Божић

Вјерски обичаји и обреди везани за Божић своде се на један циљ – умолити Бога да сачува и увећа породицу и имање домаћина.

Православни вјерници који поштују Јулијански календар, обележавају 6. и 7. јануара Бадњи дан и Божић, празник цијеле породице, која је тада на окупу.

Божић се празнује као успомена на дан рођења Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Спаситеља свијета. То је празник рађања новог живота, празник дјеце и дјетињства, празник родитељства, очинства и материнства, а вјерски обичаји и обреди везани за њега своде се на један циљ – умолити Бога да сачува и увећа породицу и имање домаћина.

Божични обичаји и празновање почињу Бадњим даном тако што домаћин рано ујутру одлази да исече бадњак – најчешче храстово дрвце. На Бадњи дан се пости, а увече се пали бадњак. Такође, на овај дан се ништа не износи из куће, обједује се на слами, једу се посна јела.

Ту је још паљење бадњака и уношење сламе и простирање сламе по поду, уз квоцање и пијукање, па бадњеданска вечера на поду, симболика свијећа, ораха, меда, вина и бдења у ишчекивању Божића.

На први Божићни дан дочекује се положајник, одлази се у цркву на службу и причест и једе први мрсни доручак.

У православном свијету обичаји се разликују од земље до земље, а сваки народ је унио сопствену традицију у прослављање празника.

У Русији је обичај да се породице окупљају за столом на Бадње вече, а затим слиједи специјална вечера без меса.

Православци у Сирији и Египту Божић прослављају слично као Руси, јер су управо руски свештеници донели православље на Блиски исток и у Африку.

У Грчкој, која је прешла на нови календар, дјеца на Бадње вече иду од куће до куће и певају божићне песме, а заузврат добијају слаткише или новац.

У Бугарској се за Бадње вече припрема посебна вечера од 12 јела без меса која симболишу 12 мјесеци у години. Након вечере сви чланови породице устају у исто вријеме.

У Украјини је најважнији дио прославе вечера на Бадње вече коју зову Света вечера, када се у кућу уноси сноп пшенице. Тај обичај се назива дидух (дедин дух) и симболише претке и жељу да година добро роди.

У Румунији је уобичајено жртвовање прасета (печенца), али се прасе жртвује на дан Светог Игнатија (20. децембар, Румуни су прешли на нови календар), а биће послужено тек на божићној трпези. Посебност румунске божићне трпезе чини „козонаћи“ – колач са сувим грожђем и љешницима. Такође је присутан обичај да дјеца за Бадње вече иду од куће до куће и пјевају божићне пјесме.

У Македонији, 5. јануара дјеца пјевају божићне пјесме од врата до врата – то су коледе. Дан касније, на Бадње вече слиједи уношење „бадника“ на кућно огњиште. Дрво се прије тога исече на три дијела (што представља Свето тројство), а сва три дијела у кућу унесе отац.

У Грузији на Бадње вече се чека да сат откуца 12 пута, а затим почиње вечера уз традиционално грузијско вино.

СУТРА БАДЊЕ ВЕЧЕ, У ПЕТАК БОЖИЋ

Православни вјерници славе сутра увече Бадње вече, а у петак, 7. јануара, Божић

Цркве које користе нови, Грегоријански календар, прославиле су Божић 25. децембра.

Божић је породични празник и слави се у кући. Сматра се да би тог дана сви који су током године били у свађи, требало да се измире и опросте увреде.

Прослава Божића почиње дан раније, на Бадњи дан, када православци одлазе у шуме по храстово дрво – бадњак који су увече пали на кућном огњишту. То је симбол свјетлости и топлоте која грије и зближава укућане.

Уочи празника под куће се посипа сламом да би се дочарала пећина у Витлејему у којој се, по предању, родио Христ.

У црквама широм Србије служиће се повечерја и палиће се бадњаци.

Богослужења ће почети у четвртак, на Бадњи дан, у 15 сати када ће бити служено вечерње богослужење и ложен бадњак.

Патријарх српски Иринеј служиће Божићну литургију у поноћ, између четвртка и петка, у Храму Светог Саве на Врачару.

Божићу претходи 40-дневни пост, а на дан празника трпеза је богата.

Православци мијесе чесницу и ломе на онолико дијелова колико има укућана. У чесницу се ставља новчић од сребра или злата који симболизује дар новорођеноме Христу, а вјерује се да ће онај у чијем комаду буде новчић, наредне године бити срећан.

Божић се слави три дана.

У ноћи између 13. и 14. јануара, осмог дана по рођењу Христа, по старом календару се обиљежава почетак Нове године, јер се сматра да је тог дана Христ био обрезан.

Црква је установила празник уписан црвеним словима, познат у народу као „Млади Божић“, а Срби га још зову „Православна (или „српска“) нова година“.

Хришћани не називају Божић највећим празником већ је то за њих Ускрс који слави победу живота над смрти.