Поточани су село смештено у веома лепом крашком пределу општине Ливно. На путу од Ливна према Купресу, на шестом километру са леве стране простире се ово село богато изворима живе воде, по којима је и добило име. Потоци: Брина, Баре, Правануша, Јевра, Слануша и Врбовник, нарочито у кишном периоду сливају се кроз ово село. Географски је прилично раштркано, груписано по засеоцима: Далићи, Михаљевићи, Мишићи, Перише, Лозанчићи, Ћубелушићи.
Припода је била шкрта у даровању; камена и воде у изобиљу али плодних њива смо колико су вредне руке ових становника искрчиле и отеле од камена. Клима је права планинска, са кратким летима и дугим, хладним зимама. Камене су куће и ограде око поседа. Тако је било све до 60-тих година XX века када је велики број радно способих мушкараца отишао у Немачку у жељи да победи сиромаштво. Богатство се мерило хектарима њива и ливада, радило се ручно, орало плугом који су вукли коњи а управњао човек. Жито се косило ручно, правили се снопови а врло са коњима. Коњем су се добављала и дрва са круга. Свако домаћинство имало је овце, краву и понеко по два коња. Сиромашнији су имали свега у мањем броју.
Од давнина у Поточанимa су живели Срби, православне вере. Данас их нема. Последњи становник, Босиљка Јагодић,протерана је 1992 године, на почетку рата. О Јагодићима и осталим становницима православне вере желим да пишем.
Када на шестом километру поменутог пута скренете лево, уз благи превој Катарина, стижете у заселак ушушкан каменим Грацом као крагном.На центру је до 90-тих година прошлог века поносно стајала камена кула, некад власништво Турака, али у IX и XX веку њен власник је био Перо Јагодић. Његов син Војин кулу је продао комшији Звонки Михаљевићу. Ова историјски вредна грађевина некада је имала четири спрата. Непосредно пред други светски рат, Перо Јагодић је један спрат разидао и од камена направио кућу брату Ники. Благоја Јагодић као најстарији живи становник, рођен у овом селу, сећа се да је његов отац Јаков помагао браћи у овим граћевинским радовима, и како су клесали камен, штитећи се заштитним наочалима које је Јаков донео из Инзбрука у Аустрији.
Велика је штета што је порушена ова, некад велелепна кула. Поткрепила би историјске чињенице да су Јагодићи били веома цењена и богата породица у време Аустро-угарске владавине у овим крајевима. Наиме у књизи С.Ердељеновића „Срби у Банату“ међу 118 породица које су добиле Млетачко и Аустроугарско племство налазе се и Јагодићи. Да није тако зар би становали у четвороспратној каменој кули и око ње? У склопу ове импресивне грађевине која је некада имала и воду, живео је и Митар Јагодић са супругом Јањом, три сина и три кћери. Оно што је интересантно да су двојица синова имали име Јово и Бранко што је код презимена Јагодић доста често. Чак и Јагодићи са простора Лике и Војводине обавезно имају Јову и Бранка.
Знам да је статистика најбезболнија, јер људе своди на бројке. Али када ти људи имају лице онда се ствари усложњавају. Желим да лица бивших становника оживим кроз сећање на њих, јер су то били честити и вредни људи. Да је све ово сећање истинито, Бог ми је сведок. Намере друге немам.
У селу Поточани 1941. године живео је 71 становник, православне вере. Од тога 33 женског пола и 38 мушкога пола. Од тога је 22 мушкарца зверски убијено од стране усташке тако зване НДХ. Осамнаест одраслих мушкараца погубљено је на стратишту у Прологу, а Нико Јагодић са сином Спасојем и два сестрића Милисав Милорадом и Душком ухватиле су усташе на Боровој глави, у јуну 1941. године док су косили ливаде и погубили у Шуици. Изузев Нике ова тројица су били двадесетогодишњаци и неожењени. У рату су стрељали Немци и усташе, Анђу Јагодић, која је била партизански одборник и мајка четворо деце, а њен муж Перо убијен је у Прологу. Њену егзекуцију мој тата је гледао лично, јер се затекао чувајући овце изнад села и данас се сећа како су, кад је пао мрак несрећне удовице копале гроб и сахраниле Анђу у гробље, а њена ћеркица Кова која је била беба и сисала мајку, умрла од тифуса мало после тога. Остало троје деце су одрасли по домовима за ратну сирочад и живи су.
После рата, играјући се са заосталом бомбом, а коју су нашла неопрезна деца, страдали су мој ујак Гојко Јагодић, Илија и Лука Милисав, браћа рођена, Милорадова и Душкова који су већ убијени у Шуици. Ојађеној мајци Стани за заклетву није остао ниједан од четворице синова. Живела је са ћеркама Аном и Драгом и умрла 1963. године и сахрањена у њеним родним Поточанима.
У Поточанима је честита Зорка Михаљевић, чија је кућа одмах поред нашег гробља. Та храбра жена у злим временима деведесетих, спасила је живот мојој тетки Босиљки Јагодић. Од 1878. године моја покојна тетка Босиљка била је једини чувар адресе, Село Поточани. Она је рођена 1919. године и стасала за удају почетком другог светског рата. После рата, лепотица о чијој лепоти су се певале и песме, иако је имала много просаца, није се удала. Разлог је што је поштовала реч своје мајке а моје баке, по оцу; једне отресите и православљу окренуте жене која је рекла да ће је проклети ако се уда за човека с којим се неће венчати у цркви. А моју тетку су просили, официри, чиновници, шумари и учитељи. Знамо да су после Другог светског рата, сви они обавезно били чланови Савеза комуниста. Моја драга тетка, живела је у нашј породичној кући, и у мају 1992. године, унуцима, оних који су јој убили оца, засметала је једна једина српска душа, од Ливна до Малована,па су јој запалили једне ноћи шталу и обесни богохулници нису је отворили него је моја Тетка скривена у великом грму зобике слушала, како полузапаљене врече њене козе и како горе штала и сено. Штала је удаљена од куће тридесетак метара, слутила је она да ће запалити и кућу под окриљем ноћи, јер им је и душа црна. Следећу ноћ спавала је код Зорке, а она јој је казала да знају да је она штити и да мора да напусти њене родне Поточане. Сметала је ова Српска старица на прагу седамдесет лета па је Зорка дојавила моме тати, који је остао у Ливну, шта се спрема и он је платио таксисти муслиману, једини који је хтео да га вози 100 немачких марака, за 12 километара вожње и отишао да довезе сестру која је била осуђена на ликвидацију следеће ноћи.
Ову своју голготу, причала ми је пред смрт, у Аранђеловцу, моја храбра тетка.”Дошо, мој Благоја, и довео оног Циганина што таксира. А ја јадна видим да су дошле виле очима, да више нема ни огњишћа ни бакре. Како да спакујем моје ткало (мисли на ручни рад, ћилиме, торбе, прегаче) које сам у руво, девојачку спрему остављала, прела, бојила. Шта да радим са кокошкама, кад су козе већ изгореле? Кукала би до неба, али несмим, да ми Благоји неби наудили, (њеног брата којег је гојила, јер је мајка Мара морала да ради и мушке послове, удовица са четворо деце). Кокошке су остале да их храни Зорка а мог Пиргу ко цура кршног пивца, имо је пет кила, уфати Циганин и свеза. Оте и мој торбак ткани, ко цвиће шарен. А ја мислим, да неће срушит кућу, кад ја одем. Приварила сам се јадна ми мајка !!! Нисам скинула са зида икону мог Светог Николе, па ни четерес прве нису палили кућу. Запалише злотводи, а ја никад више нисам видила моје огњишће…“
Причала је још пуно тога , и туговала за њеним родним крајем моја племенита тетка. После годину дана, крајем јуна 1993. године, размењена је са мојим татом и заувек напустила Поточане, Ливно а и Босну. Иако смо, мој брат и ја са нашим породицама настојали, да заволи питому Шумадију, она је венула као биљка, спомињала њен крш и камен, њене козе и ливаде, и њену гробницу са спомеником и окречену, која и данас стоји празна на гробљу у Поточанима које је само двеста метара удаљено од наше куће. Моја Баја, како смо је од миља брат и ја прозвали, па јој тај надимак остао, упокојила се у Господу 7. новембра 1994.године и сахранишмо је на Митровдан. Бистра ума до задњег часа, плакала је за падом Купреса и говорила: „Боже дај да умрем!” А ја и сада искрено верујем да је њена душа у Поточанима, да сврати у гробницу и насмеје се мислећи да је нико није могао отерати, па она је сама, једина, Православне вере живела у Поточаним. У нашој кући је свештеник Мирко Јамеџија светио водицу последњи пут за Светог Николу 1991.године. Купили су мој отац и брат икону Светог Николе, славили славу и она са њима 1993. године. Ја сам је гледала у очи, а она је гледала у кандило и икону, па је дубоко уздисала, а из њених лепих очију текле су сузе. Једну је крсну славу дочекала у Шумадији, а следеће године за Светог Николу њена душа трајно се населила у Поточане.
Становништво села поточани 1941. год.
Породица I
1. Јагодић (Јефте) Митар 1891-1941 убијен у Прологу
2. Јагодић (жена Митра) Јања 1892-1973 умрла у Аранђеловцу
3. Јагодић (Митра) Јово 1916-1941 убијен у Прологу
4. Јагодић (Митра) Бранко 1930-1993 умро у Аранђеловцу
5. Јагодић (Митра) Гојко 1936-1943 погинуо од заостале бомбе
6. Јагодић (Митра) Пава 1928-2000 умрла у Аранђеловцу
7. Јагодић (Митра) Цвита 1924-2003 умрла у Аранђеловцу
8. Јагодић (Јове) Драго 1941- нестао као добровољац 1991. у рату
9. Јагодић (жена Јове) Стака 1918- умрла у Новом Саду
Породица II
1. Јагодић (Сава) Перо 1891-1941 убијен у Прологу
2. Јагодић (жена Перина) Анђа стрељали је Немци 1943 у Поточанима
3. Јагодић (Пере) Војин живи у Београду
4. Јагодић (Пере) Невенка живи у Словенији
5. Јагодић (Пере) Драгица живи у Сарајеву
6. Јагодић (Пере) Кова умрла као беба од тифуса
Породица III
1. Јагодић (Ђуре) Цвијо 1901-1941 убијен у Прологу
2. Јагодић (жена Цвијина) Зорка умрла 19 у Аранђеловцу
3. Јагодић (Ђуре) Живко 1918-1941 убијен у Прологу
4. Јагодић (Ђуре) Митар умро у Београду 90тих
5. Јагодић (Цвије) Ђуро 1935- живи у Америци
6. Јагодић (Цвије) Момчило 1938-1994 умро у Немачкој
7. Јагодић (Цвије) Здравко 1940- живи у Кикинди
Породица IV
1. Јагодић (жена Томе) Боја умрла 50-тих година у Поточанима
2. Јагодић (Томе) Данило 1900-1941 убијен у Прологу
3. Јагодић (Томе) Милун 1903-1941 убијен у Прологу
4. Јагодић (Петра) Милица умрла у јесен 1954 у Поточанима
5. Јагодић (Томе) Стана 1927-1994 сахрањена у Козарцу
6. Јагодић (жена Данилова) Смиљка после убиства мужа вратила се у родне Баљке
Породица V
1. Јагодић (Петра) Јаков 1888-1941 убијен у Прологу
2. Јагодић (жена Јакова) Мара 1890-1980 сахрањена у Застињу
3. Јагодић (Јакова) Босиљка 1919-1994 умрла у Аранђеловцу
4. Јагодић (Јакова) Благоја 1930- живи у Аранђеловцу
5. Јагодић (Јакова) Зорка -1959 умрла у Рилићу
6 . Јагодић (Јакова) Смиљка 1934-2009 умрла у Аранђеловцу
Породица VI
1. Јагодић (Томе) Живко 1915-1941 убијен у Прологу
2. Јагодић (жена Живкова) Стана 1910-1974 умрла у Аранђеловцу
3. Јагодић (Живка) Томо 1936 живи у Аранђеловцу
4. Јагодић (Живка) Мила 1937- живи у Аранђеловцу
5. Јагодић (Живка) Боса 1936-2007 умрла у Београду
6. Јагодић (Живка) Момчило умро као једногодишња беба у Поточанима
Породица VII
1. Јагодић (Тоде) Перо 1879-1941 убијен у Прологу
2. Јагодић (пере) Јово 1920-1941 убијен у Прологу
3. Јагодић (жена Јове) Зорка 1914-2002 умрла у Новом Саду
4. Јагодић (Јове) Ранко 1939- живи у Новом Саду
5. Јагодић (Јове) Мирјана 1937- живи у Обровцу код Бачке Паланке
Породица VIII
1. Јагодић (Нике) Михајло 1920-1941 убијен у Прологу
2. Јагодић (жена Михајла) Милица 1914-2007 умрла у Аранђеловцу
3. Јагодић (Михајла) Милан 1937-2006 умро у Аранђеловцу
4. Јагодић (Михајла) Бранко 1939- живи у Аранђеловцу
5. Јагодић (Михајла) Стојка 1941- живи у Аранђеловцу
Породица IX
1. Јагодић (Јове) Новица 1919-1941 убијен у Прологу
2. Јагодић (Јове) Душко 1921-1941 убијен у Прологу
3. Јагодић (Јове) Јованка 1926-1994 умрла у Аранђеловцу
4. Јагодић (жена Јовина) Цвита 1889-1975 умрла у Аранђеловцу
Породица X
1. Јагодић (Саве) Нико 1884-1941 убиле га усташе у Шуици
2. Јагодић (Нике) Спасоје 1912-1941 убиле га усташе у Шуици
3. Јагодић (жена Спасојина) Влајка 1914- преудала се и умрла у Маловану
4. Јагодић (Нике) Рајка 1918-1943 погинула као Партизанка
Породица XI
1. Јагодић (Васе) Мирко 1919-1941 убијен у Прологу
2. Јагодић (жена Васина) Мара 60-тих година умрла у Поточанима
Породица XII
1. Јагодић (Тривуна) Јово 1875-1941 убијен у Прологу
2. Јагодићм (Јове) Раде 1906-1941 убијен у Прологу
Породица XIII
1. Милисав (Ђорђа) Милорад 1919-1941 убиле га усташе у Шуици
2. Милисав (Ђорђа) Душко 1922-1941 убиле га усташе у Шуици
3. Милисав (Ђорђа) Илија 1934-1943 погинуо од заостале бомбе
4. Милисав (Ђорђа) Лука 1936-1943 погинуо од заостале бомбе
5. Милисав (Ђорђа) Ана 1921-1987 умрла у Ливну
6. Милисав (Ђорђа) Драга 1933- живи у Смедереву
7. Милисав (жена Ђорђа) Стана умрла 1963. г Поточанима
Породица XIV
1. Цветић (Пере) Стојан 1886-1941 убијен у Прологу
2. Цветић (Стојана) Јела 1929- умрла у Банату
Искрено и срдачно поздрављам и сматрам да је покретање овог сајта, за сваку похвалу.
Љубица Радета