За аутомобилом полиције са упаљеним ротационим светлима, преко булевара Веслија Кларка, у камиону и два комбија, позориште се креће ка Пећи где их у центру, у дворишту старе Митрополије, чека целокупно српско становништво овог града. Блато, последице разарања, скеле од обнове, две старије госпође у свечаној одећи неког прошлог времена, учитељица Румена говори о новом светском поретку, рецитује поезију, подучава, а онда све прекине реченицом: „Децо драга, како нам недостају људи”… записано је, поред осталог, у богато илустрованој књизи „Пронађено позориште” коју су приредили Ненад Тодоровић и Живојин Ракочевић, а коју је управо објавило Народно позориште из Приштине.

Дело које доноси приказе са гостовања ансамбла Српске драме поменуте позоришне куће биће представљено данас у 11 часова у Прес-центру Удружења новинара Србије, у Кнез Михаиловој улици у Београду. О књизи ће говорити: Живојин Ракочевић, новинар, Ивана Димић, драматург, Ненад Тодоровић, редитељ и директор Народног позоришта из Приштине, и Душан Ђоковић, директор Академије уметности из Београда.

Делови ове књиге су током прошле године већ објављени у „Политици”. У поменутом простору уједно ће бити отворена  изложба фотографија „Пратио сам Српску драму” насталих прошле године на представама које су глумци овог позоришта играли по градовима Косова и Метохије, први пут после 1999. године.

Аутор фотографија је Грк Анастасиос Вамвакас, који је пре много година студирао у Приштини, и ево пожелео да српске глумце прати на овој необичној турнеји. На отварању изложбе представиће се и глумци Народног позоришта из Приштине који ће певати и свирати сонгове из представе „Не очајавајте”.

–Идеја да објавимо књигу „Пронађено позориште” настала је спонтано, јер смо желели да објавимо приче и фотографије са представа које смо у периоду од годину дана забележили на неколико занимљивих гостовања: у срушеном Дому културе у Средској код Призрена, на улици у Ораховцу, у портама манастира, по градовима Косова. Будући да се ради о догађајима који су фасцинантни у визуелном смислу, желели смо да представимо и ову страну наше позоришне приче. Сматрали смо да књига „Пронађено позориште” може да буде лична карта пропасти села и градова у којима су некада живели Срби – каже Ненад Тодоровић.

И док прелиставамо ову узбудљиву књигу, застајемо да још једном прочитамо анегдоту о баки Смиљи Бајчетић:

– Баку Смиљу Бајчетић из села Доња Плешина код Урошевца тешко је пронаћи. Једина Српкиња у читавом крају није због прекида телефонских веза ни знала да јој у госте долази цело позориште. У дворишту испред старе камене куће, пред једним гледаоцем, игра се Нушић. Пада киша, бака Смиља седи у столици мало повијена, под кишобраном на којем пише „KFOR – OneKosovoforall”. А када су глумци завршили своју представу под кишом и почели да јој аплаудирају, бака је проговорила и претворила уметнике у публику…