Место Христовог рођења окупља десетине хиљада верника 6. и 7. јануара, када Јерусалимска патријаршија слави Божић
Витлејем се налази географски близу Јерусалиму, као да му је предграђе, али је политички и административно далеко. Витлејем је градић од 50. 000 становника. Део је палестинске територије. Градић је видно сиромашнији од оближњег Јерусалима. Пејзаж је сведен, сав белкаст од кречњака, ретко је дрвеће, рекло би се голет, карст, који обилује пећинама. Изнад две Витлејемске пећине подигнути су веома значајне цркве за хришћански свет. Обе су у вези са Христовим рођењем. Манастир фрањеваца чува пећину у којој се пастирима јавило навешћење Христовог рођења. Испред манастира улични трговци продају фруле, долар комад. Ове фруле подсећају на пастире. Зашто су анђели прво пастирима јавили да ће се родити богочовек? Чисте душе пастирске, можда зато!
Недалеко одатле, налази се пећина коју су ранохришћани означили као место Исусовог рођења. Изнад Пећиње Рођења саграђена је огромна црква. У овој романичкој катедрали налазе се четири олтара: на централном месту је грчко-православни, затим јерменски, коптски и католички.
На Бадњи дан, који Јерусалимска патријаршија слави 6. јануара, приређује се свечани дочек Јерусалимском патријарху. Дочекују га палестински скаути и оркестри. Народа је мање него када 13 дана раније славе католици и неки православци. Чека се дугачак ред да би се сишло у Пећину Рођења.
У сећање на звезду која је обасјала Христово рођење, изливена је сребрна звезда са 14 кракова, која је углављена у мермер, а у средини звезде је круг покривен стаклом. Кроз стакло се види део пећине, у којем су биле јасле за говеда. На том месту где су биле јасле, родио се Исус. За нас, православне Србе, на понос је кад клекнемо на мермер и пољубимо звезду, да знамо како је шест кандила изнад сребрне звезде – из Србије. Урађена су у филигранском сребру, бокаста, богата и елегантна, са по једним рубин – драгим каменом.
Нема довољно неистрошених речи којима би се описала испуњеност у длановима који додирују сребро звезде. То је сусрет с нечим дуго припреманим. Дуго најављиваним.
Пећина је заштићена гломазном црквом чију базиликалну таваницу подупире шума стубова. Дебели су и глатки, мермерни. У поду су отворена дрвена врата(!?), кроз која поглед улази у доњи ниво цркве из времена кад је подигнута. Из тог доба, прве царске мајке хришћанке, Јелене, и њеног сина, кога је родила у Наису, сачуван је мозаик. 326-та година наше ере, а мозаик као да је јуче направљен, свака плочица камене пасте на свом месту, флорални орнамент у у којем претежу цигла и окер, густ, мисаон, пун меандара, леп. Штета што се такви владари више не рађају у Нишу.
У Израелу је топло и у јануару. Температура зна да се попне и до 20 степени.Што је сасвим у складу са одређивањем датума Христовог рођења. Према историчарима, Божић се слави од 4. века наше ере, када се у Риму обележавао дан бога Сунца. Да би потиснули многобожачки култ, црквени оци су датум Христовог рођења одредили баш у овај дан. Отуда су и прикази Исусовог рођења, везани за светлост. А те светлости и те како има у јануару, у кршевитом Витлејему.