БЕОГРАД – Епископ војни Порфирије изјавио је данас да би уредба о свештеничкој служби у војци требало да буде донета у фебруару или у најскорије време. Потом би требало да буде потписан споразум између војске и цркве и свих верских заједница, јер неће бити заступљени само православни свештеници, него ће све традиционалне верске заједнице имати право да имају своје свештенослужитеље у војсци, најавио је Порфирије. Један свештеник би требало да буде постављен на 500 до 1.000 војника, а од зависности од броја припадника једне вероисповести зависиће и број свештенослужитеља, рекао је Порфирије у Јутарњем програму ТВ Пинк. Када је реч о СПЦ биће потребно око 30 свештеника, а поставиће се један или више свештеника у Министарство одбране, који ће оперативно водити и координирати читав тај рад и свештеничку службу, додао је он. Порфирије је рекао да је у име цркве одређен да регулише са аспекта црквених канона и правила уређивање војне службе и да ће бити задужен да препозна или да коначну реч о томе ко може бити свештеник у војсци. Војни свештеници имаће већу и двоструку контролу него било који други официри и мораће да испуне све услове као и свако ко је запослен у војсци, али и да испуњавају и црквене каноне, истакао је Порфирије. Они ће морати претходно да испуне и црквене каноне, које полажу епископи и биће запослени у војсци и примати плату од државе, као и сваки други официр, објаснио је Порфирије. Свештеници неће носити оружје нити имати командну одговорност, али ће се налазити на сваком месту где се налазе и војници, а имаће право да носе и униформу и мантију, најавио је Порфирије. Мантију ће носити када обављају духовне обреде, а у свим другим случајевима ће носити униформу која ће имати специфична обележја – за хришћане то ће бити крст, са малим разликама у зависности да ли је реч о католицима, православцима или протестантима. И за муслимане ће бити адекватно обележје, а постоји могућност да буде и за Јевреје, с тим што и они верници који не испуњавају „услов од 500 до 1.000“, могу да ангажују свештенослужитеље да дођу и обаве обреде у војсци, најавио је Порфирије. Порфирије је подсетио да је још 1839. књаз Милош Обреновић регулисао статус војних свештеника и да је Србија била прва земља у Европи која је имала војне свештенике, да је данас једна од ретких земаља у свету која нема у војном саставу и свештенике. Конституисањем те службе у војсци и Србија ће испунити још један демократски принцип који је стандард у цивилизованом свету, а уставно право сваког човека је да испуњава своје верске потребе, рекао је Порфирије. У Војсци Србије, према најавама надлежних, од половине године требали би да буду ангажовани војни свештеници, који ће имати чинове, али неће носити оружје.Предвиђено је да верску службу врше свештеници, односно „верски службеници“ који имају високу стручну спрему и који су овлашћени од традиционалних цркава и верских заједница за обављање богослужбених делатности. Они ће бити примани у војну службу у статусу официра, а биће распоређени у Генералштабу Војске Србије, командама оперативног нивоа, командама бригада и батаљона, Војној академији и војноздравственим установама. Идеја о увођењу верске службе у војсци датира из 2000. на основу искустава страних армија и српске традиције, што је подразумевало и присуство свештеника у касарнама и обезбеђивање посебног простора за упражњавање верских потреба војника свих националности. Усвајањем Закона о Војсци Србије децембра 2007. створени су услови да се у српским оружаним снагама организују верске службе по угледу на савремене светске армије и српску традицију. До 1918. у војсци Краљевине Србије у саставу штаба команде постојао је војни прота, а војни свештеници су били распоређени у штабовима дивизијских команди и у штабовима активних пукова. После Првог светског рата у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, при Министарству војном и морнарици постојало је тело које је руководило свештеничком струком, а у њему су били по један војни свештеник прве класе за православну, римокатоличку и муслиманску вероисповест. Врховни војни свештеник (референт) за православну веру потпадао је под црквену јурисдикцију српског патријарха, за војнике богослужења су одржавана у капелама и црквама у кругу војних објеката, а тамо где их није било, у локалним верским објектима.