „Та Неа“, потврђено јој је да је изјава аутентична. Деценијама су турски званичници оспоравали цариградским патријарсима да се представљају као „архиепископ константинопољски, Новог Рима и васељенски патријарх“ (Η Αυτού Θειοτάτη Παναγιότης, ο Αρχιεπίσκοπος Κωνσταντινουπόλεως, Νέας Ρώμης και Οικουμενικός Πατριάρχης), иако је титула стара 1.700 година и призната у целом свету.

ПАТРИЈАРХ ВАРТОЛОМЕЈ

У опширном интервјуу за један омладински програм, патријарх Вартоломеј се изузетно оптимистички изразио о побољшању положаја Православља у Турској. Најзад су власти схватиле да им од малобројних хришћана не прети никаква опасност за националну безбедност. „Овај позитиван развој је без преседана“, председник владе Ердоган предузима „храбре политичке кораке“ и демократизује земљу. Богословска академија на Халки ће идуће године сигурно, после 40 година, поново бити отворена и стајати целокупном Православљу на располагању.

Патријарх истиче нужност међухришћанског дијалога. Са католицима се разговара о питању примата у Цркви, које је поред „филиокве“, најтеже у међусобним разговорима. „Ја подржавам дијалог, и поред разлика насталих у протеклих десет векова. Пут ка јединству је дуг, не треба да се обесхрабримо, већ напротив, сви да га подржимо“.

Првославље нуди савременом тренутку историје, као и до сада, аутентичност, строгост морала и духовност, што није присутно у свим другим црквама. Православне богослужбене књиге преводе се све више на друге језике, за њих је интересовање веома порасло. „Код нас је више тежиште на срцу, него на разуму“.

Глобализација има „неке изузетно позитивне елементе“ које свакако треба подржати, а такође и опасности које се могу редуковати. Треба чувати појединачне језике, културу. Цариград као мајка-Црква, када је слао свету браћу Кирила и Методија Словенима, није смерао да словенске народе погрчи, већ да они говоре својим језиком и имају своје писмо (ћирилицу). Руси, Бугари и Срби су захвални Константинопољу на томе, истиче патријарх.

НОВИ ТОМ ЕНЦИКЛОПЕДИЈЕ

 У присуству патријарха Кирила, издавачког савета и градоначелника Москве С. Собјанина, 24. новембра је представљен 24. том „Православне енциклопедије“. Том, као и претходни, обухвата слово Ј, почиње са чланком „Јован Војин“ (мученик из 4. века), а завршава са „Јована Богослова откривење“. Веома су обимни текстови о светом Јовану Претечи, св. Јовану Златоусту, Лествичнику, Дамаскину, Кронштатском, Рилском, Касијану, Ликопољском, Кушчнику, Карпатијском, Отшелнику, Молчалнику, Жнецу, Калабријском, Постнику, Мосху. Бројни су и византијски делатници са именом Јован: Евгеник, Зонар, Мавропод, Малал, Итал, Кесаријски, Скифопољски, Кукузељ, Глика, Дука, Клада, Ласкар, Филипон. Исто име имао је већи број римских папа, као и западни философи и богослови – Скот, Солсберијски, Париски, и други. Митрополит пергамски Јован (Зизјулас) је један од ретких савременика о коме енциклопедија доности посебан чланак.

Саопштено је да ће идуће године бити издата три следећа тома: 25, 26 и 27. Они ће бити посвећени слову К. Како енциклопедијски центар издаје и посебне књиге, предвиђене су две, о Естонији и „Кијев, историја, Православље“. Због великих трошкова издавања енциклопедије, од пролећа идуће године цена по тому биће 900 рубаља. Министарство културе је потврдило да ће на пројекту и даље сарађивати.

Патријарх Кирил је овом приликом саопштио да ће ускоро бити публикован нови катихизис, „ауторизован од Цркве“. То није „књига интересантна за православне“, не публицистика, ни проповед, нити мисионарски материјал, већ систематско и светоотачко богословље, разумљиво сваком савременом човеку.

НОВИ ПРАЗНИЦИ

У календар за 2011. годину унета су два нова празника, који ће се посебно обележавати на епархијском нивоу. „Сабору екатеринбуршких светитеља“ посвећен је 11. фебруар, односи се на 63 подвижника и мученика од 17. до 20. века чији је живот непосредно био повезан са Екатеринбургом. Званична икона празника биће готова до његовог првог обележавања. У средишту ће бити цар-мученик Николај са породицом, и преподобномученица велика кнегиња Јелисавета Фјодоровна, као и праведни Симеон Верхотурски (17. век).

У „Сабор кузбашких светих“ убројано је 39 подвижника вере и благочестија, новомученика и исповедника последњих векова, на основу предлога Епархијске комисије за канонизацију. У Кузбасу и околини у време Лењина и Стаљина мученички је пострадало више архијереја, свештеника и монаха, које је централна Синодална комисија за канонизацију протеклих десет година прибројала светима.

Белоруски Св. Синод је 20. новембра канонизовао протојереја Алексија Могиљинцког (пострадалог 1937), с тим да дан спомена буде 7/20. октобар. Утврђен је и датум празновања „Сабора жировичких светих“ – 5. септембар.

ЗАКОН О РЕСТИТУЦИЈИ

На заседању Савета руске федерације 24. новембра одобрен је текст закона о повраћају верским заједницама имовине која се налази у државном, регионалном и општинском власништву. Нацрт је у последње време више пута исправљан и допуњаван, како би био „компромисан“, што је неретко значило на штету некадашњих власника. Усвајању се није противио ниједан од 122 сенатора. У неким случајевима, објекти се дају назад на одређено или неодређено време. Рок повраћаја је две године. Ако у неком објекту има станара, њима се мора обезбедити други смештај, у сагласности са органима власти. Предузећа, установе и појединци, ако морају да се иселе, имају право жалбе. Музејске збирке, архиви и библиотеке које чине целину „не морају се пренети на религијске организације“.

Када закон ступи на снагу, прибојава се да ће бити у појединим случајевима тешкоћа у његовом спровођењу. Патријаршија у последње време није заузимала став о „разводњавању“ текста. Она је поздравила резултате гласања другог читања текста 17. новембра у Думи (323 посланика је било за, а 53 против). Треће и последње читање у Думи обављено је два дана касније.

Објекте који су под заштитом Унеска држава није спремна да врати Цркви. „Споменици посебне вредности који изискују специјалну заштиту и непрестану рестаурацију“, треба да остану у државном власништву, с тим да се у њима може богослужити „уз сагласност музеја“. Таквих објеката, готово искључиво храмова, има у Москви 6, Великом Новгороду 13, Владимиру 2, Пскову 3, Петрограду 2, а у Јарославу 6.

ЛОНДОН – АТИНА

Архиепископ кентерберијски архиепископ и поглавар светске англиканске заједнице са 80 милиона верника, Роуен Вилијамс, посетио је званично Грчку Православну Цркву од 25. до 28. новембра. Са архиепископом атинским Јеронимом имао је више сусрета, он му је био домаћин на ручку у манастиру Пендели (Πεντέλη), где се налази Центар за међуправославни и међухришћански дијалог. У саборном храму Светога Дионисија присуствовао је Светој Литургији. Гост је служио у атинској англиканској цркви Светога Павла Ареопагита (у улици Филелион). Посетио је Акрополис и Ареопаг, а примљен је од председника К. Папуљаса, премијера Ј. Папандреуа и министарке просвете Ане Дијамантопулу, која је надлежна и за вере.

Наглашено је да је православно-англикански дијалог, и поред знатних разлика, чак све већих, потребан и користан. Он је успостављен 1973. Митрополит волоколамски Московске патријаршије Иларион је 9. септембра боравио као гост Англиканске цркве у Лондону. Тада је истакао да је дијалог двеју страна „угрожен“, али да се не сме прекидати. Сличан став има и Цариград. Посета Атини је знак са православне стране, истакнуто је, да има још воље за „братске контакте“.

ГРЧКИ ИЗБОРИ

После другог круга општинских избора у Грчкој, партија леве оријентације Пасок, која је на власти, потврдила је своју предност пред конзервативном „Новом демократијом“. Она је победила у Атини, али и у Солуну, први пут после 24 година у оба града. Градоначелник престонице Н. Какламанис мора да се повуче. Земља се због економске кризе задужила у иностранству за 110 милијарди евра.

Атинска архиепископија сматра да је становништво потврдило владину ригорозну политику штедње, и поред великих протеста и демонстрација радника, студената и незадовољства пензионера. У архиепископији жале што је у предизборној кампањи у Солуну дошло до оштре размене речи између митрополита Антима и кандидата подржаног од Пасока, Јаниса Бутариса, који је потом победио. На добробит града би било да између њих постоје контакти и сарадња, што ће, сматра се, бити тешко успоставити.

Црква је, после ових избора, поново истакла да је спремна да на свој начин допринесе изласку из кризе. Она ће се посебно ангажовати у области помагању сиромашнима и отварању нових народних кухиња, такође и у мањим градовима у унутрашњости као и на острвима. Из прихода Цркве од некретнина уплатиће се знатне своте у постојеће и нове добротворне организације.

ЈЕРМЕНСКИ КРСТ

У светско културно благо Унеско је на заседању у Најробију уврстио јерменски камени крст – хачкар. Настао је пре 1.700 година, најстарији очувани примерци су, међутим, из 13. века и, осим у Јерменији, налазе се и у Ираку, Ирану, Турској и Јерусалиму.

На каменој плочи, неретко високој два до три метра, уклесан је крст, орнаментика око њега приказује грожђе, листове палме, биљке, каткад и ликове светитеља. Увек је уклесано име наручиоца, уз које је понекад краћи текст. Највећа збирка хачкара, њих 900, налази се на гробљу у Норатуси у Јерменији. Укупно их је у разним земљама очувано 40.000. Веома их је много намерно уништено на територији данашњег Азербејџана, током рата пре више година, после кога је спроведено рушење „јерменских трагова“.

ПАД ПРИХОДА

Приходи цркава у Европи, у којима постоји црквени порез или систем сличан њему, ове године ће опасти за око два до пет посто. Највећа криза погађа у овоме Италију, а најмања Немачку. За Аустрију су изостале процене.

У Немачкој су прошле године две највеће цркве имале умањене приходе за 5%, католичка је примила 4,9 милијарди евра, а протестантска 4,33, док би ове године требало да буде уплаћено два посто мање. Савез евангелистичких цркава (ЕКД), са 30 милиона верника, саопштио је да ће ове године парохије, намесништва и дијецезе располагати са десет милијарди евра. Прилози верника на богослужењима доносе 260 милиона, док доходак од некретнина и камата достиже две милијарде, колико и приход од капитала.

Иако је незапосленост знатно опала, у паду је број становника. Сваки верник преко преко црквеног пореза уплати годишње просечно 600 евра. Иначе, овај порез је уведен у Саксонији 1828. а у Пруској 1875, а од 1919. је уставна категорија за целу Немачку, такође у новом уставу од 1949.

ПОЛА ВЕКА САВЕТА

У Ватикану је 17. новембра обележена 50. годишњица оснивања „Папског савета за унапређење јединства хришћана“ (Pontificium Consilium ad Unitatem Christianorum Fovendam), чији је задатак унапређење односа Католичке цркве и са Православљем. Свечаности су присуствовали, између осталих, англикански поглавар, архиепископ кентерберијски Вилијамс и митрополит пергамски Јован Зизјулас, у име васељенског патријарха. Учеснике је примио папа Бенедикт Шеснаести.

Садашње стање подељености у хришћанству англиканци означавају као „аномалију“ која не треба да траје до бесконачности. Кардинал Каспер, доскорашњи председник Савета, нагласио је да је пре пола века било више ентузијазма у међуцрквеним односима. Не треба сада тражити узрочнике што се више није постигло. Као последице спорости у екуменизму, он наводи секуларизам, екстремизам и антиекуменизам.

Секретаријат за јединство основао је папа Јован Двадесеттрећи 5. јуна 1960, током припрема за Други ватикански сабор (1962–65). Куријском реформом 1988. године, секретаријат постаје Папски савет. На његовом челу је од јуна ове године кардинал Курт Кох.

ЦРКВА КИПРА

Свети Синод Кипарске Православне Цркве позвао је вернике који су црквено били венчани, а најмање осам година не живе заједно, где више не може да дође до помирења, да преко епархијских канцеларија поднесу писмени захтев за раскидање брака. Захтев треба поднети до 31. децембра, приложити му копије потврда о црквеном венчању и пресуде о цивилном разводу, уколико га је било, податке о становању и фотографије. Архиепископија је преко медија објавила бројеве телефона и и-мејл адресу за добијање додатних информација.

Како се у Никозији напомиње, последњих десетак година на Кипру има све више прекида брачних заједница.