Модификована храна

Прича о генетски модификованој храни и семену бар код нас још нема крај. Остаје да се прецизира у закону шта сме а шта не сме да се нађе у производњи и промету и тако дефинитивно усагласи са европским прописима и правилницима. Заговорници здраве хране и „зелени” увек врло бурно реагују на свако помињање дозволе за гајење генетски модификованих усева на нашим њивама, препознајући опасност свуда. И где је има и где је нема. Протеклих недеља опет се много говорило о тој теми.

Фитиљ је запалило драматично упозорење Удружења „Стоп ГМО у Србији” у коме је истицано да је „Министарство пољопривреде припремило Нацрт закона о генетички модификованим организмима (ГМО) чијим би се усвајањем дозволио њихов увоз, продаја и производња”. Бура је наступила одједном, иако је по важећем Закону из 2009. године у Србији забрањена производња и промет генетски модификованих биљака и семена у комерцијалне сврхе, а уз посебне дозволе могући су само огледи.

Еколошки покрет Новог Сада се у упозорењу, између осталог, позвао и на изјаву Божидара Ђелића, потпредседника владе задуженог за европске интеграције, после недавне посете Бриселу тврдећи „да ћемо имати измене и допуне Закона који ће боље регулисати генетски модификоване организме”. У исто време министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Саша Драгин негира измене важећих прописа. И шта сад, да ли се то нешто „иза брда ваља” или не? Да ли су и зашто генетски модификовани организми толики баук и постоји ли разлог увођења ГМО који би био од користи националној економији у време када се свет окреће органској производњи хране?

Једни бране, други нападају

Генетски инжењеринг, као ретко која област, изазива многе недоумице. Почев од оних моралних, до научних које тврде да је поље у вези са генима најмање истражено и да се не може са сигурношћу знати неће ли у будућности и довести до непредвиђених последица. Већ је било и случајева да резултати експеримената буду потпуно супротни од очекиваних. Међутим, заговорници ГМО наводе да ће се њиховом комерцијализацијом решити проблем глади у свету. Укрштањима гена настале би врсте отпорне на болести, коров, штеточине, сушу, мразеве и врсте земљишта…

– Највећи проблем настаје због мањка информација и мноштва заблуда – тврди др Алексеј Тарасјев, виши научни сарадник на Одељењу за еволуциону биологију Института за биолошка истраживања у Београду, експерт УН за биолошку сигурност, уз напомену да је садашњи закон у супротности и са европским прописима и са правилима Светске трговинске организације (СТО).

Нацрт измена ранијег, савезног закона из 2001. који се морао ускладити са најновијим прописима ЕУ, био је на јавној расправи и добио позитивно мишљење стручне јавности. И нацрт и стари закон су омогућавали добијање дозволе за комерцијално гајење ГМО, с тим да ниједна дозвола није издата. Зато је нешто требало предузети. Написан је нови предлог закона и послат посланицима у скупштину. Међутим, 2009. године у току скупштинске процедуре, без учешћа стручних тела, нацрт је значајно измењен и такав усвојен – каже наш саговорник. – Тако да је на снази пропис који је рестриктиван, али не и безбедан. Он дозвољава контаминацију генетски модификованим материјалом од 0,9 одсто, што „личи” на европске прописе, али нема, као у ЕУ, додатних одредби, које кажу да та контаминација мора бити ненамерна и технолошки неизбежна, и то већ одобреним ГМО или оним ГМО који има позитивну процену ризика.

Примера ради, приликом увоза по сада важећим прописима, у пошиљци могу да се нађу и било који живи генетички модификовани организми у количини од 0,9 одсто, па и мањој, али сасвим довољној да се рашире. Што значи да су без наведених ограда, широм отворена врата уласку нетестираних и потенцијално штетних ГМО у Србију. Зато је доношење ваљаних прописа у интересу свих заинтересованих стана.

Случај по случај

Процена потенцијалних ризика по животну средину и здравље људи од ГМО је регулисана и међународним актима – Картагенским протоколом о биолошкој сигурности уз Конвенцију о биолошкој разноврсности чији је потписник и наша земља.

– Процена се заснива на прнципу предострожности, али се по принципу „случај по случај” ризици морају разматрати посебно за сваки модификациони догађај, животну средину и сваку планирану употребу ГМО. Не може се говорити о општој опасности од ГМО, ни о томе да су они сви безбедни. У процени ризика иде се „корак по корак”, што значи да се ГМО мора прво тестирати у експерименталним условима, затим у пољским огледима, па се тек на бази тако прикупљених информација може разматрати његово евентуално ослобађање у животну средину – објашњава др Тарасјев и додаје да се треба угледати на прописе у Европи.

– ЕУ није увела мораторијум на ГМО већ је процедуру издавања дозвола успорила, толико да је СТО имала примедбу да се намерно развлачи са применом генетичког инжињеринга. Аустрија је пример земље која поштује прописе ЕУ о ГМО и у складу са њима се штити од „новајлија” тако што користи своје право да се изузме од појединачних одлука о култивисању ГМО уз одговарајуће образложење. Национални паркови и резервати природе су такође заштићене зоне. Поред тога што је процедура која се користи у ЕУ добра и за нас, треба имати у виду и неопходност усаглашавања. Рецимо у Румунији је било дозвољено гајење модификоване соје. Када је наш сусед постао члан ЕУ, забрањено је гајење овог модификованог усева на тамошњим њивама да би се ускладио са листама одобрених ГМО у Унији.

– Десет одсто Европске уније користи храну органског порекла, а то је 50.000 потрошача. Зато би за Србију било боље да не уводи ГМО већ да остане заштићена зона за органску производњу – каже професор др Миладин Шеврлић са Пољопривредног факултета у Београду.

Спас или уништење

„ГМО – семе спаса од глади”, једна је од светских реклама која у нашој земљи нема упориште, јер Србија може да прехрани и себе и још две земље сличне величине и без ГМО. Да ГМ неће решити кризу хране стоји и у извештају Светске банке из 2008. године у коме се наводи да је повећање производње биогорива узрок повећања цене хране.

Иначе ГМО се први пут нашао на њивама у САД 1996. године, када је на два милиона хектара засађена соја генетски отпорна на хербициде. Ова култура се гаји на великим површинама као монокултура уз најсавременију агротехнику, временом су фармери имали све више проблема са коровом. Научници су дошли на идеју да произведу семе соје које ће бити отпорно на хербицид на који су све остале биљке осетљиве. Тако је почело а данас се широм света комерцијално гаје биотехнолошки добијени соја, кукуруз, уљана репица, памук и шећерна репица на око 134 милиона хектара.

И док се у земљама у развоју бележи стални пораст ГМО, у развијеним посустају јер најављена очекивања нису испуњена: приноси не само да стагнирају већ и опадају, а повећава се унос хербицида, расте цена семена које се мора узимати заједно са одређеним хербицидом. При том се од многобројних најава о ГМ биљкама отпорним на сушна подручја или пак салинитет у земљишту што би било пожељно, није отишло даље од отпорности на хербициде и инсектициде.

На етикети не пише

– Људи су селекционисали биљке и животиње више од 10.000 година уназад. Традиционална биотехнологија је такође прилично изменила и извесне биљке – тврди др Тарасјев. – Ми смо од једне једине врсте направили и келерабу, купус, кељ, карфиол, броколи. Са биолошке тачке гледишта, и у прошлости су у производњи пољопривредних култура биле коришћене драстичне методе. Преношење генетичког материјала даје велике могућности да се потребне културе производе брже, у временском распону које се мери годинама а не деценијама или стотинама година. Веће могућности које даје нека технологија захтевају и већу стручност, као и пажљивије проучавање могућих ефеката.

Е, ту смо већ на клизавом терену, јер генетички инжињеринг оставља простор и за злоупотребу, упозоравају еколошки покрети. Научна истраживања су скупа, а они који их финансирају очекују и корист. Инсистира се на што бржој примени нових ГМО, без детаљније провере, што се у појединим случајевима показало врло опасно. Зато не чуди да су се „зелени” широм планете побунили против примене, па и биотехнолошких истраживања. Један од аргумената су и резултати експеримента др Артада Пустаија на пацовима. Он је једној групи давао ГМ, а друга је јела природану храну, са истим хранљивим састојцима и протеинима. Код пацова који су јели ГМ парадајз црева су расла много брже, бубрези и јетра били су оштећени, величина им је била мања, а мозак се није правилно развијао, наводи Ајрин Берт, из Удружења „Стоп ГМО у Србији”, и додаје:.

– У пет америчких држава фармери су имали идентичне проблеме, њихове крмаче се нису прасиле. Траг их је навео на то да су све крмаче јеле један те исти генетски модификовани кукуруз. Употреба генетичким инжењерингом добијеног рекомбинованог говеђег хормона раста за повећање млечности крава такође је показала и своје „наличје” – веће обољевање крава.

Све то наводи на сумњу да је и људско здравље озбиљно угрожено и да са биотехнологијом треба бити обазривији. Мада је у САД-у дозвољено комерцијално гајење ГМО без претходних провера утицаја на људско здравље, то није све. Стручњаци тврде да је од укупних површина под сојом – 90 одсто она модификована која се налази у многим намирницама у тамошњим супермаркетима. Присуство ГМО у храни се не означава тако да потрошачи немају могућност избора јер не знају шта узимају, за разлику од ЕУ, где присуство ГМО у храни мора да буде јасно обележена, осим ако је то 0,9 одсто, што се толерише.

Природа на удару

Занимљиво је да су наши људи листом против ГМО, али се модификована соја због отпорности на коров ипак прошверцује на њиве, а када је инспектори открију, онда се њено уништавање брани свим расположивим средствима! Тешко је у зрну које се на изглед ни по чему не разликује од класичног, препознати опасност, супербиљку која нема природног непријатеља, а отпорна је на хербициде… Џаба упозорења, забране, свест и савест су једина брана. Треба знати да је поред здравствене безбедности по човека и животиње, веома важно да се очува разноврсност локалних сорти пољопривредних култура које могу бити угрожене не само применом ГМО, већ и страних, инвазивних врста (попут амброзије или кинеских бубамара), баш као и масовном употребом једне врсте хибрида. Пример је и свиња мангулица која је била пред нестајањем, јер су се произвођачи опредељивали за стране крупније расе попут јоркшира, занемарујући домаће. Слично се догодило и са јабукама, све је теже наћи стабло колачаре или будимке, јер су их потиснуле „грени смит”, „јонаголд”, „златни делишес”… Ко се још сећа кукуруза „осмака” од кога се прави најслађа погача, који је укуснији и од кукуруза шећерца?

———————————————————–

ШТА КАЖУ У МИНИСТАРСТВУ ПОЉОПРИВРЕДЕ

Гајење се кажњава

У Генералном инспекторату Министарства за пољопривреду су нам рекли да је на територији Републике Србије у 2010. години, фитосанитарна инспекција извршила 1.100 контрола парцела да би проверила присуство генетски модификоване соје на површини од око 3.000 хектара. Та соја је откривена на 122 хектара. Поднето је 98 кривичних и прекршајних пријава против одговорних лица која су гајила овакве усеве.

Висина казне се креће од 30.000 до 50.000 динара за домаћине, док се за правно лице – пријава за привредни преступ креће од 500.000 до 3.000.000 динара.

Како су пољопривредници дошли до тог модификованог семена соје?

– Дешава се да се ГМ соја илегалним каналима дистрибуира и нелегално продаје на пијацама, претежно у зрну као сточна храна. Пољопривредни произвођачи који једанпут купе ГМ соју након жетве остављају семе за следећу сетву и на тај начин се шире површине под овом сојом, понекада и не знајући да је семе ГМО.

Како се препознају генетски модификоване биљке? 

– Фитосанитарни инспектори редовно контролишу усеве методом протеинског теста, односно техником тест трака за брзу детекцију ГМ соје. Уколико тест траке покажу присуство ГМ, инспектори на лицу места узимају узорак соје и истог дана шаљу у акредитовану лабораторију на анализу. Након добијања резултата, парцеле где је утврђено присуство модификованих усева механички се уништавају, а против одговорних лица се спроводе законом предвиђене мере.

Произвођачи могу да препознају да ли се ради о ГМ соји тако што мали део парцеле, од неколико квадрата, испрскају тоталним хербицидом. Све што није генетски модификована биљка осушиће се.

У јавности се може чути да америчка компанија „Монсанто”, највећи планетарни произвођач ГМ семена за пољопривреду, изводи огледе на добрима Института за кукуруз у Земуну и Института за ратарство и повртарство у Новом Саду?

– Министарство на основу мишљења Стручног савета за биолошку сигурност је у јулу 2009. године издао одобрење на годину дана уз „процену ризика” за ограничену употребу ГМ кукуруза компанији „Монсанто” у циљу постављања експерименталних огледа. Међутим, до реализације није ни дошло, компанија „Монсанто” је одустала од експеримента. У току 2010. није издата ниједна сагласност и одобрење за увоз ГМО за експерименталне сврхе за компанију „Монсанто“.

Шта се све код нас тестира?

– Због могућег присуства генетичке модификације на контролу иду пошиљке семенског и меркантилног кукуруза, семенске и меркантилне соје, семенска и меркантилна уљана репица, семенска шећерна репа, пиринач као и производи добијени од наведеног биља. У току 2010. године, све увезене пошиљке у нашу земљу биле су у складу са прописима у погледу генетске модификације. Типови модификације који се испитују одређени су на основу одобрених модификација у ЕУ, односно који се налазе у регистру ЕУ а то су соја и сојина сачма (Roundap Raedy CP4 протеин), кукуруз и производи од кукуруза (MON 810, NK603, T25, Bt11 и Bt 176), пиринач и производи од пиринча (LL62), уљана репица и производи од уљане репице ( RF3, T45, Bt73) и семенска шећерна репа (H71).

——————————————————– 

Код или порука

Сваки организам носи у себи нешто што називамо геном. То важи за бактерије и гљиве у једнакој мери у којој важи за биљке и животиње, укључујући и људе. Ти гени су кодови или поруке. Они преносе потребне податке организма да би знао какве хемијске супстанце мора да направи да би преживео, растао и да би се размножавао.

Генетски инжињеринг подразумева премештање гена из једног у други организам (ген бактерије се преноси у биљке, људски ген у свиње…)

Славица Берић

објављено: 30.01.2011.

• 
• 
• 
• 

• пошаљите коментар
• коментари (5)

Последњи коментари