Ноћни провод и кафански живот најчешће су асоцијације страних гостију на нашу престоницу, док су манастири и цркве често непознаница чак и домаћем становништву. Зато ће „Ласта” од данас до краја августа сваке среде организовати редовну туру, којом ће бити обухваћене посете манастирима Ваведење и Раковица, као и Цркви светих апостола Петра и Павла на Топчидеру. Прилику да први пођу на троипочасовни излет јуче су имали новинари.

Прво одредиште био је Сењак. Тамо је, у зеленој оази надомак градске вреве, ушушкан манастир Ваведење пресвете Богородице. У копрени од шуме, захваљујући ктиторки Персиди Миленковић, 1935. године подигнути су црква и монашке одаје. Поглед по уласку у порту пада најпре на гробове у којима су сахрањени митрополити СПЦ, али и родољуба стрељаних 1944. Унутар повећег храма су иконостас и фреске. Ко намери да дође колима, лако ће се оријентисати: идући узбрдо, од Мостарске петље према Топчидерској звезди, наићи ће на путоказ са десне стране.

После Ваведења, најмлађег манастира у Београду, уследио је обилазак најстарије цркве у делу престонице јужно од Дунава и Саве. Богомоља у Топчидерском парку носи име светих апостола Петра и Павла. Подигнута је у првој половини 19. века на месту где је Милош Обреновић избегао атентат који је организовао Карађорђе. Кнез је, у знак захвалности Богу због тога што је избегао куршуме, подигао храм који је дуго служио као дворска црква Обреновића.

– По Милошевој наредби, за изградњу храма употребљено је камење од којег су били саздани гробови на старом почивалишту које је било на месту цркве. Овде је донесен први црквени устав у ослобођеној Србији, у митрополитовом конаку, у којем је живео и радио Мелентије Павловић, први српски митрополит после турског ропства. У порти је дуго чувана и Теразијска чесма пре него што је пресељена у центар – говори свештеник Владимир Марковић.

Новинарску експедицију пут је даље повео према Раковици. За разлику од Ваведења, опточеног зеленилом, раковички манастир налази се усред оронуле индустријске зоне. Када се превали десетак километара од градског језгра, где једини пејзаж чине скелети некадашњих привредних мастодоната, наилази се на богомољу уклештену између брда Стражевица и Пружевица, посвећену арханђелима Михајлу и Гаврилу. Комплекс, у којем су сахрањени предратни поглавар СПЦ Димитрије и патријарх Павле, али и устаник Васа Чарапић, налази се на овом месту од 16. века. Али, знатно је старији.

– Верује се да храм потиче из доба кнеза Лазара. Најпре је био недалеко од Авале, на путу за Крагујевац. Пресељен је када су га Турци похарали. На месту где је данас, раније се налазила црква Превелика која је била метох првобитног манастира – објашњава једна од монахиња.

У овом женском манастиру – као што је и Ваведење – црква се реновира, па се за богослужења привремено користи оближња капела. Ту је и продавница у којој, осим свећа, постоји обиље религијске литературе и реликвија. Док нас проводе кроз комплекс, монахиње причају још нека поглавља из повести Раковице. Манастир су, кажу, обновили Обреновићи после ослобођења од Турака. У 20. веку овде је функционисала прва монашка школа у Србији, као и синодска иконописна школа. После Другог светског рата, у храму је до 1958. године била и богословија, а шездесетих година преко пута је подигнута капела над извором воде који је понео име свете Петке.

Д. Буквић

———————————————————–

У обилазак отвореним аутобусом

Цена „Ластине” манастирске туре је 400 динара за одрасле и 250 за децу од седам до 14 година, док је за малишане млађе од седам година бесплатно. Посетиоце превози отворени туристички аутобус који сваке среде полази у 9 сати са Савског трга и у 9.30 са туристичког стајалишта на Тргу Николе Пашића. Карте могу да се купе у „Ластиним” пословницама у Балканској 35 и на Савском тргу 1а, као и код хостесе у возилу.

објављено: 03.08.2011