Божићни дар

Краљево – Већ десет дана Радоје Главчић путује по селима у околини Јошаничке Бање, а већ је био у Рашки, Краљеву… Спрема се и за Београд, Ивањицу, Панчево… Са собом носи списак и дели паре, деци обично по две хиљаде евра, а одраслима знатно више. Тако је, до пре два дана, када смо га срели, поделио укупно око четири стотине хиљада, а остало му је, кад се по списку сабере, да уручи још стотинак хиљада евра.

Реч је о помоћи, односно новогодишњем и божићњем поклону, а „Деда Мраз“ или „Божић Бата“ је далеко, чак у Канади, па је поменути Радоје овде његов заменик. Уистину, дародавац је Миломир Главчић, који у Канади живи покрај Нијагариних водопада, у граду Нијагара Фалс. И, како смо већ раније писали, он је у родном крају, у селима подно Копаоника али и шире, познат као велики добротвор и патриота.

Тамо је саградио две цркве, асфалтирао пут, а воде се и преговори о градњи вртића и дома културе у Јошаничкој Бањи. Поред тога, он се крајем сваке године, обавезно пре Божића, сети својих рођака, комшија и других. А, овог пута баш је „одрешио кесу“, криза је већа него раније а у Краљеву је било и земљотреса па је њих 135 добило, у односу на раније, знатно увећане, различите суме, што кад се сабере укупно износи око петсто хиљада евра.

– Најавише је, наравно, Главчића, горе у селима под Копаоником, а има их и у Краљеву, Рашки, Београду… Овима у Краљеву је ту помоћ доделио и за поправке њихових кућа оштећених после земљотреса, а другима за побољшање кућног буџета, за школовање деце… Не жели једино да се новац троши на летовања, зимовања, путовања… Поред рођака, на списку су и поједине комшије горе у селу а има и непознатих, оних који су му се писмом за помоћ обратили. Ево, рецимо, Десимиру и Ружи Дурађевић из Гокчанице послао је неколико хиљада евра пошто су му се обратили за помоћ око поправке и доградње куће – прича нам Радоје Главчић.

Миломир Главчић је скоро шест деценија ван Србије. Из родних Попа, изнад Јошаничке Бање, отишао је давно, као сироче. Мало шегртовао у Београду, а одмах после рата из војске пребегао чамцем преко Преспанског језера, у Грчку. Онда га је пут одвео у Италију, да би се скрасио у Канади. Бавио се многим пословима, био столар, рудар… и само својим радом и умећем покрај Нијагаре стекао је два хотела, биоскопску дворану, великo земљиште. Био је вредан радник, снашао се и у бизнису, а знао је када да купи и када да прода и сада је тамо један од најбогатијих Срба. Велики је патриота, није заборавио свој крај и људе, иако у Србију после одласка никад није долазио.

У кратком телефонском разговору казао нам је да управо разматра једно писмо у коме су му се обратили за помоћ:

– Послали су ми молбу за помоћ и списак материјала за кућу оштећену од земљотреса који им је потребан. Видим, све то износи око 550.000 динара, па ћу помоћи. Тако, не помажем ја само моје Главчиће него и друге, а посредно и моју Србију из које сам, додуше, побегао, али, верујте, нисам на тај мој одлазак из војске поносан… Кажем, и држава, ваљда, има користи од мене, јер када, рецимо, пошаљем пола милиона евра, они то тамо троше, то се убацује у српску економију. А, иако сам тешко радио и зарадио, волим да помогнем. Верујте, ја сам данима задовољан кад некоме олакшам живот, ублажим невоље. Увече, рецимо, пред спавање у кревету помишљам како се они тамо радују због моје помоћи и заспим са осмехом на лицу. Једино се помало љутим кад некоме упутим новац, а тај се после и не јави. Но, добро, има разних људи. Волео бих да мојим примером крену и други Срби који живе овде, у Америци, Европи а богати су – каже Миломир Главчић.

Нема речи којима би се описала та хуманост, објашњава Миломирова сестричина Стојана Миловановић, која живи у предграђу Краљева.

– Ма ја сам тако поносна на тог мог ујака, радујем се кад чујем те приче о њему као човеку великог срца и добре душе. Колико је непознатих људи он помогао, а да не причам о нама рођацима. Ја и још четворо деце, мојих сестара, остали смо рано без оца и да није било њега не знам како бисмо се у животу снашли. Ма он је живот за нас значио и стално мислим какву пажњу ја њему да посветим. Знам да он тамо има све, али баш недавно сам од вуне исплела два џемпера за њега и његову супругу Армелину и послала им јер знам да он воли да га понешто подсећа на Србију, на родни крај – каже Стојана Миловановић.

• пошаљите коментар
• коментари (40)

Последњи коментари