Новости

ЦАРИГРАД-ВАТИКАН

На празник Светог Андреја Првозваног, небеског заштитника Цариградске патријаршије, Фанар су посетили високи изасланици Православних Цркава јелинског света, као и бројни архонти васељенског трона. Изасланик Ватикана је био кардинал Курт Кох, који је однедавно на челу Папског савета за јединство хришћана. Од 1979. на овај празник у Цариград долазе изасланици папе, а за празник светих апостола Петра и Павла (29. јун), цариградска делегација посећује Рим.

Патријарх је, честитајући Коху на примању дужности председника Савета и на именовању за кардинала, истакао да између две Цркве постоји јединство у љубави, мада не још и јединство у вери и истини. Дијалог се води, бечко заседање заједничке комисије ове јесени показало је да има тешкоћа, али и одлучности и намера свих чланова комисије да се размотре, у свим аспектима, вера и живот Цркве у првом миленијуму, уз тежњу да се разлике превазиђу.

Кардинал Кох је пред гостима прочитао писмо папе Бенедикта Шеснаестог у којем се и он залаже за даље напоре ка јединству и у „заједничком сведочењу Јеванђеља пред савременошћу“.

СВЕТА ЗЕМЉА

Отпочели су радови на темељној обнови древне базилике Рождества Христовог у Витлејему. У храму су постављене скеле како би се прво констатовала оштећења на своду, као и на крову који прокишњава. Примењује се најпрецизнија технологија, ласерски скенер који констатује и најмања оштећења. Мора се израдити тродимензионални пројекат. У исто време ради седам експертских екипа из Италије, Канаде и Немачке. Оне ће скенирати и све зидове, подове, стубове, мозаике, фреске, како би предложиле даље санације које за сада нису предвиђене. Уједно, и археолози имају приступ за своја истраживања.

Због ових радова ходочасници имају одређених тешкоћа, стварају се редови, али нико не губи стрпљење. Цркве, које имају право богослужења, договориле су се да приступ базилици непрестано буде могућ, тако да дневно дође и до 10.000 поклоника.

Кров није темељно реновиран шест стотина година. Стручњаци су изјавили да се он налази у „трагичном стању“. Иако у Израелу месецима није пала киша, делови крова су мокри јер задржавају стару влагу.

Патријарха Теофила посетио је (израелски) војни гувернер Витлејема М. Алмоз, како би га обавестио да ће се богослужења за Божић неометано одвијати и да ће у то време радови бити прекинути. Предузеће се, како је речено, и обухватне безбедносне мере. Патријарх је том приликом изразио саучешће због великог пожара око града Хаифе, у коме је настрадало више десетина људи.

ВРАЋЕНА ИМОВИНА

Руски владин лист „Росијскаја газета“ објавио је 3. децембра пун текст „Закона о предаји верским организацијама имовине религиозне намене“. Председник Дмитриј Медведев га је потписао четири дана раније. Тим поводом он се сусрео са Патријархом Кирилом у једном од храмова Кремља, како би га лично обавестио о својој сагласности. Председник је истакао да се ради о „озбиљном закону“ који решава читав низ проблема. Патријарх је изразио своју захвалност, напомињући да се ради о компромису. Компромисност се огледа у томе да Цркви није враћено све, пре свега не споменици (заправо храмови) који се налазе под заштитом УНЕСКО-а. Сакрални предмети, такође и иконе које се налазе у музејским збиркама, тамо ће и остати. У случају конфликта, арбитрираће „специјална комисија“.

Црква је желела да јој се врати све што јој је некада одузето. Музеји су месецима водили кампању против повраћаја онога што је њима дато након конфискације.

Двадесет година је трајала дискусија о реституцији црквене имовине. Тек након 2004. држава је вратила Цркви неке објекте, док јој је друге дала на коришћење. Коначан списак имовине Православне Цркве, као и исламске, будистичке и јеврејске заједнице, био је састављен тек почетком ове године.

ГОДИШЊИ БИЛАНС

Одељење за спољне послове Московске патријаршије задовољно је билансом свог овогодишњег рада. Оно је радило на припремама трију посета Патријарха Кирила Украјини. Посебан третман имала је посета првојераха Александријској патријаршији, средином априла.

Митрополит волоколамски Иларион (Алфејев), који руководи Одељењем, боравио је током године у многим земљама. Посебно је наглашено да је присуствовао устоличењу Патријарха српског Иринеја у Пећкој патријаршији. Посетио је Турску, Јапан, Грузију, Молдавију, три пута Украјину; у мају је посетио Италију и Ватикан, а у октобру Грчку и Свету Гору.

Посебна пажња се посвећује односима са Цариградском патријаршијом, који су „на високом нивоу“, а могу се и даље унапредити. Превазиђена је, како је истакнуто, фаза супарништва и неповерења. Односи са Православним Црквама одржавају се и преко подворја. Њих у Москви тренутно има седам.

Са неправославнима су такође негују интензивни контакти. Са Римом су успостављени приснији контакти, приближава се и време када ће се патријарх сусрести са римским папом. Митрополит Иларион је у Лондону разговарао са представницима Англиканске цркве.

Патријарх Кирил ће следеће године у марту посетити Дамаск, односно Антиохијску патријаршију, а припрема се и одлазак у Јерусалим, мада термин није прецизиран. Посета Будимпешти већ је унета у програм за 2011.

САВЕТ ЗА КУЛТУРУ

У московском храму Христа Спаситеља 5. децембра одржано је конститутивно заседање Савета за културу, који је основан 5. марта од стране Светог Синода РПЦ, а његов састав је именован 26. јула. За секретара је постављен намесник Сретењског манастира, архимандрит Тихон (Шевкунов). Савет има 41 члана – познатих народних уметника, музичара, новинара, књижевника, академика, спортиста, режисера, као и седам почасних чланова.

Патријарх Кирил је овом приликом изнео неколико предлога. Заложио се за производњу телевизијских емисија, пре свега за младе, у којима би се истакао значај стваралаштва. Други предлог, који је наишао на пажњу јавности, тиче се нужности оснивања посебног кабловског телевизијског канала за затворске установе. Због разних деликата у затворима Русије налази се милион грађана. Они не треба да гледају криминалне серије, треба им презентовати другачије филмове, културни програм, проповеди, једном речју уклонити „криминалну романтику“. Следећа патријархова иницијатива се односи на последње две деценије измењених околности за Цркву. У том периоду основано је 23.000 парохија. Планира се изложба о достигнућима током овог периода.

Задатак културе је да „сачува човека у систему моралних координата“. Не треба запоставити ни један вид културе, такође ни телесне, физичке. Јеретичка је мисао да тело, плот, нема одређену улогу, истакао је првојерарх.

ПОДРШКА ОЛИМПИЈАДИ

Московски патријарх Кирил радује се што ће се Зимска олимпијада одржати 2014. године у Русији, у граду Сочију и околини. То ће бити, како је истакао, прилика да Русија покаже своју „духовну снагу, културу и лице народа“. Олимпијада ће популарисати спорт, донети инвестиције, развити инфраструктуру, саградиће се хотели. Има људи у свету који јако мало знају о Русији, „осим за кавијар и вотку“, треба да сазнају да смо ми „велика земља, велики народ, са колосалном моралном традицијом и огромном духовном снагом“, истакао је првојерарх, посећујући почетком децембра Краснодар.

Сочи је на Црном мору, у Краснодарској области, има 340.000 становника. Руси чине 69 % становништва, Јермени 14%, Украјинци 6%. Некада грузијска територија, потом отоманска, од 1829, је под руском управом. Град је основан као тврђава Александрија 1838. У Сочију постоје рушевине византијског храма из 11. века. Данас у граду има тридесет православних цркава и капела, храм имају и Јермени, римокатолици, постоји и џамија, ускоро ће се градити и синагога. Град има велики број хотела и санаторијума.

ЛАВ НИКОЛАЈЕВИЧ ТОЛСТОЈ

Поводом стогодишњице смрти великог руског књижевника Л. Н. Толстоја (1828–1910), председник угледног Књижевног савеза С. Степашин обратио се писмом Патријарху Кирилу са молбом за „мудро решење“ по „деликатном питању“ поништења одлучења из Цркве великана литературе. Један од аргумената је да се писац пред смрт нашао на путу за Оптину пустињу.

Са благословом патријарха, одговор је написао и јавно публиковао архимандрит Тихон који је на челу патријаршког Савета за културу. Он подсећа да је Св. Синод 20. фебруара 1901. констатовао да се Толстој својим учењем „сам одлучио од Цркве“ и да је оставио забелешку да, кад буде умро, не жели да му се служи опело. Подсећа, такође, на ставове које су према Толстоју имали светитељи Јован Кронштатски и Теофан Затворник. „Ни до, ни после његове смрти, није било никакве анатеме и проклетства писца“, како тврде недобронамерни историчари и публицисти. Православни верници поштују велики уметнички таленат писца, али не прихватају његове „антихришћанске идеје“, констатује архимандрит. Верници су му захвални на великим делима „Рат и мир“, „Ана Карењина“, „Хаџи Мурат“, „Смрт Ивана Иљича“ и бројним другим. Међутим, „Толстој се није јавно одрекао својих трагичних духовних заблуда“, тако да је његово помињање у храмовима немогуће. Верник се, пак, може „смирено молити за његову душу“.

Патријарх Кирил, док је био митрополит калињинградски, 2006. године, у телевизијској емисији „Слово пастира“ изнео је свој став: Црква прашта грехе, кад дође до искреног покајања. „Но, видимо да Господ није допустио да до тога дође у случају Толстоја, велики писац је умро без покајања“.

ПОСЕТА РИМУ

Генерални секретар Светског савета цркава (ССЦ) Фиксе Твајт (49) по први пут од када је на функцији од јануара ове године, посетио је Ватикан. Римокатоличка црква није чланица ССЦ, али са њим сарађује. Сусрет са папом Бенедиктом Шеснаестим имао је карактер „приватне аудијенције“, означен је од Твајта као „отворен и пријатељски“. Ватикан се интересује за рад појединих тела ССЦ, посебно оних која делују у области евангелизације и мисионарења. Пожељна је сарадња у подршци угроженим хришћанима на Блиском истоку, стање у Ираку изазива посебну забринутост. Било је речи о следећој генералној асамблеји ССЦ, која ће се одржати у Кореји 2013. године. Начелно је размотрена могућност да папа посети седиште ССЦ „у скорој будућности“.

ССЦ је основан 1948. године, седиште му је у Женеви, сада има 349 чланица из 110 земаља са свих континената, са 540 милиона верника.

СТАРИ ОБРЕД

Папска стална комисија „Ecclesia Dei“ (основана 1988), у чијој је надлежности и враћање старом, тридентинском обреду мисе, саопштила је трогодишњи биланс. Констатовано је да за ову мису постоји „умерено интересовање“, веће код млађих него код старијих верника. У Латинској Америци, Африци и Азији је жеља присуствовања старом обреду веома скромна, нешто већа је у Европи и Америци. У „традиционалним католичким земљама“, Италији и Шпанији, као и у Немачкој, користи се мало, нешто више у Француској. Не мало бискупа и свештеника сматра да је увођење било непотребно, не запажајући да у старом обреду има „великог богатства које не само да треба респектовати, већ и поново открити“.

Како је Комисија саопштила, многе бискупије се уопште нису ни потрудиле да одговоре на њен упитник, тако је утврђивање стања остало непотпуно.

Комисија је надлежна и за преговоре са шизматичним покретом зачетим од бискупа Марсела Лефевра (1905–1991) који одбија од концила уведен нови обред. Преговори, како је сада саопштено, теку „конструктивно“, мада још не дају резултате. Ватикан захтева да се призна садашњи обред, иако и он има „неке грешке и доктриналне мањкавости“.

СВЕТА ГОРА

Грчка влада још није уплатина овогодишњу дотацију за Атос, која износи више милиона евра.

Уобичајено је да се уплата обави у мају, међутим још увек нема званичних информација да ли ће се то урадити до краја године.

Владин представник је изјавио да су уведене ригорозне мере штедње и смањивање издатака, али да држава не одустаје од својих обавеза.

На Атосу влада „велика забринутост“, али и незадовољство, пошто је новац намењен за „покривање различитих потреба и инфраструктурне пројекте“. Постоји разумевање за то да је дотација за ову годину мања него раније, али не и за тако велико кашњење. Гувернер Свете Горе, Аристос Касмироглу, предузима све што је у његовој моћи да се што пре измире обавезе.

Почетком децембра извршена је провала у келији „Достојно јест“ у Капсали крај Кареје, у одсуству јеромонаха Диодора који се брине о њој. Однете су вредне иконе, златоткана плаштаница. Просторије су веома оштећене пошто су провалници тражили вредне предмете у зидовима и поду.